– Тешка срца донели смо такву одлуку. Жао нам је такмичара, али Универзитетски спортски савез Србије није добио средства од Министарства омладине и спорта за то такмичење – рекао је генерални секретар Стрељачког савеза Србије Ненад Петковић.

Према његовим речима, национални савез нити може нити сме да финансира то такмичење, јер са једне стране нема новца и у великим је дуговима, а са дуге стране не постоји могућност да се тај издатак оправда, јер студентско првенство света није у програму Стрељачког савеза Србије који се финансира из буџета.

Универзитетски спортски савез Србије планирао је трошкове од 300.000 динара, али Министарство омладине и спорта Србије није уплатило новац и Петковић је морао да откаже учешће.

На претходном студентском првенству света у Пекингу 2008. године српски студенти освојили су три сребрне медаље.

Власник тима Петер Заубер рекао је да је јапански возач „дефинитивно испунио очекивања у погледу брзине и борбености”.

– Наш циљ је да му обезбедимо брз и поуздан аутомобил од почетка наредне сезоне – додао је Заубер.

Кобајаши није завршио шест од осам првих трка, али је касније забележио добре резултате.

У писму упућном Арфичкој фудбалској конфедерацији, Зимбабве је опужио Либеријце да су били лоши домаћини и да су узнемиравали њихове играче изазивајући им „психолошке фрустрације” пре утакмице.

Фудбалери Зимбабвеа су били смештени у једном хотелу у собама без струје или воде, а неки играчи после поноћи спавали су на душецима на поду. Пре тога, играчи су каснили три сата, јер је гума на аутобусу била намерно пробушена.

Утакмица је завршена 1:1.

Жири је навео да је тим показао стил и технику који се копирају у многим државама широм света, а успех репрезентације донео је одушевљење и Шпанци су победе фудбалера прихватили као своје.

Награда коју је добила шпанска репрезентација додељује се у осам категорија, између осталог у области уметности, књижевности, комуникација и научних истраживања.

Колико мораш да будеш луд па да се усудиш да побегнеш турском угоститељу, а да не платиш рачун?! Просто нисам могао да верујем да неко може да има толико храбрости, или чега већ другог док смо погледом пратили побеснелог конобара како се баца у потеру за двојицом старијих људи. Наравно, не бисмо ни знали шта се дешава да нас пре тога нису љубазно упитали где нестадоше људи који су седели поред нас.

Драма се наставила, неодговорни гости су убрзо ухваћени, али на срећу само је дошло до забуне. Тако да ниједна наша црна мисао, шта би могла да буде казна, није доживела остварење. Али, изгледа да су забуне честе у Истанбулу. Тако су нама увалили новчаницу од 10 лажних талира и могли да направе озбиљан проблем када смо са њом желели да платимо рачун. На срећу, продавац је био пун разумевања, одмах је схватио да смо преварени и само се насмејао нашој наивности.

Наивни смо били и када смо помислили да проста математика овде важи. Али, шта да се ради. Када добијете очигледно надуван рачун (фискални је мисаона именица), немате баш пуно опција. Најбоља је да платите и кренете даље, поготово ако сте у некој полумрачној уличици. Тешко да тада можете било шта да урадите иако се дуж целог града налазе патроле полиције, са не баш тако лаким наоружањем.

Ми смо тако морали да „частимо“ конобара десет талира и јефтино прошли. Чули смо и да су неки истресли пар стотина евра, пошто су помислили да је баш њих срећа погледала па су се свидели некој од атрактивних девојака које су се ту нашле.

Ипак, шта друго да се очекује од једног од пет највећих градова на свету. Само, овде се осећа нека посебна дивљина која истовремено и неодољиво привлачи, баш као и светла механа (кафана) по Цариграду.

Међутим, све има своју цену. Тако да за, рецимо, точено пиво од пола литре треба издвојити од 3,5 па и више евра. Овде посебно популаран мохито коктел продаје се по 10 евра, а рецимо чашица текиле за три, па навише. Када на то надовежете конобарову лошу математику, за добар провод мораћете и добро да одрешите кесу.

Али, ако победимо Шпанце, у шта нас многи уверавају, сигурно нећемо жалити новац, па макар морали да живимо на кексу и чају које добијамо у прес центру. Мада то некога може да кошта упале плућа. Не знамо шта домаћин жели да постигне, али температура сигурно не прелази 15 степени. Једино што нам пада на памет јесте да су одлучили да је боље тако него да се у просторији осећа благо речено непријатан мирис, као што је то био случај првог дана. Сада се сви задржавају што је краће могуће.

Под­јед­на­ко јак ути­сак на на­ви­ја­че и но­ви­на­ре оста­вио је не­сва­ки­да­шњи по­тез Алек­сан­дра Ста­но­је­ви­ћа сре­ди­ном дру­гог по­лу­вре­ме­на ду­е­ла са Ку­ља­ни­ма. Љут што је Мар­ко Шће­по­вић про­и­грао парт­не­ра у на­па­ду, уме­сто да шу­ти­ра ка го­лу, шеф стру­ке цр­но-бе­лих ни­је ште­део емо­ци­је, по­чео да ви­че, „це­па” са­ко, а на кра­ју је и стра­да­ла бо­чи­ца во­де у знак не­го­до­ва­ња што је по­тро­ше­на по­вољ­на шан­са. Нај­чуд­ни­је у све­му је­сте што је Пар­ни ва­љак у тим тре­ну­ци­ма имао си­гур­ну пред­ност (2:0), ме­ђу­тим, пер­фек­ци­о­ни­зам нај­мла­ђег струч­ња­ка у исто­ри­ји клу­ба из Хум­ске 1 не тр­пи про­сеч­ност.

- Ни­је би­ло ло­ше на­ме­ре у том по­те­зу – об­ја­шња­ва Ста­но­је­вић. – Енер­ги­чан сам тип, хтео сам да по­ка­жем ко­ли­ко ми је ста­ло да по­стиг­не­мо и тре­ћи гол. Осим то­га, у про­тив­нич­ком ше­сна­е­стер­цу мо­ји игра­чи мо­ра­ју да се по­на­ша­ју по­пут зве­ри, да ре­а­гу­ју бр­зо и од­луч­но, да их од­ли­ку­је ин­стинкт уби­це, ка­кав по­се­ду­је Клео.

Због све­га по­бро­ја­ног Мар­ко Шће­по­вић је, осим че­стит­ки за пр­ве­нац у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји (по­сти­гао га де­сет ми­ну­та ра­ни­је), до­био и са­вет ка­ко да се по­на­ша у на­ред­ним утак­ми­ца­ма.

- Од­лу­ком да упо­сли Клеа уме­сто да шу­ти­ра ка гол­ма­ну Бра­ћу, Шће­по­вић је по­ка­зао ве­ли­чи­ну лич­но­сти, јер ни­је се­би­чан, са­мо му је скре­ну­та па­жња да убу­ду­ће ре­а­гу­је дру­га­чи­је.

Осим по тем­пе­ра­мен­ту, раз­ли­ку­је се Алек­сан­дар Ста­но­је­вић од оста­лих тре­не­ра и по то­ме што без устру­ча­ва­ња го­во­ри у учин­ку по­је­ди­на­ца. За пар­ти­ју у су­бо­ту ве­че ком­пли­мен­ти­ма на­гра­дио Алек­сан­дра Миљ­ко­ви­ћа, ко­ји ће на­ред­ног утор­ка у До­њец­ку ме­ња­ти су­спен­до­ва­ног Ива­на Сте­ва­но­ви­ћа.

- Уве­рио сам се да на ње­га мо­гу озбиљ­но да ра­чу­нам, шта год да се де­си про­тив Ра­да не­ма ди­ле­ме да ће Миљ­ко­вић игра­ти на „Дон­бас аре­ни”. Пре две го­ди­не, спле­том не­срећ­них окол­но­сти, ње­гов кикс од­лу­чио је по­бед­ни­ка утак­ми­це са Самп­до­ри­јом, си­гу­ран сам да ће сад би­ти све у ре­ду. Не би тре­ба­ло Миљ­ко­вић да се пла­ши, гре­шке се де­ша­ва­ју сви­ма, чак и Кр­ста­ји­ћу, са­мо што по­сле про­пу­ста ка­пи­те­на ни­смо би­ло ка­жње­ни.

На су­прот­ној, ле­вој стра­ни од­бра­не, пр­ви меч пред очи­ма Пар­ти­за­но­вих на­ви­ја­ча од­и­грао је Џо­зеф Ки­зи­то.

- За­до­во­љан сам ње­го­вим офан­зив­ним тен­ден­ци­ја­ма, бр­зи­ном и окрет­но­шћу, ма­да при­мет­но је би­ло да је ду­га па­у­за оста­ви­ла тра­га. Под­се­ћам да је на тој по­зи­ци­ји од­лич­но се­зо­ну по­чео Алек­сан­дар Ла­зев­ски, у за­ви­сно­сти од утак­ми­ца ме­ња­ће се њих дво­ји­ца.

Си­стем ро­та­ци­је је при­ме­њен у ве­зном ре­ду. Од­сут­ног „А” ре­пре­зен­та­тив­ца, Ра­до­са­ва Пе­тро­ви­ћа ме­њао је Мо­ха­мед Ка­ма­ра. Мом­ку из Си­је­ра Ле­о­неа био је то де­би за Пар­ти­зан.

- Ме­до је на по­чет­ку био збу­њен, ло­гич­но, од­ра­дио је са­мо три тре­нин­га са еки­пом, док је у на­став­ку и ме­не оду­ше­вио, па је пр­ви ути­сак по­зи­ти­ван. Ка­ко се­зо­на бу­де од­ми­ца­ла убе­ђен сам да ће оправ­да­ти од­лу­ку да га ку­пи­мо од Хел­син­ки­ја – закључио је Станојевић.

Највеће светске кладионице немају дилему када је у питању исход утакмице квалификација за ЕУРО 2012, Србија – Словенија.

Велики смо фаворити. Квота на победу Орлова је 1,5. Нерешен исход са плаћа 3,5. Док за победу Словенаца можете добити чак 6 пута више од уложеног.

Ипак, не тако давно Андерлехт је био велики фаворит против Партизана, па се сећамо како су прошли.  Папир је једно а терен нешто потпуно друго.