Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

Ћиро: Да се не лажемо, морао сам да прећутим Туђману

„Тренер свих тренера” каже да Туђманову опаску: „добро је рекао народ - богаташи за рат дају волове, а сиротиња синове”, није прокоментарисао иако је тим поводом могао што-шта да га приупита
ФОТО: Н. Неговановић

Молитва и вера, кад те сви сем рођене мајке напусте, имају немерљиву моћ у Лашванској долини.

Тако је размишљао Мирослав Ћиро Блажевић, чувени тренер, недавно, у једном од загребачких кафића, док су му на рођенданској торти гореле 82. свећице. Живот у два века, бурна као олуја, с хиљаду падова и успона, судара и мимоилажења, ликовања и туговања, а за све то време, чак кад је то било и у корист властите штете.

Рођен у касаби подно Влашића, у Травнику/Долцу, чудног поднебља које је исписано и описано у нобеловском остварењу, поред непредвидиве и плаховите Лашве, испод неба нестварно плаво - модре боје. Кроз векове, све је ту било спорно и у сталном сукобу, свађама и тучама, прожето и филозофијом „све ће бити и проћи”, баш како је то написао генијални Иво Андрић, с вечном поруком да ниједан сан није само сан...

Далеких педесетих година века иза нас Мирослав Ћиро Блажевић, загледан у влашићке стрмине, обузет у машти новим световима, а не убогом касабом самом себи тешком, запутио се пут Сарајева, па Загреба, онда Ријеке, касније ка Швајцарској, а до овог времена с краја на крај целе планете.

- Хвала ти на рођенданској честитци, а ти запамти: ако си паметан, а ја мислим да јеси, живот те никад неће уморити, већ само јачати и гурати напред, све до судњег дана о којем нико од нас не одлучује, под условом да се стално бориш - рекао је недавно пријатељу Родољубу Петковићу, који ће ми касније пренети: - Хвалио те као новинара и човека, као да је теби, а не њему 82. рођендан. Говорио је све, све најбоље...

Какав год био и шта год говорио с Ћиром се мало ко и мало шта може да пореди. Уосталом, оно што је добро, увек је кратко речено - свој! Ко год има жара и воље, има и начина да то оствари, зар не Мирославе Ћиро Блажевићу, баш као и ове приче саткане од бројних сусрета у Загребу, Бањалуци, Сарајеву, Београду...

...Сунце већ поскочило, нигде, чини ми се, трамваји тако једнолично не клопарају као у Загребу. Испред хотела „Интерконтинентал”, тачно у договорено време, чека нас Ћиро:

- Добро дошао, шта има у Бањалуци?

Сви су те поздравили.

- Јеси ли био скоро у Београду?

Нисам, али сам у току шта се дешава.

Ћиро заваљен у удобној фотељи, одмах се распричао:

- Не могу да прежалим што нисам био на Миљановој сахрани. Чуо сам да је била величанствена, ако сахрана може бити уопште величанствена, заслужио је такав опроштај. Био сам далеко. Знао сам време сахране, у том часу отишао сам у хотелску собу и исплакао се... Баш сам волео тог човека. Био је прави даса, толико тога се од њега могло научити, и као тренера, али пре свега као човека. Личност!

Ћиро наставља „београдску причу”:

- Душа ме и сада боли због Џаје. Знам да сте изузетно добри, хвала Богу па се све завршило како се завршило, али оставило је то трага на његовој души. Вриштао сам кад је било то зло: „браћо Срби, срам вас било!” Драган је легенда светског, а не оног југословенског фудбала. Уз то и сјајан човек, за живота је, не само за Србију, остао бесмртан, али ј.... нас, мој пријатељу.

Ко год уђе у хотелску башту и срдачно поздравља „тренера свих тренера”. Он промовише мене.

- Знаш ли овог господина, новинарског мајстора?

Људи слежу раменима, а Ћиро не одустаје:

- Како ћеш знати, кад не знаш ћирилицу, а он пише у тим новинама.

Смејемо се, један господин „спашава ствар”:

- Знам га из филма о боксерском шампиону о Маријану Бенешу...

Идемо даље, прича не чека: блискост с Туђманом, „домовински рат”, о хрватском фудбалу и Динаму, породица као стуб живота, односима са Мамићем...

- С председником ме упознала његова кћерка Невенка. Туђман се разумео у фудбал. Често је спомињао Јувентус из шездесетих година са Омаром Сиворијем, то му је била мера фудбалског умећа... био је пресрећан кад смо на првенству света у Француској освојили треће место. То је тада Хрватској било вредније од сувог злата, а ја и данас мислим да није било оне непромишљености Бобана, код изједначујућег гола, ишли бисмо до краја, можда и до титуле шампиона света.

„Домовински рат” двадесет година касније:

- У рату сам дао 200.000 марака да ми син не иде у војску. Горка су моја породична искуства с ратовима. Туђман ми једном приликом каже: „добро је рекао народ - богаташи за рат дају волове, а сиротиња синове.” Прећутао сам, иако сам и ја њега могао, тим поводом што-шта питати, али пред сваким председником се мора много тога прећутати, да се не лажемо. Мој пријатељу, никоме рат није брат, никоме!

Комплетан текст можете да прочитате у штампаном броју Спортског журнала за 25. фебруар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Labud
Marijan Benes. Dobro je da se jos neko seti sampiona s vremena na vreme. Labud se zahvaljuje za ovu seriju intervjua. Labud pita: Ko je Banjalucanin koji je vodio intervju? Za koga je pisao? Banjalucki glas ili neke druge novine? Ili je bio Zurnalov novinar?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.