Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

Матејић: Само је Борац дражи од Црвене звезде

Некадашњи фудбалер Бањалучана Божур Матејић радо се сећа тријумфа у Купу и дана проведених у Крајини
ФОТО: Архива Журнала

Кроз клуб који траје 95 година, колико траје бањалучки Борац, продефиловало је толико квалитетних фудбалера, цела једна енциклопедија, али мало ко је био прихваћен и вољен од навијача Борца као што је то био Божур Матејић. Потврдио је безброј пута, у приватном животу, а поготово на терену, у шта су се Бањалучани уверили, да она људска снага која носи поштење јача је од самог закона. Тако, или отприлике тако, рећи ће вам сваки навијач Борца који памти доба када је црвени Борчев дрес носио Божур Матејић. Дословно је показао, у сваком тренутку и на сваком месту, да и фудбалски треба тако живети и тако се понашати како би тамо неког дана и тамо неке године могао сам себе поштовати.

Београдско дете, Божур Матејић. Бањалука и Борац. Када смо га обавестили да нам је жеља да нам гост буде баш он, Божур Матејић нам је одговорио да позив прихвата оберучке, да би волео да прича о Борцу, Републици Српској и Црвеној звезди, да их много воли.

Поздрав свим вашим читаоцима. Има много тога што волим, не умем да мрзим, али Борац, Републику Српску и Црвену звезду својски волим. Можда је, чак, Борац испред Звезде – почео је своје казивање Матејић.

Рођен је 20. децембра 1963. године у Прокупљу. Ипак, смеђокоси дечак се обрео у Београду.

Доста рано сам дошао у Београд. Први разред основне школе завршио сам у Куршумлији, а онда сам отишао у Београд. Ето, све до данас сам у српској престоници, овде ми је лепо – каже он.

Када је Црвена звезда јуришала ка финалу Купа Европске фудбалске федерације, Божур Матејић је иза гола додавао лопте њеним ведетама и маштао да буде њихов истински наследник. Чак је на насловној страни популарног седмичника „Темпо“ од 22. новембра 1978. године појавила се фотографија где је у загрљају Душана Савића. То се не заборавља.

Одрастао сам у Црвеној звезди, наступао од петлића до првог тима. Додавао сам лопте иза гола у време када су у Звезди играли сјајни Дуле Савић, Пижон Петровић, Милош Шестић, Ђока Миловановић и други. Звезду сам много волео и данас је волим. Мој омиљени клуб је надокнадио минус из Берлина од 4:1, победили смо Динамо у Београду са 5:2. Фоторепортер је на најлепши начин приказао ту радост, нашао сам се у загрљају свог идола Душана Савића. Тако је настала фотографија са насловне стране Темпа и јако сам поносан на то – говори Матејић.

КРАЈ У ЗЕМУНУ

Из Бањалуке и Борца прешао је у шпански Кастељон, а онда је каријеру завршио у Земуну. Можда је могло боље, али он је задовољан оствареним.

– Никада не жалим за оним што је било и прошло. Провео сам у Борцу шест лепих година, онда једну сезону био у Шпанији. Тамо није све ишло жељеним током, вратио сам се у Југославију, а она је полако почела да гори у пламену страдалништва. Завршио сам у Земуну и окончао каријеру, можда пре времена. Ипак, задовољан сам оствареним – подвлачи Божур Матејић.

БАЊАЛУКА У СРЦУ

Чује се и види са играчима које је након подвига у Београду у центру Бањалуке дочекало око 50.000 душа. Чувају лепе тренутке и деле их међу собом, евоцирањем тих успомена.

Прошле године био сам у Бања Луци на хуманитарној утакмици посвећеној рађању деце у Републици Српској. Са задовољством сам прихватио позив. У контакту сам са Дамиром Шпицом, са Стојаном Малбашићем, са Амиром Дургутовићем... Тужан сам што су нас напустили велики људи и спортисти Слободан Каралић и Суад Беширевић, али живот тече даље. Иначе, једва чекам сваки наредну прилику да дођем у Бањалуку, да се видим са бројним пријатељима – признаје Божур Матејић.

Са 19 година био је у јуниорском тиму Звезде, па је прешао у Рад. За „грађевинаре” је одиграо двадесетак званичних утакмица и уместо повратка великој љубави, нашао се у Борцу. Шест лепих сезона у граду на Врбасу. Бањалука је умела да препозна оно што вреди и у своје срце као небо велико сместила је и Божура Матејића.

Баш тако. Окупила се сјајна генерација фудбалера. У први мах нико за нас није знао, били смо анонимуси. Тренер Ђорђе Герум посложио је тим од младих и неафирмисаних играча. Он је из Рада дошао у Борац. Дургутовић из Градачца, Дамир Шпица, Звонко Липовац, покојни Сувад Беширевић, па Малбашић, Билбија... Поклопило се све. Боље није могло бити – присећа се Матејић.

Да, Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић, Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић. То је чувени састав Борца који је са тренером Фазлићем срушио Црвену звезду у финалу Купа Југославије, 11. маја 1988. Једини друголигаш са таквим подвигом. Дургутовић асистент, Лупић стрелац, Каралић џин који је одбранио пенал Пиксију Стојковићу, али утисак је већине да је Божур Матејић најзаслужнији за подвиг, за пласман у финалу у коме је на стадиону Партизана виђена драма и сензација. То му је, каже, један од најдражих детаља у каријери.

Најдражи детаљ у мојој каријери. И данас премотавам снимак, често гледам то финале. Нешто нестварно, али догодило се. Морало се догодити. Дуго смо играли заједно, познавали смо се у душу. Није требало ништа говорити, сви смо знали све, одлично се разумели на терену. Подвиг талентоване генерације. Дисали смо једни за другог на терену. Тако је дошао тај велики успех за Борац и Бањалуку. Никада не могу заборавити ни одлучујућу утакмицу против зрењанинског Пролетера за улазак у Прву савезну лигу Југославије, такмичење које је по квалитету, али и по броју гледалаца који су пратили утакмице било у рангу највишег фудбалског нивоа такмичења у Италији. Велики успеси се не могу заборавити – говори Матејић.

Није се задржао у фудбалу, у неким другим водама је, вредан као пчела.

Не треба се срамотити неког посла. Фудбал волим, али некако сам се удаљио од њега. Када данас причам са другарима, најчешће не коментаришем. Нервира ме када они који нису шутнули лопту знају све о фудбалу, а ја који сам остварио што сам остварио, играо у најјачим лигама Југославије и Шпаније, ето не знам ништа. Њихово је да све знају, а моје је да ћутим. Када је тако, не коментаришем, нећу да се нервирам. Биће фудбала, играће се фудбал, ма какви ми били, овакви или онакви. Не посрећи се сваком да игра против Реала или Барселоне, ја сам играо – каже Матејић.

Борац је актуелни шампион БиХ, Звезда је доминантна у Србији. Мора и он бити задовољан том чињеницом.

Пуно ми је срце када видим да је Борац поново стао на своје ноге. Да је првак Премијер лиге БиХ. Клуб таквог реномеа мора успети. То заслужује Бањалука, то заслужују навијачи Борца. Поносним ме чини и свака победа моје Црвене звезде, али верујте ми да Борац више волим него Црвену звезду – искрен је Матејић.

Не крије да би волео да неки нови враголан израсте под фудбалским сунцем, да носи игру Борца и фудбалске Бањалуке.

Надам се да ће се ускоро појавити неки нови Божур Матејић и сви они играчи који су прославили Борац. Бањалука је велики град, навијачи златни и воле фудбал, а Борац је велики клуб. Ми смо оставили велики утисак, људи памте нашу генерацију и срце ми је пуно због тога – рекао је за крај разговора Божур Матејић.

Божур је свето цвеће на Космету, мада свој мирис шири по Србији, Републици Српској. Мирис успеха Божуровог задржао се 33 године и још ће. Јер, Божур Матејић и Борац Бањалука бесмртни су!

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ognjen
Borac je osvojio Kup YU u finalu protiv zvezde isto kao sto je ona osvojila KES godinu kasnije. Ne znaci da je Borac bio bolji tim od zvezde i najbolji u Yu, isto kao oni sto su daleko bili od najboljih u Evropi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.