Фантастични смештајни и услови за тренирање, добијају димензију више услед сазнања да се током викенда температура у Херцлији пела изнад 20 степени Целзијусове скале.

Таквим временским приликама црно-бели нису могли да одоле, па су после ручка махом пожурили на плажу.

Неко се одлучио само за сунчање, неко искористио прилику да потопи ноге у плићак, а најмлађи Лазар Марковић је, попут правог детета, уживао у прављењу куле од песка…

Изузетак су били Марко Шћеповић и Милан Смиљанић, који су такимичили ко ће да направи бољи скок у хотелски базен на отвореном.

Успео је да изброји до два.

– Јесте ли видели ту вештину? Само да знате да не могу то два пута да поновим – засмејао је Грант играче Партизана.

Касније је појаснио да се ни у Челзију није хватао за лопту.

– На једном тренингу играчи су пуцали пенале Петеру Чеху и нико није погодио. Онда сам узео лопту и затресао мрежу. Хтели су да још, говорили су: „шефе, хајде да вас видимо поново”. А ја сам знао да не могу два пута да погодим, па сам само одмахнуо руком: „нема потребе, једном је сасвим довољно” – испричао је анегдоту Аврам Грант.

Како је лепо време у Израелу. Суботњих „плус 20” искористили смо за шетњу плажом и скупљање енергије између два тренинга. Штета би било пропустити овако сјајне услове… Још нам је драже што смо на обали, док у Београду веје снег.

Ми смо, ипак, професионалци и морамо да „наместимо” главу, колико год била присутна носталгија за Србијом. Уморни смо од квалитетног рада, али већ размишљам колико ће нам два слободна дана, по повратку у отаџбину, пријати да се видимо са наближима.

Недеља обилује фудбалским мечевима широм Европе, неке важније пратићу посредством ТВ, док ће се Саша Илић, Шћеповић, Нинковић и остали вероватно на њих и кладити. Ја им углавном малеришем, али ајде нека овај пут нешто и погоде…

Пет месеци пре истека уговора, једина истинска легенда црно–белих у последњих 20 година тачно зна да ће, оног часа кад оде у пензију (да ли у јуну или ће потписати нови уговор), на његово место ускочити таленат производен у омладинској школи. Још га и на том путу усмерава.

– Мада Брашанац и Јојић могу да играју офанзивно, мој прави наследник биће Никола Нинковић. Реч је о фантастичном потенцијалу чији је развој успорила мононуклеоза, али брзо ће се „Џиги” вратити на ниво од пре шест месеци кад је тек улазио у први тим и најавио велику каријеру – хвали Саша Илић (34) дупло млађег саиграча.

По стилу сте слични, али по карактеру различити?

– И боље што Никола на моменте делује пргаво. То значи да не воли да губи, чак ни на тренинзима. Не заборавите како сам и ја правио глупости у виду црвених картона, у доба кад сам био старији него он сад. Његов вршњак Лазар Марковић је већ експлодирао, а Нинковић ће тек постати носилац Партизанов игре.

Уместо вас?

– Природно је што је Никола будућност Партизана, јер, да се не лажемо, свестан сам да ми се ближи крај каријере. Кад сам постао пунолетан могао сам да издржим по пет тренинга дневно, а сад је другачије.

Значи ли то да на лето завршавате каријеру?

– Срећом, конституција и генетика су ми такви да никад нисам био склон повређивању, па се још не дам. Стварно не размишљам да ли ћу играти после јуна, јер никад нисам правио дугорочне планове.

Председник Ђурић је крајем 2011. изјавио како ће се борити да останете?

– И ја бих то волео. Глупо је лицитирати да ли ће ми клуб понудити посао ван терена или нови уговор, у глави ми је само да одрадим садашњи.

Жалите ли за нечим у каријери?

– Одлазак из Галатасараја био је грешка коју себи ни до данас нисам опростио. Играо сам за велики клуб, људи су ме обожавали, уз све сам имао и сјајне услове, а прешао сам у мању земљу и слабију лигу. Дан пошто ме довео у Салцбург, човек који је инсистирао на трансферу, Лотар Матеус је добио отказ и све се променило.

Медо је новинарима признао да је „незадовољан и несрећан”, што није променио средину, иако је на све начине то покушавао, чак под изговором главобоље пропустио два тренинга.

– Није било приче о његовом кажњавању. Мислим да је све мало преувеличано. Требало би разумети момке. Медо има захтеве око примања, о којима ћемо се договорити кад се вратимо у Београд – рекао је Драган Ђурић.

Први човек Партизана је додао и да статус Ламина Дијаре зависи искључиво од Сенегалца, који има понуду Левског, али се већ изјаснио да, после Казахстана и Кипра, не жели да иде ни у Бугарску.

Његово одсуство неће пореметити план рада, пошто је израелски стручњак одредио да првотимци добију два слободна дана по окончању прве фазе припрема.

Иначе, због снега и леда у Србији постоји могућност да Партизан на други део припрема крене два дана раније. У том случају, црно–бели би били у авиону за Анталију већ 11, уместо 13. фебруара.

Млади везиста је у августу прослеђен Смедеревцима, чију ће опрему поново задужити по повратку експедиције српског првака у Србију.

Истовремено, тандем недавно прекомандован из Телеоптика, Милош Остојић и Милош Јојић, путоваће на припреме у Анталију, после чега ће бити одлучено да ли се враћају у филијалу или остају у првом тиму.

Тамнопути везиста се још у Београду пожалио Алберту Нађу да себе више не види међу црно–белима, до последњег дана прелазног рока надао се да ће му клуб упалити зелено светло за трансфер.

Ипак, како у Хумској 1 нису задовољни условима које им је понудила Гранада (једини клуб који им је доставио понуду), Медо је остао члан спрског шампиона.

Утисак је да невољно, тек реда ради, одрађује обавезе на тренинзима, па је уочи поласка на тренинг отворио душу.

– Несрећан сам у Партизану! Немам шта да кријем, то сам предочио људима из клуба и све што су они рекли је тачно. Незадовољан сам што у јануарском прелазном року нисам променио средину. Ваљда је нормална моја жеља да идем, ако ми на другом месту нуде боље услове – побунио се репрезентативац Сијера Леоена.

Пратимо вести из Београда, чули смо да је „дебео” минус, улице снегом оковане, а ми смо овде тренинг одрадили на око 20 степени. Нисмо свесни колико имамо среће.

Пријатељи нам сто посто завиде на сунцу, јер нико не воли да се смрзава. Једино не знам шта ћемо да радимо кад се следеће седмице вратимо у Србију… Вероватно ће нам бити потребан дан–два да се аклиматизујемо.

Лепо време, после ручка, а између два тренинга, искористио сам да прошетам плажом у друштву Вукића, Радише Илића и Дијаре. Увек претресемо разне теме, али се фудбала тек понекад дотакнемо.

Вукићев предлог да одгледам филм „Завера” испоставио се као одличан. Овим путем и ја препоручујем свима то остварење.

И још једно: пре неки дан улазим код Звонета у собу да му кажем да би требало да поглед „Двојника”, са Ричардом Гиром у главној улози, а он одговара: „па, ја то управо сад пуштам”. Каква случајност…

Од недавно потписници професионалних уговора, вратиће се у филијалу Телеоптик, после припрема у Израелу.

Црно–бели су проценили да је на позицијама штопера и организатора игре велика гужва, па ће Остојић и Јојић до јуна играти за оптичаре, под командом Вука Рашовића.

Завршница прелазног рока у Србији могла би да донесе и поновну селидбу Дарка Брашанца из Партизана.

Млади задњи везни је јесенас, као позајмљен играч, носио дрес Смедерева, а челници црно–белих су му предочили да се за њега распитује још неколико клубова Супер лиге.

Сад се само чека његов одговор да ли ће напустити Хумску или остати да се доказује Авраму Гранту.