Здравко Мамић, главни човек у Динаму, обратио се јавности на конференцији за медије, пре свега се дотакао УСКОК-а, правосуђа, навијача, Луке Модрића...
Излагање је почео речима:
- Ћутао сам јер су ми рекли да је боље да ћутим. Говорили су ми да ћу направити штету ако будем говорио. Али, ја знам више од њих и покушаћу вам презентовати истину. Ово је лов на дивље звери, желе ме уништити. Не бирају се средства да се уништи моја породица и Динамо.
Истакао је да "када је и бог дигао руке од Динама", он клубу зајмио новац:
- Ја сам као приватна физичка особа посуђивао Динаму новац на рачун у милионима евра! Целу своју имовину давао сам банци као гаранцију за кредите које добивам од Динама. То је мој почетак у Динаму. То сам тамо затекао, Динамо који више није скоро фактички постојао. Остало је од Динама само име.
Навео је Звонимира Бобана и многе друге да су и они добивали проценат од својих трансфера...
- Подела од 50-50, то се радило пуно пре Мамића. Погледајте овај списак, ту су и ваши хероји. У држави је тада била беспарица па су се тако задржавали играчи. Био је то ризик, али и једини начин да их се задржи. Ено они мудраци из велике четворке, ево њихови трансфери. Овде су њихови уговори, то је била пракса, а новац су примали на рачуне у иностранству. Док је Хрватска стењала под тенковима, чувени капитен је од 14 милиона марака 12 узео преко приватног рачуна свог ујака. Зашто мене оптужују? Јер сам правио изузетак и једина два трансфера која су икад исплаћена у Хрватској и на њих је плаћен порез Републици Хрватској су управо Модрићев и Ловренов. Зар је то тешко разумјети? Зар је то тешко написати?"
Стао је у одбрану Луке Модрића, који је на суду у Осијеку променио исказ и сведочио у његову корист:
- Бандо и гадови, престаните прљати име Луке Модрића. Био је у избеглиштву, ја сам га узео. Био сам му и тата и мама и брат и сестра. Учио сам га како се седи, како се говори, како се учи енглески, како се треба обући. Ја сам улагао у његов развој. Ја сам га узео из милосрђа, ко је могао знати да ће он бити такав играч. На друге играче сам потрошио десет милиона марака. То никог не мучи, али мучи вас што смо Лука и ја поделили његов новац према грађанском уговору. Кога то брига?
Прокоментирао је и напад на њега на Брачу:
- Што сам ја крив да будем нападнут? С леђа и свом снагом од 120 кг? Могао сам ударити у брод, могло је завршити смрћу... Па ја сам најхуманији човек који је ходао овим просторима. Никад осуђиван, никад утајио порез.
Понудио је Мамић 100.000 евра ономе ко докаже да је утајио порез или некоме направио нешто лоше.
И, ово је само делић онога о чему је причао Здравко Мамић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.