ПИШЕ: ЉУБИША ГАНОВИЋ

Ако хоћеш да гледаш Светско првенство никад не иди тамо као извештач, јер нећеш видети више од пола утакмица. Време губиш у путовањима тамо и натраг, чекањима на конференције за штампу са селекцијом о којој би требало да пишеш, слањем извештаја, нервирању око везе са Београдом…

Не видесмо ниједан меч другог дана Мондијала у Јужној Африци, али све за Орлове.

Еуфорија је прошла, домаћин Мондијала није успео да победи у стартном мечу. Улице су изгубиле драж, нема више никог у жутом. Суморно одјекује тек понека вувузела. Јужна Африка се вратила суровој стварности.

Људи не изгледају незадовољни после 1:1 са Мексиком, али ипак је осмехе и радост на лицима већег дела популације (тамнопути) од петка, заменио уобичајен израз тупости и немоћи.

Пошто се опет све вратило у нормалу, схваташ да није пријатно прошетати улицом 25 метара да попијеш кафу у неком другом амбијенту. Све се завршава у хотелу, оази мира.

Можда Преторија изгледа лепше од Јоханесбурга, али људи су исти. Улазак у прес – центар је идентичан као претрес не било којем аеродрому. И кад истресеш ситниш у картонску кутију, заинтересовани младић ти каже „Могао би да ми оставиш два ранда (негде око 20 динара).

Шта да урадиш друго него да помогнеш човеку у лоше скројеном службеном оделу. Уосталом та популација, коју виђаш на улицама и не би могла баш да добије медаљу за стајлинг.