Нема сумње да се у обе групе очекује жестока борба за прве две позиције, које воде у полуфинале, а потом и за прво место, јер ће из Софије само једна европска селекција изборити пласман у Лондон.

Жребом у софијском Хотелу „Кемпински Зографски”, руководио је Слободан Милошевић, генерални секретар ОСС, а на овој лепо организованој манифестацији, делегат Европске одбојкашке конфедерације.

Одбојкашки Савез Србије, на жребу у Софији, представљао је и Владимир Грбић, потпредседник ОСС, један од најбољих светских одбојкаша икада и члан одбојкашке Куће славних.

Како вам изгледа група А у којој је Србија?

– Знали смо и пре жреба да у Софији неће бити лаких група. Ја сам се искрено надао да ћемо бити у групи са Бугарском, а даће бог да се касније поново састанемо у финалу са домаћином. Можда је неповољно за нас што ћемо првог дана бити слободни, а онда играти верујем пет мечева у пет дана, али шта је ту је, такав је систем – рекао је Владимир Грбић.

Срби су сигурни и за трећу рунду

Одбојкаши Србије ако се којим случајем не квалификују у Лондон са софијског турнира, имаће и трећу, објективно и најлакшу, шансу да се ипак нађу на Играма 2012. године.

Наша селекција ће захваљујући рејтингу на светској ранг листи, бити једна од три европске селекције, која ће добити шансу на једном од три Интерконтинентална турнира; у Јапану (осам екипа, даље иду победник и најбољи Азијат), Италији (победник иде даље) и Немачкој (победник иде даље). Ови турнири играће се у првој половини јуна.

Србија, која је троструки узастопни и једини победник овог такмичења, биће домаћин првог турнира Евролиге од 1. до 3. јуна. Финале такмичења биће одржано од 5. до 7. јула у Карловим Варима, у Чешкој.

Финалисти ће изборити учешће на Гран прију 2013. године.

У Б групи играће Турска, Француска, Бугарска и Швајцарска, а у Ц групи Холандија, Чешка, Израел и Грчка.

Обзиром на овогодишњи календар међународних такмичења, утакмице Европске лиге 2012. играће се по новом систему, односно свака од репрезентација биће домаћин тродневног турнира, уместо домаћин три викенда, као претходних година.

Српкиње ће према распореду турнира бити слободне у првом колу, у другом ће одмерити снаге са Холандијом. Трећег дана турнира излазе на мегдан Рускињама, у четвртом колу ривал је Пољска. Жреб није био наклоњен нашој селекцији, пут из Анакре до Лондона биће изузетно тежак. Међутим, познато је да ће сениорке Србије имати још једну шансу за пласман на ОИ, реч је о трећем квалификационом турниру, тзв. Интерконтиненталном турниру у Јапану (19. – 27. мај).

Селектор Србије Зоран Терзић, када је дознао ривале, поновио је став који је имао и 24 часа пре одлуке у престоници Турске:

– Није битно какве су групе с обзиром да мораш да добијеш све да би био први. Да ли си други или пети потпуно је свеједно. Са најјачим селекцијама мораш да играш кад тад.

Терзићу је више „засметао” распоред и термини играња утакмица.

– Играћемо без слободног дана. Домаћин нам је „доделио” да играмо прве утакмице сваки дан. Мало је чудно, али ваљда тако треба – насмејао се, по мало иронично, први стратег шампиона, вероватно и сам свестан да су Турци као по обичају „изашли Србији у сусрет”.

Упитан да каже на које од играчица рачуна за припреме и одлазак у Турску, Терзић је био конкретан:

– Нема практично измена, састав ће бити исти. Можда буду само мале промене. Сања Малагурски неће играти квалификације, око тога нема приче.

Б ГРУПА

СРБИЈА, РУСИЈА, ПОЉСКА, ХОЛАНДИЈА

Прво коло (1. мај): Пољска – Холандија (15). Слободне Србија и Русија.

Друго коло (2. мај): Србија – Холандија (12,30), Русија – Пољска (15).

Треће коло (3. мај): Србија – Русија (12,30). Слободне Пољска и Холандија.

Четврто коло (4. мај): Србија – Пољска (12,30), Русија – Холандија (17,30).

А ГРУПА

НЕМАЧКА, ХРВАТСКА, ТУРСКА, БУГАРСКА

Прво коло (1. мај): Немачка – Хрватска (12,30), Турска – Бугарска (17,30).

Друго коло (2. мај): Турска – Хрватска (17,30). Слободне Немачка и Бугарска.

Треће коло (3. мај): Бугарска – Хрватска (15), Немачка – Турска (17,30).

Четврто коло (4. мај): Немачка – Бугарска (15). Слободне Турска и Хрватска.

НАПОМЕНА: Полуфинални мечеви играће се 5. маја у терминима од 13,30 и 16,30 часова по формули А1 – Б2, Б1 – А2. Финална утакмица играће се 6. маја од 16,30. Само победник турнира ће изборити пласман на ОИ.

На турниру у главном граду Бугарске осим селекције домаћина играће: Србија, Италија, Шпанија, Немачка, Финска, Словачка и Словенија.

Осам репрезентација биће подељене у две групе, а по две првопласиране селекције избориће пласман у полуфинале.

Пласман у Лондон избориће само победник турнира.

– Читаоцима бих пожелела да нас и даље прате преко ваших новина, пошто доста опширно обавештавате о свему. И наравно, пожелела би им пуно здравља и пуно рада, јер је то једини начин да се дође до успеха.

У Вакифу крај каријере

До када планирате да останете у Турској и шта би Вам евентуално била нова дестинација?

– У Вакифу ћу бити још две године, јер је ово клуб у којем ћу завршити каријеру, ту нема никакве дилеме. Када помислим на године лутања, жао ми је што раније нисам дошла у Турску. Овде сам се дефинитивно пронашла и људи ме обожавају. Полако размишљам шта ћу после, али се још нисам одлучила. Што се тиче неке друге дестинације за играње одбојке, не постоји.

Творци овог, за многе неочекиваног резултата, били су Игор Колаковић и Зоран Терзић, сјајни стручњаци, готово вршњаци, велики пријатељи, сада и најуспешнији селектори на Старом континенту. У популарној рубрици „Пет пута пет”, одговарали су на занимљива питања, сећали се још једном најлепших тренутака у прошлој години, причали о плановима, не заборавивши на шалу…

Одговоре обојице селектора можете прочитати у Божићном двоброју, сада вам преносимо шта су један другог питали…

Зоран пита Игора

Зоран Терзић је питао колегу Колаковића „да ли је икада прекинуо тренинг и екипу послао у Хотел?”

– Не на такав начин, на какав он пита (смех)! Претпостављам да се то њему дешавало, с обзиром на његову оштрину у раду са женском репрезентацијом. Мени није. Нисам никада прекинуо тренинг и послао екипу у Хотел. Али, није лоша идеја! Знао сам током тренинга да променим план рада, јер је то жива ствар. Не можете урадити све што сте планирали, јер можда екипа није спремна у том тренутку.

Игор пита Зорана

Колаковић је за Терзића припремио занимљиво питање. Колико је пута Зоран у каријери звао тајм аут при резултату 1:0 у првом сету и хоће ли у будућности бити мало толерантнији, па звати тајм–аут бар на 2:0?

– Немам тачну евиденцију, али знам да се дешавало. Имамо договор пре утакмице, ако се види да се он не поштује већ у првом поену на утакмици, онда је логично да се узме тајм–аут и скрене пажња на те ствари. Некада очекујемо да противник игра у одређеном саставу, а деси се другачије, па затражим такође тајм–аут да променимо тактику, или неки систем игре.

На турниру који ће се одиграти од 1. до 6. маја учествоваће Србија, Турска, Немачка, Пољска, Русија, Хрватска, Бугарска и Холандија.

репрезентација биће подељено у две групе, по две најбоље екипе избориће пласман у полуфинале, док ће олимпијску визу извадити само победник турнира.

Србија – Европски шампион 2011! Три месеца касније, да ли сматрате да је то ипак било спортско чудо?

– Све моје изјаве пре почетка Шампионата дате су на основу реалних чињеница и неког мог ранијег искуства. Ништа током припрема, нити пријатељских утакмица, није указивало да ми можемо да се упустимо у борбу за медаљу, а камоли за злато. Ко је и помислио на тако нешто, није био присутан у периоду наших припрема и утакмица, тако да и није могао да да реалну оцену. То је могао само неко ко је све време био присутан. Освајањем првог места испуњен је и мој пређашњи циљ (6. место), иако многи кажу да сам промашио са прогнозом… Ипак је злато било премија на лотоу, колико год многи били, бар у овом тренутку, генерали после битке! – каже Миљковић.

Опишите нам осећај кад као капитен примате пехар за првака Европе, у онаквој атмосфери, каква је била у Бечу?

– До сада сам био у тиму, који је побеђивао и где је Никола Грбић био увек задужен за подизање пехара. Ове године је он недостајао, па је мени припала част, да у име момака са којима сам играо и целог стручног штаба, подигнем признање за најбољу екипу Европе. Осећао сам се као “први међу једнакима” и зато сам желео да пехар одмах поделим са свима онима, који су и најзаслужнији што је у том тренутку и био у нашим рукама – према играчима.

Славило се у Београду и те ноћи и дан касније кад сте изашли на балкон Скупштине. Какви су сада утисци о свему томе?

– После 2001. године све је било заиста невероватно. Мада, на мене је већи утисак оставила вожња аутобусом кроз Београд и одушевљење људи који су нас поздрављали. Ниједно намрштено, или невољно лице нисам видео, док смо пролазили улицама до Старог Двора…

Да ли бисте волели да по завршетку играчке каријере останете у одбојци и ако би, у каквој функцији?

– Спорт ме по завршетку каријере не занима. Спреман сам да саслушам предлог свакога, везан за неки посао у спорту, али су ипак моје мисли окренуте на неку другу страну…

Како стално воли да понавља, одбојка је њен живот и страст, а не само каријера. Нешто без чега не може, поред породице и пријатеља.

Колико вам се променио живот од освајања Европског првенства, проглашења МВП истог и наступа на Гран прију?

– Искрено, много. Мислила сам да ће еуфорија трајати само тих пар дана после завршетка Европског првенства, међутим мени и даље константно звони телефон, медији ме и даље траже и још им нисам досадила – каже Јована уз осмех.

Како бисте одреаговали када би Вам неко сада понудио смелије фотографисање?

– Не знам. Кад бих дошла у ту ситуацију морала бих да извагам шта добијам, а шта губим тим потезом. У сваком случају не бих „на један” пристала на то, али верујем да не би погрешила у одлуци.

Како видите себе за десет година?

– Да будем мама двоје или троје деце и да се бавим дизајном. Во-лим да цртам, то ме поред читања и шетње највише опусти.

Шта ћете пожелети себи у 2012. години, како на спортском тако и на приватном плану?

– Да буде успешна бар као и 2011. година и да се све време забављам бавећи се одбојком. На приватном плану да имам мало више вре-мена за породицу и пријатеље јер то свакако заслужују.

Пекинг наслутио најбоље, Јовану и Новака

Олимпијске игре су једино такмичење где се окупљају најбољи спортисти из целог света, па тако и сви најбољи спортисти једне земље. Тако се 2008. године у Пекингу Јована упознала са Новаком Ђоковићем, а ова фотографија настала је и не слутивши да ће баш њих двоје једног дана заједно бити проглашени за најбоље спортисте Србије.

Браћа највећа подршка

Браћа Томислав и Ненад су Јованини најбољи критичари и највећа подршка, чим помисли на њих, одмах јој недостају.

– Није тешко бити старија сестра, већ сестра на даљину. Тешко ми је што не проводим више времена с њима, јер кад сам у иностранству, они ми највише недостају.

Са Марчелом и у Токију

Већ три године Јована је у емотивној вези са шармантним Италијаном Марчелом, којег је упознала током боравка у Конељану. Како је недавно изјавила, њих двоје већ имају планове о браку и потомству, али још увек је рано за њихову реализацију. За две-три године биће право време.

На питање где ће и с ким дочекати Нову годину, као из топа је рекла:

– Бићу у Токију са Марчелом.

– Ове године смо били најбољи савез у Европи. Имали смо фантастичну златну годину. Не жалимо се пуно, иако нам је тешко, али то нас чини још снажнијом породицом. Све то успевамо да пребродимо уз подршку пријатеља – рекао је Боричић на коктелу у београдском хотелу „М”.

Репрезентативне селекције Србије ове године су са 20 такмичења донеле 15 медаља, међу којима је и злато са Европског првенства одржаног у Београду.

– Донели смо много радости и позитивне енергије. Жеља нам је да крај 2012. дочекамо још радосније, са барем једном медаљом са Олимпијских игара у Лондону. Наравно, чврсто верујем да ћемо се квалификовати – казао је председник ОСС.

Боричић је додао да би „мењао овогодишњих 15 медаља, за две са Олимпијских игара”.

Он је навео да је у плану Одбојкашког савеза Србије да у 2012. години започне акцију играња „уличне одбојке”, коју ће предводити бивши репрезентативац Васа Мијић.

Генерални секретар ОСС Слободан Милошевић казао је да одбојкашке селекције Србије у 2012. години „можда неће освојити толико златних медаља, једино зато што је то олимпијска година и што неће бити толико такмичења”.