У саопштењу тужилаштва наводи се да је утакмица одиграна 5. јуна прошле године у Новој Црњи, а у предлогу поднетом Вишем суду у Зрењанину наводи се да је Драган М. као главни судија руком ударио играча домаћег тима.

Република Српска и Србија су целина из два дела чијом средином тече река Дрина, а да је заиста тако потврђује и акција Спортског Журнала Српске и Фудбалског савеза Републике Српске.

Темеље братства ударио је легендарни Миљан Миљанић који је и током рата коридором којим су одзвањале гранате и решетали меци ризиковао живот да помогне браћи у најмлађој српској републици. Велике удео у стварању статуса ФС Републике Српске има и Душан Маравић, некадашњи ас Црвене звезде и чиновник Европске фудбалске уније.

Међу онима који су „грлили“ Републику Српску и њен фудбалу су и: Илија Пантелић, Милан Обућина, Драган Џајић, Жарко Зечевић, Ненад Бјековић, Цветко Риђошић, Никола Јоцковић, Шпиро Вуковић... Од новинара на бранику фудбала Српске били су, између осталих: Добривоје Боби Јанковић, Миодраг Симке Симеуновић, Зоран Миловић, Драгиша Ковачевић…

И данас фудбал Републике Српске има много пријатеља у Београду и Србији.

Године 2009. Република Српске је хтела да угости „орлиће“, с њима одигра пријатељску утакмицу и испрати их на Европско првенство, али УЕФА и ФИФА су, из политичких разлога, забраниле ту утакмици потврдивши да су још једном под директним утицајем политичара, баш као и 1992. године када су на правди Бога вратили репрезентацију Југославије са Европског првенства у Шведској!

Акција Спортског Журнала Српске и Фудбалског савеза Републике Српске која има велику подршку спортских радника, али и обичних житеља најмлађе српске републике има за циљ да настави да повезује две братске земље и јача специјалне паралелне везе између Србије и Републике Српске које имају упориште у Дејтонском мировном споразуму из 1995. године.

Некадашњи играч Партизана, ОФК Београда, Чукарички Станкома, Смедерева, Зете, Грбља, Могрена и Легије из Варшаве, добиће од тренера Александра Кристића задужење да контролише десну страну терена.

Александар Кристић, претходник Роберта Просинечког на тренерској клупи Црвене звезде, на списак кандидата за пролећне адуте за бодове, пре Нухија, уписао је Стевана Рачића (Јагодина), Немању Јаничића (Бежанија), Емануела Фримпонга (Војводина) и Ненада Гаврића (Мачва).

Радомир Коковић, пре Томислава Пајовића вођа са траком око руке, у тиму Рада, следећа је жеља Крушевљана.

Челници Баната дају пуну подршку Новосађанима, јер и клуб са стадиона у Карађорђевом парку притискају проблеми које је Војводина изнела у јавност.

– Слажем се са Војводином, врбовање малолетних играча из омладинских фудбалских школа и потписивање уговора са њиховим родитељима, све је израженији проблем. Није то добро по наш фудбал, по клубове – рекао је Мирко Вучуревић, први човек Баната.

Финансијер Баната је потом наставио:

– Људи из којекаквих агенција, квазименаџери и некакви скаути, задоје родитеље причама о великим парама, авионима и камионима. Нуде брда и долине, а што би наш народ рекао, „нема кер зашта да их уједе”.

Како Вучуревић истиче, малолетни играчи имају два уговора.

– Стипендијски је са клубом, онај други са неком агенцијом или, такозваним менаџером. Уместо да клубови до краја воде рачуна о играчима, да прича буде чиста до краја, појављују се анонимуси и одводе децу. Пазите, нису сви менаџери исти, знам доста правих, сви су познати.

– Не придајемо значај тренутном пласману. Јесте направљен фин резултат, али наше амбиције су далеко од освајања трона. Налазимо се у фази формирања тима на дуге стазе, који бу у догледном периоду завладао црногорским фудбалом – искрен је Бранислав Милачић, шеф струке клуба са Лугова.

Значи ли то да сте одустали од пласмана у Европу?

– Покушаћемо свим расположивим снагама да одбранимо тренутну позицију и изборимо учешће у квалификацијама за Лигу Европе. Жеље су, ипак, једно, а реалности друго. Учинићемо све да се не обрукамо и ударимо добре темеље.

Припреме почињу 15. јануара, а наставак шампионата је 3. марта.

– Реновирали смо играчки кадар, напустили су нас Ранђеловић, Матић, Богдановић, Радовановић… Покушаћемо да ангажујемо квалитетна појачања и надоместимо одлазак искуснијих фудбалера. У ватру ћемо убацити четири кадета и пет омладинаца, нек се кале и кроз јаке мечеве, стичу знање за даља искушења.

Нема никог на списку нових имена?

– У складу са финансијском ситуацијом, доводићемо појачања. По свој прилици, биће их мало, јер као и у другим срединама, криза долази до изражаја. Није све у новцу, подсетио бих да смо једини савладали Будућност под Горицом, што ником није пошло за руком.

Светлана Ражнатовић је навела да је Оларевићу „само рекла” да он отима клуб од „Жељкове (Ражнатовића Аркана) сирочади”.

Ражнатовићка, која служи казну кућог затвора због противправног присвајања новца од трансфера фудбалера, и њен зет Предраг Оцокољић оптужени су да су 18. јуна 2007. године вређали и нанели лаке телесне повреде Оларевићу.

Певачица је у одбрани пред Првим основним судом рекла да су они тог дана дошли до Оларевићеве куће, који живи на стадиону Младог пролетера да би му „на цивилизован начин” уручили решење Министарства спорта по коме ФК Обилић има право да преузме клуб Млади пролетер.

Светлана Ражнатовић је негирала да му се обратила речима наведеним у оптужници: „П… једна, да је Аркан жив не би то радио. Ти не знаш који људи и које институције стоје иза мене”.

– Тачно је само да сам изговорила да ми отима од Жељкове сирочади. То сам рекла и мислим тако – рекла је она.

– Оларевић је био непријатељски расположен, није хтео ни да погледа папир, почео је са галамом и увредама упућеним мени. Кренуо је љутито и дрско ка мени, изгледало је као да хоће да ме повреди и мој зет је у том тренутку стао између нас –казала је Светлана Ражнатовић.

Додала је да у „каријери, од када постоји у јавном животу”, није имала ниједан инцидент и да то себи не би дозволила.

– Ово је апсолутно велика клевета и неправда – казала је Ражнатовић.

Њен зет Предраг Оцокољић негирао је да је тог дана ударио песницом Оларевића.

Александар Оларевић је додао да га је тада Оцокољић „више одгурнуо него ударио”, као и да ударац није био болан. Он је казао и да није сигуран да ли га је Ражнатовићка тада опсовала.

– Нисам се осетио угроженим нити уплашеним – рекао је Оларевић и казао да се не придружује кривичноправном гоњењу.

Без фудбалских прича не може ни на обалама Бегеја. Ту је са тренерима Драшковићем и Радовановим, заједно су креирали успехе Дворана. Затекли смо га у просторијама Баната, био је у посети код генералног секретара Зрењанинаца, Гашпара Салме.

 – Не, не враћам се – насмејао се Ступар на наш знатижељни поглед. – У Борцу ми је сјајно, тамо сам одавно домаћи, везан сам за клуб и не намеравам мењати дрес. На лето ми истиче уговор, нисам још разговарао са руководством клуба, међутим, моја се зна, желим наставити на обалама Врбаса. Сигуран сам да ћемо се лако договорити око продужетка сарадње.

 У друштву је пријатеља, све спортисти, али уз доколицу почео је и да тренира. Жели да спреман започне припреме за наставак трке. Борац је у врху, дели трећу позицију, шест бодова заостаје за водећим Жељезничарем.

 – Можемо стићи екипу са Грбавице, оптимиста сам – додаје Ступар – Нису други бољи од нас, имамо квалитет и спремни смо одбранити титулу. Сви јуришају на шампиона, уважавамо ривале, али ценимо и своје вредности. Можемо са свима и све што смо пропустили током јесени, надокнадићемо у наставку.

 Одиграо је десет мечева, није био стрелац, међутим, присталице Бањалучана памте Ступарев гол вредан прошлогодишњег шампионског ловора.

 – Прошлогодишњи сусрет на Грбавици остаће у трајном сећању. Затресао сам мрежу Жеље, славили смо минималцем и освојили шампионски пехар. Те фотке су у албуму који одсликава боравак у Борцу – прича Ступар.

Брже него што су присталице Будућности очекивале, почели су се појављивати и проблеми. Већ се увелико предвиђа да би Будућност, у паузи, могла да остане без неколицине најбољих играча за које су неки инострани, а и црногорски клубови показали интересовање.

Тренер Миодраг Радуловић, како је рекао, био би најзадовољнији кад би садашњи тим остао на окупу, али жеља му се неће остварити. Понавља се пракса да је одлазак најбољих неминовност, а до када ће то тако бити одговор немају ни најодговорнији у клубу.

Извесно је да Санибал Ораховац, један од најискуснијих и најбољих играча Будућности, неће у другом делу првенства бранити боје лидера.

– Одлазим у узбекистански Пакхтакор и за два дана потписаћу једногодишњи уговор – истакао је капитен Будућности.

Изјављивали сте да ћете каријеру завршити у Будућности?

– Заиста сам тада тако и мислио, али није ово на брзину донета одлука. О одласку размишљам готово два месеца. Представници Пакхтакора били су на утакмици против Грбља и већ тада били спремни да потпишемо уговор. Све је одложено јер нисам желео да у финишу сезоне реметим атмосферу с обзиром на циљеве Будућности.

Уговор са Будућности још је на снази?

– Ништа нисам радио на своју руку, све је договарано са челним људима у клубу, имали су разумевања за моје захтеве. Пресудна је била повољна понуда, тешко је могла да се одбије.

Ранђеловић је на Лугове стигао из Рудара, а у дресу са жуто–плавом опремом одиграо је 28 утакмица и постигао осам голова.

Где ће Ранђеловић наставити каријеру, још се не зна, али шпекулише се да би, у прелазном року, могао да појача Челик из Никшића, лидера друголигашког каравана Црне Горе.

Мајстори с мора ће, по свој прилици, одмарати највише, јер је тренер Бранислав Милачић вољно дао до 15. јануара.

Овај несрећни случај догодио се уочи првенствене утакмице Напредак – Борац, која због његове смрти није одиграна.

Његови пријатељи кажу да је припремио све легитимације играча и новац за трошкове судија, ставио их на сто и потом се обесио у дворишту.

Мотив самоубиства се испитује.

Мирољуб Кркић добитник је бројних признања за свој рад.