Орлови су се вратили са Првенства Балкана у дворани одржаног у Истанбулу. Њих шесторо дошло је до четири одличја (1 + 0 + 3) и два четврта места.

Највише је показао Асмир Колашинац победом у бацању кугле (20,05 м).  Биће од 9. до 11. марта једини наш представник на Првенству света у хали коју су отворили елитни представници 11 држава нашег полуострва: Албаније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Грчке, Македоније, Молдавије, Румуније, Турске, Хрватске (први пут), Црне Горе и Србије. Искуство пред највећи планетарне краљице спортова скуп ове зиме добро ће му доћи.

– Круг је клизав, али смо нашли решење, намажем веома мало меда на патике, онда се лепе за подлогу – открива Асмир Колашинац. – Дворана је лепа, али је проблем што не постоји простор за загревање. То ме је омело, добили смо нас осморица само 12 минута за загревање у кругу. Не смем да помислим како ће изгледати када нас дође 30. Финале је истог дана. Биће исцрпљујуће, зној ће лити кругом од умора и нервозе. Можда буде две групе квалификација.

До бронзе су дошли: Амела Терзић (1.500 м – 4:26,53), Јелена Радиновић Васић (скок мотком – 3,95 м), Дарко Шаровић (60 – 6,89).

– Нисам се најбоље снашла у дворани, са оним кривинама под нагибом – рекла је Амела Терзић, најмлађа у саставу, јуниорка којој је ово било прво такмичење у дворани, а од ње се очекује да 2015. или 2017. на Првенству Европе у дворани за које је Београд у кругу фаворита, дође до медаље.

Емиру Бекрићу је са 47,96 за стотинку измакла медаља на 400 м, а да је Милош Тодосијевић увис скочио 2,18 м из првог, као што је претходне три висине закључно са 2,15, такође би стао на победничко постоље.

– Нисам реализовао планирану тактику да први круг прођем испод 22 секунде, јер су ме заградили други такмичари. Не могу да будем незадовољан, јер је ово ипак моја прва трка ове зиме,  али се надам се да ћу у следећој оправдати своја, али и очекивања мог тренера Мирјане Стојановић – констатовао је Емир Бекрић.

Милош Тодосијевић је прокоментарисао:

– Такмичење је било дефинитивно на мом нивоу и за мене важно. Нисам имао прилике ове зиме да пробам мондо стазу каква је у Истнбулу и која је много бржа од оне у Новом Саду, па је то разлог мојих техничких грешака.  Једна од пресудних ствари је то што сам био без тренера, као и на свим такмичења ове зиме. Само ја имам право да будем незадовољан резултатом и пласманом, јер сам целе зиме тренирао без дана припрема и без иједног динара. Остварио сам ипак лични рекорд од 2,20 метара из неуслова, а то би требало да буде параметар на који би требало да обрате више пажње мој клуб и АСС, јер је норма за Првенство Европе у Хелсинкију 2,25 метара.

УСКОРО ИЗНАД 4,20

Јелена Радиновић Васић је рекордерка Србије под кровом са 4,11 м у скоку мотком.

–У загревању сам имала добре скокове на 4,20. Дуго се чекало на почетак мог скакања па нисам успела да се снађем када је такмичење почело за мене, јер је прошло доста времена. Висина на којој стартујем је била 3,90 а на мањим висинама је било доста такмичарки. Због тога је настала велика пауза пре него што сам почела да скачем. Када сам дошла на ред нисам се снашла. Спремна сам за много више и надам се да ће се то ускоро и реализовати. Често је говорено да су ми стигле нове мотке, али још скачем са старим.

МОЖЕ МНОГО БРЖЕ

Дарко Шаровић је уочи поласка у Турску, у Шведској на митингу спринтао 60 м најбрже у каријери – 6,89 секунди и то је изједначио у квалификацијама.

– Нисам задовољан трчањем у полуфиналу, јер сам пропао у старту. Да сам боље кренуо  резултат би вероватно био близу државног рекорда. У финалу  сам трчао онолико колико сам могао, с обзиром да је била велика пауза између те две трка, а не постоји помоћна дворана за загревање. Није то лош резултат, на крају крајева битна је медаља, али могу много боље.