- Увек сам гледао у голмана кад сам шутирао пенале. Нисам унапред одређивао страну или ударао јако по лопти, па шта буде. Олмета се није кретао, али сам видео да се у последњем тренутку „сломио“, променио сам положај ноге и шутирао у другу страну. На снимку изгледа да лопта пролази близу њега, није имао шансе да одбрани – са осмехом коментарише Дарко Панчев.
Да ли је било страха или треме док сте ишли од центра према белој тачки?
- Морам да признам да јесте било страха, осећао сам велики притисак. Мени је дошао задатак да крунишем што се чекало од оснивања Звезде. Знао сам да ће и мене и клуб сви да славе, али био је то мач са две оштрице.
Није било дилеме да ћете последњи пенал да шутирате ви?
- У то време су се изводили пенали у шампионату после ремија, да не би случајно било намештања, увек сам шутирао последњи. Тако сам желео и волео. Било је пре Барија лепих и важних голова, тај у Барију је круна и печат на све што је урадила моја генерација.
Пенали су били Звездина предност?
- Знао сам да ће Дика да одбрани барем један, јер је био добар на тренинзима. Сјајно је реаговао приликом шута Амороса, док у квалитете Бинића, Михајловића, Просинечког и Белодедића нисам сумњао.
Можда је и због тога Љупко Петровић захтевао да се игра на „нулу“?
- Љупко никад није рекао да би требало да играмо нерешено, већ да будемо обазриви, што је велика разлика. Имали смо две-три полушансе. Бинић је у првом полувремену шутирао са десне стране и погодио спољни део мреже, четири минута пре краја кад сам побегао Болију, који је направи фаул, Просинечки је извео слободан ударац и замало погодио. Изгледало је Олимпик одиграо нешто боље, али само зато што је више држао лопту у поседу. Такав је био и договор, на крају је све добро испало...
Можда би вам против њих било лакше у полуфиналу?
- Сигуран сам да би смо у две утакмице били много бољи од Француза. Нико не може да ме убеди да је Олимпик имао квалитетнију екипу од Бајерна. То је велики клуб и кад неко помисли да је у кризи стигне са лакоћом до финала Лиге шампиона. Самим тим што смо избацили Бајерн направили смо велико дело, освојили пола трофеја. Кад смо прошли Баварце били смо растерећени. Победили смо у Минхену и пред пуном Мараканом нисмо смели да кикснемо. Умало да не прођемо, јер кад психа оптерети ноге тешко може да се функционише. Све се, ипак, добро завршило, наша генерација је заслужила тај трофеј.
Звездин тим је практично био без мана?
- Белодедић је био интелигентан и технички поткован дефанзивац, мада ни он не би могао сам да није било Најдоског, који је ишао главом на копачке и све чистио. Питање је како би Звезда играла да није било Радиновића, по 200 пута на утакмици се убацивао напред. Или Маровића, на чије префињене центаршутеве сам дао велики број голова...
Већа слава припала је вама из напада?
- У средини Савићевић и Просинечки су били кључни, док су у то време млади Југовић и Михајловић стичући искуство дали допринос. Бинић није често тресао мреже, али је противничког играча по три пута умео да претрчи. Имао је проблем са центаршутем због брзине, па сам увек ишао на прву стативу и надавао се голова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.