Ђорђе Балашевић (1953 – 2021.) преминуо је данас у Новом Саду. Уметник чије песме су обележиле претходних пола века на овдашњим просторима и које ће се сасвим сигурно певати још деценијама, није успео да се избори са злохудом упалом плућа изазваној коронавирусом.
Не ломите ми багрење, Васа Ладачки, Протина кћи, Јесен стиже дуњo моја, Само да рата не буде, Девојка са чардаш ногама, Неки нови клинци, Богојављенска ноћ, Божа пуб, Прича о једном петлу, Прва љубав, Рачунајте на нас, Оливера,..., само су неке од песама које ће нас увек сећати на Ђолета Балашевића.
Ђолета, који је био врло талентован и за фудбал. Играо је у репрезентацији школе где су га приметили људи из новосадског зонаша Железничара, где је са непуних 16 година дошао до првог тима и постао најбољи стрелац. То му је била најбоља препорука за долазак у подмладак Војводине, где га тренер није видео као шпица, што је Балашевића демотивисало, одвело на клупу, потом навело да прескаче тренинге и настави да игра само за своју душу за школу и са пријатељима. И после растанка остао је страствени навијач Војводине, а фудбалској каријери посветио је и песму „Драго ми је због мог старог”.
Мање је познато да је својевремено написао и песму о кошарци посвећену чувеној генерацији Кићановића, Далипагића, Славнића...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.