Вест о томе да је Владо Глођовић максимално професионално урадио свој посао на утакмици сама по себи не би привукла толико пажње да није реч о застави са усташким симболима и мечу Динама. Јер, наши „интернационалци” у улози судија, делегата, контролора цењени су не само у фудбалу, већ и у многим другим спортовима.
У писању загребачких медија привукло нам је пажњу то што се позивају на „ФАРЕ приручник” (Фудбалом против расизма у Европи) који имају све службе обезбеђења организатора и полиције земаља у којима се мечеви играју. Отворили смо упутство са примерима „Мониторинг дискриминишућих симбола и знакова у европском фудбалу” да бисмо видели шта то на нашим стадионима не сме да се појави, али и да схватимо како је Алозјије Степинац „позитивац”.
Првих двадесетак страна посвећено је бројним знаковима, симболима, као и слоганима и бројевима недвосмисленим синонимима нацизма. Почев од свастике, Келтског крста који користе неонацисти, симбола СС дивизија, нацистичког орла, бројева 18 (који симболизују слова у иницијалима Адолфа Хитлера) или 88 („Хајл Хитлер”), трокраке свастике... Наглашена је и забрана Кју клукс клана, као и свега (па и одеће) што алудира на надмоћ беле расе...
У петом поглављу се долази до „Специфичних симбола по земљама”. И захваљујући абецеди одмах после два обележја бугарских десничара, долази се до хрватских - усташких симбола. Јасно се наглашава да су усташе биле фашистички покрет који је укључен у терористичке активности пре Другог светског рата и да су уз заштиту нациста владали делом Југославије.
Контролорима се указује да морају да обрате пажњу на шаховнице са словом У и за транспаренте и мајице са одштампаним слоганом „За дом спремни”. Наводи се да је то еквивалентан поздрав нацистичком салутирању „Хајл Хитлер”.
После хрватских, представљени су спорни енглески, немачки, грчки, израелски, италијански, мађарски, пољски, румунски и руски симболи... Листајући ка слову С, размишљали смо шта би могло да буде спорно, на пример да ли је неко као споран навео четнички покрет.
Ма колико ми знали за ширину нашег народа, бројна негативна искуства из последњих деценија у којима смо сврстани међу највеће планетарне негативце учинила су да се пријатно изненадимо што ниједан српски симбол није означен као расистички.
У претпоследњем поглављу говори се о натписима везаним за нацистичке концентрационе логоре, ксенофобији, сексизму, хомофобији, џихаду... Ту је и параграф везан за глорификовање расиста, убица и терориста.
У њему се каже да десничарске групе могу такође да пошаљу поруке исказујући подршку убицама, терористима и расистима. Као пример се наводи расиста пољског порекла Јануш Балуш, један од лидера Афричког националног конгреса у Јужној Африци.
Нејасно је међутим како се јасног указивање на НДХ заставу и „За дом спремни” не доводи у везу са Степинцем, па његова слика на утакмици Андерлехт – Динамо није у складу са чланом из седмог поглавља.
Дозвола за кардинала, односно казне за транспаренте са сликама неких личности или порукама из српске историје и данашњице, доказ је да се и овај приручник, као и бројни правни параграфи, тумачи на више начина. По потреби.
Једини српски негативац нашао се у сегменту „моде”, односно порука одштампаних на мајицама и дуксевима.
У питању је робна марка „Отаџбина” која како се наводи користи неонацистичке имиџе и дистрибуира се кроз десничарске мреже.
Констатује се да је популарна у делу фудбалских навијача у Србији и Русији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.