Дворана: Докс Океанс. Гледалаца: 1.145. Судије: Доменико и Фиормастер (Италија). Седмерци: Авр 8 (3), Књаз Милош 4 (4). Искључења: Авр 6, Књаз 18 минута

АВР: Морел, Алберто 3, Кресоја 8, Нинон, Бодин 2, Саване, Тонкара 1, Переира, Тракол 2, Брадел, Патрисиен 2, Мартинс 2, Тисер, Фрекон, Дос Сантос 2, Десоуза 3.

КЊАЗ МИЛОШ: Угрчић, Томић 2, Килибарда, Петровић 1, Кухаровић, Радоичић 2, Ранковић 5, Павловић 2, Рабата 1, Ољача, Мрљеш, Васић, Агатуновић 2, Рајовић.

Играчица утакмице: Драгица Кресоја (Авр).

Никад краја непријатности Кнегиња. У дворану су ушле буквално из аутобуса минут пре почетка утакмице. Али, као да ни то није било довољно већ су на полувремену откриле и да је неко провалио у свлачионицу и однео укупно 580 евра.

Што се самог меча тиче из редова Аранђеловчнки тврде да је суђење било катастрофално. Тренер Једоскић је још на почетку зарадио двоминутну казну.

Кухаровићка и другарице су држале резултатски прикључак до пред крај првог дела игре, стално биле на два гола заостатка да би уследила серија домаћих 3:0 и обећавајући капитал за одмор од плус пет.

У наставку десет минута мрака Кнегиња, између 38. и 48. минута, нова серија Авра 6:0 и већ дупла предност домаћина (22:11).

Нови меч два тима играју у уторак у 17 часова такође у Француској.

Дворана СЦ Бањица. Гледалаца: 700. Судије: Марић и Машић (Србија). Седмерци: Црвена звезда 10(6), Локомотива 1(0). Искључења: Црвена звезда 6, Локомотива 6 минута.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Обрадовић 3, Луковић 5 (1), Бокарић 3, Чолић (13 одбрана, седмерац), Степанић 1, Марић 2, Стекић 1 (1), Мистрић 6(4), Кокоресковић, Голић, Павлов, Радовић, Лежаја, М. Милојевић, Ј. Милојевић.

ЛОКОМОТИВА: Башић 6, М. Милић 5, Јежић 4, Буковина (12 одбрана, 3 седмерца), И. Милић 8, Милановић Литре 1, Разум, Смиљанић, Пуљић, Кршник, Вучковић, Басарић, Јанковић, Бушић 1, Човић 1, Пољак.

Играч утакмице: Катарина Јежић (Локомотива)

Семафор: 2:1 (3), 4:2 (8), 4:6 (13), 5:8 (14), 9:10 (20), 11:14 (28), 13:18 (36), 16:18 (39), 17:23 (48), 19:23 (56), 21:24 (58).

Деби на европској сцени, у осмини финала Челенџ купа, црвено-беле девојке нису украсиле победом.

Загрепчанке су биле много боље, пре свега организованије у игри што им је на крају и донело бољи резултат. Домаће су на терену, осим у почетних десетак минута, пре личиле на муве без главе него на организован састав. Индивидуална игра пре свега бекова, покушавање да се прође „главом кроз зид, кроз саму средину  није доносило никакав резултат, сем грешки, изгубљених лопти а потом и лаких голова за Хрватице. Није имао домаћи састав решења за Соњу Башић и презимењакиње Милић које су немилице тресле мрежу Марије Чолић.

На полувремену подношљивих минус 3 већ на старту другог дела порасло је на пет голова заостатка што је натерало тренера домаћих Жерајића да покуша нешто са изменама на бековским позицијама али не зна се ко је синоћ био гори, да ли Стекићева или Степанићева, продавале су лопте, правиле грешке а до гола никако нису могле.

Онда је у 38. минуту одјекнула прва и једина петарда убачена од стране стотинак Делија присутних на мечу, то као да је спутало гошће а пренуло домаће, које су серијом 3:0 стигле на 16:18. И то је било све од црвено-белих девојака, још једном су стале а нарочито између 45. и 55. минута када нису постигле ни гол. За то време Загрепчанке су већ стекле шест голова разлике које су без већих проблема сачувале до самог краја.

Код гошћи бекови Марија Милић и Башићева биле су незаустављиве за Звездину одбрану, као и крило Ивана Милић али је ипак најбољи утисак оставила Катарина Јежић. Репрезентативни пивот Хрватске фантастично је радила на црти, отварала позицију за своје бекове а стигла је и да изнуди на десетине прекршаја, уз то и постигне четири гола.

Дворана: Алкоа. Гледалаца: 3.000. Судије: Мајевски и Терешченков (Белорусија). Искључења: Алкоа 2, Зајечар 6 минута.

АЛКОА: Никшић 4, Бизик, Тришчук 9, Радл 1, Тилингер 7, Хорватх, Зсигмонд, Сикора, Неметх, Бецсери, Тримел, Кухинко, Лелкес, Никчевић 3, Немет, Марушец

ЗАЈЕЧАР: Матић, Павић, Пераица 7, Бартошић, Ерић 5, Стоиљковић 1, Пислару, Врдољак, Вучковић, Николић, Георгијев, Нишавић 2, Поп-Лазић 1, Милановић, Томашевић, Манге 4.

Двоструки освајач дупле круне и шампион Србије поражен је у првој утакмици осмине финала Купа купова од Алкое 24:20.

Мађарице су добро отвориле утакмице, Зајечарке их јуриле, али никако нису успеле да дођу до изједначења. У 17. минуту Амазонке стижу на два гола минуса, па је на семафору стајало 6:4.

Катарина Томашевић, која је на голу заменила Тересу Пислару, брани седмерац, после тога и шут на одбијену лопту, а све то Анета Пераица претвара у још један погодак за 7:5 Мађарица. Одлична Тришчук не мирује, постиже два гола за 9:5, па је у 22. минуту, тренер Зајечарки, Драган Марков приморан је да затражи тајм-аут.

Гол за Зајечар постиже Јована Стојиљковић, испоставиће се, последњи у првом делу. До краја, виђен је голмански обрачун Сикора – Томашевић, а последње секунде првог полувремена, обележила је неразумна одлука белоруског судијског пара, који додељују Катарини Томашевић црвени картон, потпуно незаслужено, након што је српска репрезентативка спречила контру домаћег тима.

Друго полувреме отвара Румунка на голу Зајечарки, Тереса Пислару, одбраном, али и поред тога, убрзо Мађарице преко Тришчук долазе до плус шест (12:6). Манге и Пераица воде мини серију Амазонки, па се Зајечар враћа на 12:9. Серију грешака у нападу српских шампионки, прекида Јелена Ерић, али је тада већ 15:10 за домаћи тим.

Могле су Зајечарке и са мањим минусом да дочекају Мађарице наредног викенда. На 22:20, није реализован напад, а Алкоа у последњем минуту погађа седмерац, реализује контру, па на крају долази до великих плус четири (24:20).

– Ко ме терао да то причам. Као да сам призвао све ово – почео је Никитовић док је у петак око 18 часова чекао на аеродрому да види хоће ли екипа уопште кретати за Париз.

– Прво је лет каснио сат времена, онда смо два сата рулали по писти, да бих на крају приметио да на авион прикључују степенице за силазак, а да се на њих пењу специјалци са наоружањем.

Аеродрому је јављено да је на лету 1683 компаније Ер Франс постављена бомба!

– Тако су и нама пренели из обезбеђења. Наводно је пилот приметио вишак пртљага. Онда су нас искрцали, али по правилима авиону нису смели да приђу аутобуси, па смо 300, 400 метара пешачили по снегом завејаној писти. Потом су нас држали у некој просторији и нису нас пуштали из ње, чак ни по воду.

Око 19 часова поново нам је зазвонио телефон.

– Слободно опет преправљајте текст. Лет је отказан – јавио се Никитовић. – Нови је заказан за сутра у 8 часова ујутро. Где ћемо до тад? То више нико не зна. Тражићемо од Ер Франса да нам обезбеди преноћиште у Београду. Управо се враћамо по пртљаг и пасоше.

Београде, грешан ли си према рукомету. Размажен као дете, све под велом високе престоничке софистицираности. Шта су за тебе крв, сузе и зној… Тек тамо нека Черчиловска мисао изречена ко зна којим поводом.

Навикао само на најбоље, гордо, из недеље у недељу, заборављаш баш те три речи, тешке, јаке, прејаке, а тако верне слике рада, труда, подвига, рањеног рукомета.

Једино ти важно што Партизан нема ни једну победу у Лиги шампиона, па кажеш, и шта ће ког ђавола тамо кад ће све погубити. Нема ту шта да се види.

Стварно нема, у праву си, некада рукометни граде.

Копенхаген, Кил, Монпеље, Адемар Леон, па и ПИК Сегед, вреде свега неколико десетина милиона евра. О вредности њихових играча, све самих репрезентативаца водећих европских селекција, да се и не говори, а сам Партизан своју тежину не може да измери ни са неколико стотина хиљада и ни једног јединог странца у тиму. Заиста, шта ту има да се гледа.

Кога брига што је и сама чињеница да су се црно-бели нашли у таквом друштву подвиг и што се ни у једној јединој утакмици ове сезоне у Лиги шампиона нису обрукали.

Чак ни кад су као сирочићи ишли у Вршац да играју на премијери против Копенхагена и ПИК Сегеда. Мада, која разлика, Београд или Вршац, „Миленијум” или „Пионир”, кад зјапе празни. Она тишина и сабласност само сузе да им натерају на очи од муке.

Колико ли Милошевића, Димитријевића и остале боли душа кад виде онако узаврео Пионир, само што се не сруши, на кошаркашким утакмицама. А, на њиховим… Тишина. Празно.

Неко од црно-белих, пред недељни меч са Адемар Леоном, рече да му је тешко што нико не препознаје њихов труд. А, заиста, само то мало, малецно и треба.

Шта би значио тај трачак подршке Милићу, Димитријевићу, Илићима, Марсенићу, Потићу, Радивојевићу, Мршуљи, све момцима што још нису честито пребацили ни двадесету, а доспели су у Лигу шампиона. За њихов узраст и стање у ком се налази наш рукомет – јуначки.

Шта би било да се са трибина проломио хук, таман кад су стегли Адемар на гол разлике… Довољно и да „само“ напоји њихове душе жељне подршке, залог за светлију будућност. У Монпељеу, Леону и Килу, њих овде тако незанимљиве, гледало је укупно 18.000 људи. Београде, грех je.

Тако си олако заборавио да ћеш, за само четрдесет дана, бити домаћин Европског првенства, да си се не тако давно хвалио како смо „генетски предодређени за овај спорт“, да си тако дивно волео рукомет…

Београд – Дворана: Пионир. Гледалаца: 800. Судије: Новикови и Пјерепилици (Украјина). Седмерци: Партизан 4 (2), Реал Адемар 3 (2). Искључења: Партизан 10, Реал Адемар 2 минута.

ПАРТИЗАН: Васић (6 одбрана, 1 седмерац), Милошевић 4, В. Илић, Минић, Мандић 2, Радановић, Димитријевић 6, Максић 6 (2), Милић (8 одбрана), Мршуља, Бабић, Н. Илић 2, Костадиновић 1, Мештер, Марсенић 3, Потић.

РЕАЛ АДЕМАР: Аламо (14 одбрана, 2 седмерца), Кабањас 1, Гонсалес, Андреу 2, Гоњи, Кароу 1, Гарсиа 5, Дипанда 4, Лосерт (6 одбрана), Баења 3, Кривошљиков, Борхес 4, Руесга 1, Страновски 4 (2), Чутура 2, Ферер.

Играч утакмице: Мартин Страновски (Реал Адемар).

Семафор: 1:2 (6), 2:8 (15), 6:9 (19), 6:11 (23), 10:13 (28), 13:18 (38), 17:19 (44), 20:21 (49), 22:23 (54), 23:26 (58).

Да је Пионир био пун ко зна шта би снашло Адемар Леон. Да је оно храбро срце Партизана понео још и хук са трибина. Ех, да је… Не би остао само исцепан дрес Вељка Милошевића или лепи голови Ивана Димитријевића, залог за будућност Мијаило Марсенић. Да је…

Овако остаје да честитамо црно-белима на упорности и срчаности да се врате из минуса и добро потпраше ове јесени одличне Шпанце. Добро су црно-бели презнојили и Мартина Мартинеса на клупи и права је штета што на крају нису имали и довољно искуства, попут Мартина Страновског у зваршници, па да приграбе макар бод…

Опет скоро. Празан Пионир као да је стегао срце црно-белих, лоше су почели, а и Адемар Леон је старовао са најјачим оружјем, све на челу са Црвенчанином Далибором Чутуром како командантом напада. Беше то баш прави јуриш, за 15. минута 8:1. Одбрана Шпанаца 3-2-1 још више је стегла Мандића и друштво, а на другој страни Боргес и Гарсија сипају ли сипају.

Тек што је после тајм аута црно-белих у игру ушао Иван Димитријевић и Аламо је најзад приморан на капитулацију.

За четири минута црно-бели су пришли на 6:9, Страновски до тад на клупи истурен је да мотри пре свега на Димитријевића ,али је брзо и зарадио два минута каѕне.

У међувремену Брковић се одлучује да заигра са два пивота. Млади Мијаило Марсенић одлично се снашао у тој улози, са два везана гола довео је црно-беле опет на минус три (10:13).

Није хтео изгледа ништа да препусти случају, па је у наставку меча заиграо са најјачом поставом, у бековској линији Гарсија-Чутура- Ди Панда, на крилима Страновски и Кривошљиков. То је резултирало и пристојном предношћу тима из Леона од пет разлике.

Али, нису се дали црно-бели, живнула је најзад и публика, па ето Партизана половином другог дела на 17:19, захваљујујући, коме другом до Ивану Димитријевићу.

Мартин Мартинес је реаговао променом голмана, међу стативе је стао Венио Лосерт, али и променио бековску линију. Ништа му то није вредело, Милошевић, Немања Илић и храбри Марсенић стигли су на 20:21 (49) и опет на 22:23 (54).

Крагујевац – Дворана: Језеро. Гледалаца: 2.100. Судије: Цаскис и Цаконас (Грчка). Седмерци: Раднички 1 (0), Марибор 3 (2). Искључења: Раднички 10, Марибор 6 минута.

РАДНИЧКИ: Лекић, Миљковић, Гавриловић 4, Вучићевић 6, Јанићијевић, Мандић, Радојичић 1, Златановић (7 одбрана, 1 седмерац), Цветиновић 9, Милинчић, Божић, Николић 4, Илић, Рајичевић, Продановић 3, Шмигић.

МАРИБОР БРАНИК: Лончар (14 одбрана, 1 седмерац), Мирковић 7, Тарабокија, Свалина 4 (1), Оштир, Шпелић 5, Ленгнар, Крамар, Разгор 2 (1), Пучник, Жупић (1 одбрана), Цистер, Лесјак, Клеч 2, Вујић 3.

Играч утакмице: Милан Мирковић (Марибор).

Један гол недостајао је Крагујевчанима да би се пласирали у осмину финала Челенџ купа. Само један. Овако су Словенци прошли даље због више постигнутих голова у гостима (27:23, први меч 22:26 у Марибору).

Лоше су домаћи почели меч, преко убојитог Милана Мирковића, некадашњег играча Синтелона, Марибор је повео 5:2 (10. минут). Ипак, у 13. је било 5:5, а највећу предност домаћин је у првом делу имао при резултату 12:10.

У наставку су ношени подршком публике изабраници тренера Лаковића брзо стигли до жељених 20:16 (40. минут). Имали су и 26:20 у 57. али је онда на сцену ступио судијски пар из Грчке, неуједначен критеријум арбитара зауставио је Крагујевчане у походу на Европу.

Додуше, имали су Шмигић и саиграчи минут за последњи напад, али је заустављен Николић на црти, а време је истекло.

Пре десетак дана у Београду је гостовао најбољи тим на планети, немачки Кил, а у Пиониру се окупило тек нешто више од 2.000 душа. Шта тек онда очекивати данас. Труде се играчи Партизана да ту чињеницу склоне из главе, а зна се да би им било много лакше да са трибина добију ветар у леђа.

По свему судећи очекује се још један, седми пораз у низу у европској елити, бар тако најављују кладионице пре меча. Али, црно-бели су жељни да их демантују.

Неће то бити лако, па и да се ради о мечу Супер лиге не би могла да се гарантује победа, јер 60 минута битке на терену може да донесе много узбуђења, а и изненађења.

Једне од најјачих карика у црно-белом табору у досадашњем току сезоне су голмани. Дејан Васић дошао је из Колубаре баш због Лиге шампиона.

- После дуго времена имали смо недељу дана да се спремимо за неког противника. О реномеу Адемара не треба пуно причати, резултати годинама уназад потврђују њихов квалитет.

Тим из Хумске се још није померио са нуле, може ли можда данас?

- Надам се да смо довољно спремни да одиграмо максимално и, што да не, победимо Шпанце. У свакој утакмици, у било ком такмичењу, победа нам је циљ. Сматрам да можемо до ње вечерас. Сваким мечом имамо све више искуства у Лиги шампиона. Поштујемо све, па и Шпанце, али се не бојимо никога. Надам се да ћемо после дужег времена успети  да обрадујемо навијаче тријумфом у елитном такмичењу. Мислим да смо заслужили бодове, радом, залагањем, борбом.

Тако збори искуснији чувар мреже Партизана, а шта мисли млађи, репрезентативац Страхиња Милић.

- Адемар је у врхунској су форми. Као да су знали када треба да уђу у њу – стиже и да се нашали Џамбо, како га сви од миља зову. – Узели су бодове Килу, а тада је све јасно.

После жреба била је прича да бодови можда могу да се освоје против ПИК Сегеда и Адемара?

- Тада нисмо знали какви су, нисмо имали реалну слику, надали смо се и подршци навијача, али од тога нема ништа. Упркос свему, идемо на победу. Нису ни они ванземљаљци. Борићемо се као да нам је последњи меч. Свима мора бити јасно да и онако дајемо више од својих могућности, а да ли је то довољно да се победи Адемар, знаћемо већ вечерас.

Ко Вам је прошли пут задао највише проблема?

- Леви бек Гарсија Робледо, крила Страновски, Кривошљиков, наш Чутура…

Далибор не даје попуст?

- Нема тога код њега. Нико није очекивао да ће овако добро играти. И не само он, форсирају брзу игру, ма, лете по терену. Али, показали смо и у другом полувремену првог меча да можемо да се носимо са њима.

Шта недостаје Партизану да може да одигра целу утакмицу као прво полувреме против Кила у Немачкој?

- Само искуство. Сваком од нас је ово прва година, то мора де се узме у обзир.

Може ли Партизан до бода?

- Не знам, али ћемо се потрудити.

Лазаревац – Дворана: СРЦ Колубара. Гледалаца: 500. Судије: Муколаитис и Свинчервицијус (Литавнија). Седмерци: Колбуара 4 (3), Кинтус 1 (1). Искључења: Колубара 10, Кинтус 10 мниута.

КОЛУБАРА: Ђукић, Миљанић, Ломић 6 (1), Л. Жарковић, Марковић 2, Ненадић 3, Томић 6 (2), Ристић, Јаћимовић, И. Ђорђевић (16 одбрана), Благојевић 5, Петровић 3, Тривић, М. Жарковић, Радовановић 1, Митровић 2.

КИНТУС: Тамин 2, Мејс, Верлан 1, Верлабакен 2, Еверстеин, Реингезберг, Оверклефт, Вијверберг 1, Звинкелс 2, Хемес (14 одбрана), Окрс 5, А. Суивер 5, Р. Суивер 5 (1), Доферхоф, Анте.

Играч утакмице: Милан Благојевић (Колбуара).

Семафор: 3:2 (8), 7:3 (16), 9:5 (24), 18:12 (38), 23:19 (46), 27:22 (54).

Кртице ће и трећу годину узастопно презимити у Европи. Рутинском игром надокнадили су два гола минуса из првог меча.

Играчи Колубаре одиграли су средином првог дела одлично, повели 9:4 и сви су очекивали убедљиву победу, али Холанђани су у завршници првог дела постигли три гола и отишли на одмор са само два гола минуса. Ипак, то је било све од њих

Код домаћина најискуснији били су и најбољи Благојевић, голман Ђорђевић, Томић, Ломић и Митровић, а код гостију, уз голмана Хеменса, браћа Суивер.

Нови Сад – Дворана: Слана бара. Гледалаца: 1.200. Судије: Аргериос и Моутас (Кипар). Седмерци: Војводина 7 (5), Тонгерен 1 (1). Искључења: Војводина 8, Тонгерен 14 минута.

ВОЈВОДИНА: Радосављевић 9 (5), Вуковић 5, Дамњановић, Попов 1, М. Радишић, Баришић 2, Веселинов, Стјепановић, Абаџић (9 одбрана), Суџум 6, Лончар, Дамјановић (12 одбрана), Б. Радишић, Чупковић, Марјанац 3, Милошевић 7.

ТОНГЕРЕН: Болфлит 1 (11 одбрана, седмерац),  Болерес, Је. Так, Столенц, Рогеман 4, Бурлетс 2, Лупица, Дебул 3, Ташевски 2, Стијенен, Лојтен 2, Јо. Так 6 (1), Н. Боларес, К. Глеснер 4, Ф. Глеснер 1.

Играч утакмице: Ненад Радосављевић (Војводина).

Свих 60 минута тресла се дворана на Сланој бари. Повици Воша, Воша од преко 1.200 гледалаца довели су до тога да играчи Војводине заиста лавовском борбом успеју да надокнаде разлику од седам голова и из прве утакмице и пласирају се у осмину финала Купа купова.

То је највећи успех црвено-белих у европским такмичењима.

Гости су водили 8:6 у 15. минуту, а су се пробудили момци из Српске Атине. Абаџић и искусни Дамјановић су допринели да брзим лоптама које су давали са гол црте Војводина у 47. минуту поведе са 26:16. Тада је све било јасно – Новосађани ће презимети у Европи.