Урбино сјајно гура у првенству, трећепласирани је после тринаест кола, у леђа му гледају трофејни Бергамо и Скаволини, односно Асистел из Новаре. Квалитетне партије кулминирале су пласманом на финални турнир Купа Италије. Урбино је у четвртфиналу савладао Фопапедрети Бергамо, а у историјској победи Јелена Благојевић (15 поена, 37-14, 4 гр, 8 избл, 1 ас, 5 сг, 22 пријема) је имала значајну улогу.

– Бергамо је велико име у италијанској и светској одбојци али Урбино ће играти на завршном турниру. Биће то бити први пут да је клуб у прилици да се бори за овај трофеј. Остварили смо огроман успех – причала је Благојевићева, дан након исцрпљујуће утакмице.

Урбино је добро отворио меч против Бергама, освојио први сет, али изгубио је наредна два. Нису се предавале Благојевићева и другарице, вратиле су се у игру, избориле тај брек а онда славиле велику победу.

– Победила је вера у сопствене могућности. Супер атмосфера је оно што краси ову екипу, зато верујем да можемо да остваримо добар резултат у завршници Купа, прво у полуфиналу против Пјаћенце.

Јелена броји шести месец боравка на Апенинском полуострву, период прилагођавања је иза ње. „Парла” италијански врло добро, не скидајући осмех с лица.

– Па лепо ми је овде! – опет се смеје и објашњава:

– Уопште није било тешко да се навикнем, а признајем да сам дошла у Италију с предрасудама. Мислила сам да ће девојке бити препотентне и хладне. Плашила сам се незнања језика, јер је то главна препрека уклапању. Иначе нисам лака за комуникацију, нарочито ако ми неко не прија. Десило се да је екипа сјајна, да имам око себе имам људе који су позитивни. Зато с осмехом излазим на терен, у таквим условима мораш да дајеш све од себе. Растерећена сам – закључује причу Благојевићева.

Урбино је отворених руку дочекао Јелену, а она је умела на прави начин да се одужи за топлу добродошлицу. Прилагодљива а весела и позитивна Српкиња је постала миљеница свих у клубу, навијача нарочито. Скратили су јој презиме од Благојевић на Благо, не знајући колико је лепа и значајна та реч на српском језику.

Његова екипа је већ другу недељу лидер, са 46 бодова из 20 мечева (14-6) и бодом предности у односу на великог ривала, другопласирану Кастелану Гроте. Ко је главни „кривац” што сте после десет играчких година у Италији, добили тренерски посао на Чизми?

– Квиско! – као из топа ће Ковач. – Председник Перуђе питао је Горана шта мисли о тренерима, ко би могао да дође, а он се одмах сетио мене и рекао председнику да ме вероватно и познаје. Човек ме је назвао, видели смо се у Милану и буквално после пола сата разговора све договорили.

Није то била једина понуда за Ковача из Италије.

– У тренутку док сам водио Раднички, звао ме је Таранта, који је тада био у А1. Била је то добра понуда, али су ме спречиле обавезе, превасходно оне према играчима, па сам је одбио на крају. На сву срећу добио сам и другу шансу.

Добри стари Горан Вујевић

Признаје Ковач да му Горан Вујевић пуно значи и на терену и ван њега. „Квиско” је на тренинзима максимално посвећен раду, а на утакмици не можете да закључите да је човек пред вратима четрдесете:

– Имам ту срећу да је Горан професионалац од главе до пете! Његов рад, ентузијазам, професионализам, мени много олакшавају посао. Када један Вујевић тренира из све снаге, друге је просто срамота да не раде.

Петрић употпунио причу

Ове сезоне дрес са бројем 4 Сир Сејфтија обукао је још један српски интернационалац, Немања Петрић.

– Немању знам из наших млађих селекција, из Пожаревца, Будућности, а чим је члан сениорске репрезентације, сигурно да пуно вреди. У разговору са Игором Вушуровићем, који је мој велики пријатељ и његов менаџер, схватили смо да би му после сјајне сезоне у белгијском Ленику била добра ствар да дође у Италију.

Представници једног од шест корејских суперлигаша, видели су Ивану у Италији, у дресу Соверата и одлучили да је ангажују наредне сезоне.

Ипак, кад је Нешовићева напустила клуб, који је запао у финансијске проблеме, уследила је експресна понуда из Кореје, која се није могла одбити.

Нешовићева ће бити друга Српкиња у корејској елитној дивизији, а пре ње, дрес Хјундаија обукла је Бранкица Михајловић, бивша играчица Волеро Цириха.

Готово ни једног тренутка Јастржебски није успео да запрети актуелном прваку. До тријумфа их је предводио Мигуел Ангел Фаласка, који је проглашен и за најбољег играча финалног турнира.

Атанасијевић и Чупковић овога пута нису улазили у игру, баш као ни дан раније у полуфиналном дуелу против Решовије. За тако нешто није ни било разлога, с обзиром да је све у тиму Јацека Навроцког функционисало сјајно, па је стигао први овосезонски трофеј.

– Није до нас – нашалио се Атанасијевић.

Иако нису добили прилику у ова два меча, Атанасијевић и Чупковић су се наравно радовали вредном трофеју.

– Чупковић је већ освајао трофеје са Будвом, мени је ово први, на почетку каријере у иностранству и то из првог покушаја. Осећај је заиста прелеп, лепо је почети сезону на овај начин – рекао је Атанасијевић.

Сличног мишљења је и Чупковић, којем је ово такође прва сезона у Белхатову.

– Финални турнир је одигран у незапамћеној атмосфери. Публика у Пољској живи за одбојку и због тога је велика част бити део оваквог спектакла – истакао је Чупковић.

Прилику за први трофеј у новом клубу њих двојица ће имати већ за викенд, на финалном турниру Купа Пољске у Решовији. Ривал у полуфиналу ће им бити управо домаћин, док други пар чине Кеђержин и Јастржебски.

– Мало смо уморни, ишли смо пет сата аутобусом до Решовије, а пре тога смо играли са Будвом у Лиги шампиона. Ипак, добро смо тренирали, играмо све боље и оптимисти смо. Можда је Решовија благи фаворит, добили су нас у првенству 3:2, а и домаћини су. Биће напорно, али идемо по трофеј – оптимиста је Александар Атанасијевић, прошле године најбољи првотимац Партизана, а сада коректор Белхатова.

Сличног мишљења је и његов саиграч Константин Чупковић, раније играч Младог радника, Војводине, Радничког из Крагујевца, Будванске ривијере и Роме:

– Биће тешко, али нас занима само трофеј. Мало сам прехлађен, али овакве утакмице се не пропуштају ни по коју цену! Спреман сам уколико ми тренер укаже прилику.

Атанасијевић је у Пољској представљен као нови Миљковић. Разлог јер једноставан, одбојкашка планета је рано чула за њега, а играју на истој позицији – коректора. И обојица су афирмацију стекли у Партизану, одакле су отишли „преко границе”.

– Дошао сам у изузетно добро организован клуб, један од најбољих на свету. Прелепо је овде играти одбојку, хале су свуда пуне, атмосфера је на завидном нивоу. Све чешће добијам шансу, можда и више него што сам то очекивао на старту. За сада сам заиста презадовољан – рекао је Атанасијевић.

Чупковић је у редове првака Пољске дошао са већ богатим играчким искуством и титулама у Србији и Црној Гори.

– За сада немам ни једну замерку. Презадовољан сам указаном шансом, али и причом о будућности у овом клубу. За сада смо негде на пола пута. Надам се да ће већ за викенд стићи и трофеј, први у низу – истакао је Чупковић.

Колико је клуб озбиљан говори и податак да ће СКРА у Лођу бити организатор финалног турнира. Та информација је обрадовала и двојицу Срба у Белхатову.

– Током сезоне нико у клубу није помињао такву могућност. Та информација нас је затекла у четвртак на тренингу. Пресрећни смо, није мала ствар играти финални турнир Лиге шампиона – рекли су углас Чупковић и Атанасијевић.

Подршка Партизану и Младом раднику

Иако су у Пољској, Атанасијевић и Чупковић не заборављају матичне клубове, Партизан и Млади радник.

– Пратим црно-беле кад год могу, гледао сам их у Лиги шампиона у неколико наврата. Остварили су пласман у полуфинале Купа, а искрено се надам да ће освојити дуплу круну. Од срца то желим сјајном капитену Мијаиловићу и бившим саиграчима – рекао је Атанасијевић.

Најпријатније изненађење досадашњег дела шампионата, али и националног Купа Србије је Млади радник, а то радује Чупковића:

– Желим им све најбоље, да освоје Куп и да дођу макар до финала плеј-офа! Помно их пратим, а и тренирао сам са њима пред Нову годину. Они су клуб који ми увек излази у сусрет и имају моју пуну подршку.

Мноштво представника медија присуствовало је презентацији најбољег дизача Европе, која ће у клубу играти до краја сезоне 2011/12. Огњеновићевој је ово други пут да ће играти у Серији А1 обзиром да је у сезони 2008/09 играла у Језију са којим је освојила трофеј у Челенџ Купу.

Према писању италијанске штампе, а што потврђују и најпознатији одбојкашки сајтови, Маја Огњеновић, дебитоваће већ у утакмици против Асистела, 6. јануара, а већ 28. и 29. јануара са новим клубом биће домаћин финалног турнира Купа Италије.

Иако су стизале бројне понуде из Русије, Пољске и Азербејџана, Огњеновићева је прошле недеље потписала уговор са панчевачком Динамо Азотаром под условом да када наиђе „понуда по њеној мери“, посебно у Италији што јој је и била жеља, може да напусти клуб.

Тако да ће у редовима Лавица остати до краја децембра, јер ће 9. јануара дебитовати за Модену која је остала без првог дизача, Бразилке Фернандињ. У наставку Серије А1 Модена ће наступати без дизача, па ће улогу техничара вршити лепа Франћеска Мари.

Посла само пар дана опет је спаковала кофере и упутила се у Србију, како би са националним тимом путовала у Јапан и играла на Светском купу, првом квалификационом турниру за пласман на ОИ.

Баш као на покретној траци, после краја овог такмичења, купила је карту за одлазак на Азурну обалу, али не на одмор, већ се шампиону Француске одмах прикључила у утакмици против Тервил Флоранжа и освојила 13 поена а у последње одиграном колу против Еноа минуле седмице, опет је била МВП са 19 поена.

Не посустајете, форма је константно добра?

– На самом почетку тренер Јан Фанг и мене и Ану Антонијевић је максимално штедео и имао разумевања. Одмарао нас је тако да је било времена да се потрудимо и вратимо што бољу форму. Добро, је, све иде како треба, Ана и ја смо већ уигран тандем већ годину дана смо овде, плус репрезентација. Ееее, добар је то стаж – насмејала се Рашићева, тек пристигла из Еноа.

Како је почела сезона, Кан ће и ове године бити неприкосновен?

– Лига јесте доста слаба, не само ове, већ и претходних година. Немамо проблема, убедљиво смо прве и то траје. Једино још можда екипа Милуза је ту уз нас већ неколико сезона. Од њих смо и изгубиле ове године, али нисмо биле комплетне. Очекујем да им вратимо за то – у свом стилу ће популарна Раша.

Одушевљена сам сликама на календару

Сваке године Кан избаци календар са провокативним сликама својих играчица. После прошлогодишњег где су биле оскудно одевене, овогодишњи календар готово да открива све лепоте и атрибуте женског тела. Много је смелији од прошлог:

– Ове године боље је испало него прошле, изгледа нормалније, природније а и коментари су позитивни. Лично, одушевљена сам сликама!

Српски ас је у максималном тријумфу свог клуба – 3:0 (22, 20, 18), освојио 18 поена, уз фантастичан напад од 65 % (23-15, 1 гр, 3 изб, 3 ас, 1 сг). Фенер је после шест кола на лидерској позицији, са 16 освојених бодова.

Наредна обавеза шампиона Турске је важан меч у Лиги шампиона против Локомотиве из Новосибирска, већ у уторак, у Истанбулу.

Турски суперлигаш у два наврата је савладао Аполон максималним резултатом и пласирао се у осмину финала другог по јачини европског клупског такмичења.

Добар резултат остао је у сенци инцидента који су направили домаћи навијачи, а где су тренер Драган Нешић, Слађана Ерић и остатак екипе једна извукли живе главе:

– Било је страшно. Навијачи су на нас бацали даске од ВЦ шоље, шипке од тушева, славине, столице су ломили. Гледала сам само како да ме нешто не погоди, а опет сам морала да будем концентрисана на игру. Еј, цев од туш кабине ми је прошла поред чела – преносила је Ерићева утиске са Кипра.

Како су реаговали домаћини на целу ситуацију?

– Сви су се разбежали, на терену смо остали само ми и постава Аполона. Имали смо обезбеђење, било је доста полиције и на утакмици, али навијачи су ушли и направили хаос. Гледала сам људе на трибинама, а очи су им биле крваве од беса – објашњава 28-годишња Ерићева, некадашња репрезентативка Србије.