– Након веслачке каријере наставио сам да се бавим овим спортом у својству судије и ево после толико година успео сам да се нађем на Играма и да коначно, макар као судија, будем део највеће спортске смотре на свету – рекао је Вербић.

Он ће се тако придружити посадама чeтверца и двојcaа без кормилара, који ће предстaвљати Србију на Играма у Лондону следеће године.

Сребрна одличја припала су женском и мушком дубл скулу, а бронзане медаље освојили су мушки двојац без кормилара и лаки четверац.

Женски дубл скул у саставу Ива Обрадовић – Ивана Филиповић био је други у времену 7:08,27, а злато је припало Украјинкама, док су треће биле Чехиње.

Мушки дубл скул Марко Марјановић –Душан Богићевић је са временом 6:24,90 завршио као другопласирани, иза посаде Литваније, док су трећи били Руси.

Никола Стојић и Јован Поповић су финалну трку у дисциплини двојац без кормилара завршили у времену 6.43,97, иза посада Грчке и Италије.

Бронзану медаљу освојила је и посада лаког четверца Милош Томић, Милош Станојевић, Ненад Бабовић, Немања Нешић.

Пета посада Србије мушки четверац без корималара – Милош Васић, Радоје Ђерић, Горан Јагар, Миљан Вуковић завршила је на шестом месту.

Наредно Првенство Европе биће одржано у италијанском Варезеу 2012. године.

Двојац без кормилара Никола Стојић и Јован Поповић заузео је друго место у полуфиналу у времену 6:41,61 минута.

Прва је кроз циљ прошла Грчка резултатом 6:38,26 минута, а трећа Пољска у времену 6:44,80.

Након лоше трке у квалификацијама, мушки дубл скул Марко Марјановић и Душан Богићевић је заблистао у репесажу, заузевши друго место у времену 6:33.42 минута, што им је обезбедило место у финалу које је на програму у недељу

Успешан је био и четверац без кормилара за лаке веслаче – Милош Томић, Милош Станојевић Ненад Бабовић, Немања Нешић који је супериорно дошао до финала, стигавши у другој групи репесажа као први на циљ у времену 6:16.49 минута.

Они су у финалној трци постигли резултат од седам минута и 16,81 секунди, што је 4,15 секунди слабије време од победничког двојца из Румуније.

Бронзана медаља припала је посади Пољске резултатом 7:20,91.

– Ово је огроман успех нашег двојца који је показао да је ове сезоне у изванредној форми. Освојити сребро у изузетно јакој конкуренцији је феноменалан резултат, поготово што је оставио иза себе и домаћи двојац без кормилара, који се ‘наоштрио’ да на свом терену оствари што бољи пласман. Презадовољан сам – изјавио је селектор веслачке репрезентације Србије Небојша Илић.

На шампионату у Пољској од осталих представника Србије четверац без кормилара је био четврти, а четверац са кормиларом пети у финалу, док је четверац скул заузео друго место у Б финалу.

Двосед Душко Станојевић и Дејан Пајић у к-2 500м био је најближи одличју. Момци из Шапца освојили су четврто место. Поред тога репрезентативци Србије остварили су једно пето, два  шеста, седмо и девето место у финалним тркама у којима су наступали.

Девојке из четверца, посада у саставу Антонија Нађ, Антонија Панда, Рената Мајор-Кубик и Марта Тибор остварила је очекиван резултат освојивши пето место у финалу олимпијске дисциплине к-4 500м. У овом тренутку за изабранице селектора Јаноша Панде то је максималан домет. Белорускиње су у четверцу дошле до златне медаље изненадивши посаде Мађарске и Немачке које су се морале задовољити другом и трећом позицијом. Посада Португалије била је четвртопласирана.

Наши најбољи спринтери Огњен Филиповић и Драган Зорић у финалу дисциплине к-2 200м прошли су као шестопласирани кроз циљ у трци у којој је титулу првака европе освојила британска посада. Чак седам посада прошло је кроз циљ у оквиру једне секудне а редослед  је одређивао фото финиш. Сребро је освојила посада Белорусије, а бронзу Шведска.

Сестре Молдован, Николина и Оливера нашле су се у завршници три финалне трке последњег такмичаског дана елитног скупа на Савском језеру Аде Циганлије. Прво су освојиле шесто место у олимпијској к-2 500м, а потом у спринту, Николина Молдован у к-1 200м довеслала је седмог места да би са сестром Оливером у двоседу дисципилне к-2 200м била девета.

Миленко Нашагаћин освојио је прво место у Б финалу к-1 500м, заузевши у генералном пласману 10. позицију. Марко Новаковић је био трећепласирани у утешном финалу к-1 200м пласиравши се на 12 место, док је Горан Цвитановић био 16. у ц-1 200м. У дисциплини ц-1 5000 м Душан Ружичић је био седми, док је Марко Томићевић био 11. на к-1 5000 метара

Поред њих тренираће и четверац Милош Васић, Радоје Ђерић, Миљан Вуковић, Горан Јагар, дубл скул Александар Филиповић, Душан Богићевић, као и кандидати за репрезентацију који су сезону завршили у САД – Јован Поповић, Горан Тодоровић, Игор Лучић и Лука Ђорђевић.

Селектор репрезентације Небојша Илић истакао је да се сениорска репрезентација налази у пуном саставу.

– После више него успешне сезоне у САД придружили су нам се Поповић Тодоровић, Лучић и Ђорђевић. Треба истаћи да су Лучић и Ђорђевић бранећи боје Универзитета Беркли постали прваци САД – рекао је Илић.

Двојац и четверац тренираће на Сребрном језеру до понедељка 13. јуна, а онда ће кренути у Хамбург на Светски куп.

Већ првог такмичарског дана из Пиједилука су стигле лепе вести. Четверац без кормилара у саставу Милош Васић, Горан Јагар, Миљан Вуковић и Радоје Ђерић још једном је потврдио да је у одличној форми. У финалу ове дисциплине освојили су злато у времену 6:28,67.

Добро су стартовали, већ после првих 500 метара имали предност од две секунде коју су постепено повећавали, да би на крају износила више од четири секунде у односу на другопласирану посаде Италије. Бронза је припала Хрватима.

У другом финалу првог дана Србија је имала још једног веслача, Александра Филиповића и скифу који је кроз циљ прошао четврти.

Дубл скул у саставу Никола Стојић – Душан Богичевић је у квалификационој групи „Б“ био четврти и остао је без пласмана у „А“ финале.

Најуспешнији су били двојци без кормилара. Горан Јагар и Милош Васић су освојили злато временом 6:28,04 испред друге српске посаде Радоја Ђерића и Миљана Вуковића (6:30,31) којима је припало сребро. Александар Филиповић освојио је сребрну медаљу у дисциплини скиф, сениори Б временом 7:06,91. У изузетно јакој конкуренцији Никола Стојић је у скифу ушао у финале, али је остао без медаље.

Селектор Небојша Илић се осврнуо и на издања младих веслача:

– Издвојио бих златне медаље јуниора у дисциплини двојац без кормилара и кадета у дубл скулу. Никола Симовић и Вук Матовић из Партизана су временом 6:42,97 освојили не само златну медаљу већ и испунили норму за Светско првенство у двојцу без кормилара. Дубл скул Партизана у саставу Андрија Шљукић и Немања Узановић је, такође, освојио златну медаљу временом 6:51,29. Кадеткиња Зорица Мрђа (Чуруг) била је друга у скифу јуниорки (8:24,63), док је у истој дисциплини Нина Јовановић (Црвена звезда) кроз циљ прошла трећа (8:32,57) – закључио је Илић.

Обојица су рођени 1953. године, као 17–годишњаци почели су да тренирају веслање – Станулов на Бегеју, а Панчић на Дунаву. Нису ни сањали да ће им се животни путеви укрстити, баш као што и те две реке на крају теку заједно ка Црном мору. Резултати су постајали све бољи, ближиле су се Олимпијске игре у Москви.  Станулов и Панић још нису слутили да ће им се “весла укрстити” непуна два месеца пре Игара у Совјетском Савезу.

– Памтим дан кад смо одлучили да седнемо заједно у чамац. Припреме за Олимпијске игре смо спровели у Луцерну и тад смо дошли на идеју да се окушамо у дисциплини дубл скул. На опште изненађење свих, функционисали смо “као сат” и решили да ризикујемо у Москви.

Ушли су у борбу са временом. Дани до финалне трке су се одбројавали, тензија је била све већа… Најзад, дошао је и тај летњи московски дан:

– Финале је по свему било специфично. Познати смо као лаки веслачи, а они по традицији имају спорији старт. После 500 метара били смо на петом месту, док су представници ДР Немачке имали огромну предност. Нисмо очајавали, напредовали смо из метра у метар. Престизали једну посаду за другом… Последња је “пала” репрезентација Чехословачке. Сребрна медаља је била наша са временом 6:26.34 – присетио се Миле Станулов.

Непосредно после великог успеха уследио је одлазак у ЈНА. Срећом по Милорада, војне власти су имале разумевања зато што је студент и заслужни спортиста, па је за десет месеци одужио своје отаџбини. Две године су Панчић и Станулов покушавали сами, а онда схватили да најбоље функционишу као двојац. Олимпијска норма за Лос Анђелес остварена је с великом лакоћом. Уследиле су припреме, па одлазак преко “баре”, а бронзана медаља је имала – непријатну увертиру:

– Добили смо нове чамце у којима нико раније није веслао. Морали смо да их прилагодимо нашем стилу. Никако нисмо успевали да се синхронизујемо. Нервоза је била све присутнија јер се такмичење на Олимпијским играма приближавало. На крају смо установили да нам је једно весло криво и узрок свих проблема. Обојица смо осетили велико олакшање – започео је Станулов америчку причу, а затим се подесетио финалне трке:

– Имали смо по 31 годину, па је улазак у финале за нас представљао велики успех. Договорили смо се да пружимо максимум И, ако је могуће, будемо боље пласирани од представника СР Немачке који су нам били велики дужници. Срећом по нас, исписан је најлепши могући сценарио. Заузели смо трећу позицију (6:39.59) одмах иза америчке и белгијске посаде, а од узбуђења које смо доживели нисмо ни спавали то вече, већ смо изашли на плажу и трчали у три ујутру.

Године су учинле своје. Зоран је полако престајао са активним бављењем веслањем, а Милорад је желео да покушао да се домоге Олимпијских игара у Сеулу 1988. – нажалост безуспешно. Био је то и званични крај за славног веслача, који је из чамца одмах сео у функционерску фотељу.

Према информацијама које смо добили вербални сукоб прерастао је у физички кад је Ковачевић Мајдачевскија обавестио да више неће радити као тренер у Звезди. Мајдачевскиј је тада шутнуо у правцу Ковачевића који је рефлексно реаговао и дошло је до физичког контакта.

– Последњих дана сам осећао притисак да напустим Звезду. Као да некоме није одговарало што смо успели да формирамо добру генерацију веслача који имају потенцијал да једног дана освајају медаље на најјачим такмичењима. У четвртак је одржан састанак са родитељима деце коју тренирам и речено је да остајем, да би у петак увече после још једне препирке Ковачевић рекао да сам управо добио отказ – рекао је Сергеј Мајдачевскиј, који је потом наставио:

– У том тренутку реаговао сам како не треба. Понеле су ме емоције и ногом сам кренуо према Ковачевићу који је одреаговао и дошло је и до физичког окршаја. Свестан сам да сам погрешио што сам тако реаговао и жао ми је због тога, али начин на који ми је речено да сам добио отказ, да ми је забрањен приступ просторијама клуба, као и пресија која је последњих дана вршена на мене да одем из Звезде је изазвала такву реакцију. Овде сам дошао пре пет година и за то време смо успели да подигнемо школу Звезде. Жао ми је деце са којом сам радио и која сад остају без тренера, и морам да видим да ли ће Ковачевићеву одлуку подржати и клуб.

Душан Ковачевић није желео детаљно да коментарише, само је рекао:

– У недељу би требало да имамо састанак тренера па ћемо видети да ли ће Сергеј Мајдачевскиј остати тренер у Црвеној звезди или не. Тек тада ће Веслачки клуб имати званични став по овом питању.