Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

СРБИ У ХРВАТСКОЈ - Од графита мржње до добродошлице

Прелазак Комнена Андрића у Динамо потврдио да је Хрватска у потпуности отворила врата српским фудбалерима
ФОТО: ФК Динамо

Пре 14 година, у фебруару 2005, под кровом хотела „Кремљ“ у Анталији на зимским припремама истовремено су се сместили ОФК Београд и хрватски Хајдук.

Сплитску екипу је као тренер предводио Игор Штимац, некадашњи репрезентативац Хрватске, касније и селектор. У пратњи је била подужа колона извештача хрватских медија.

ОФК Београд је имао много мању пратњу. Из Анталије су извештавали само Спортски Журнал, СОС канал и, касније угашени, Спорт.

Није требало српским новинарима дуго времена да наговоре Штимца за интервју. У пријатном амбијенту лобија „Кремља“ прича, што званична што незванична, потрајала је више часова.

У таквом разговору дотакнуте су шкакљиве теме. Упитали смо Штимца ког српског фудбалера би волео да има у тиму. Тренер Хајдука је понудио искрен одговор.

- Нисам упућен у српски клупски фудбал, немам информација каквих играча имате. Верујем да има добрих, увек их је било. Од репрезентативаца свиђа ми се Никола Жигић - издвојио је Штимац некадашњег нападача Црвене звезде.

Временска разлика између Србије и Турске и дужина разговора условили су одлуку да се не жури са слањем интервјуа редакцији. Да смо само знали до чега ће таква одлука донети можда бисмо другачије поступили, мада је на овај начин уследио занимљивији низ анегдота.

Док су смо разговарали са Штимцем, завидно су нас гледале колеге из Хрватске. Због неких њихових размирица, играчи Хајдука нису могли да разговарају са новинарима без одобрења клуба, а слично се понашао и тренер.

У неко доба било је време за крај приче са Штимцем. Тренер Хајдука је отишао својим послом, а ми, српски извештачи, даље да потрошимо ноћ.

800.000 евра обештећења Динамо је платио Интеру за Комнена Андрића

Како већ бива у сличним приликама, реч по реч и окупило се повеће друштво колега хрватских и српских медија. Теме актуелне, приче о фудбалу и политици.

У неко доба, један од хрватских колега покушао је да „спонтано“ извуче детаље наше приче са Штимцем. Изгледа да нису наслутили да су наишли на „искусне играче“.

- Рекао је да би волео да има Жигића у тиму. Каже да му се свиђа како игра - гласио је кратки одговор српске стране.

Чинило се да је ту прича завршена, али јутро је променило све. Тек што је следећи дан замакао, почели су да стижу позиви из Београда.

- Хрватски сајтови пишу да Хајдук хоће Жигића! Хитно провери - стигла је једна од порука из редакције.

Може само да се замисли изненађење таквим преокретом. Како објаснити да вест није тачна и шта се догодило претходне ноћи? 

Чудан је тек био сусрет са Штимцем.

- Момци, шта се догодило? Откуд вест о Жигићу? Нисам причао са хрватским новинарима!

Штимцу је све било јасно кад смо му објаснили наставак претходне ноћи, али грудва је била бачена. У Хрватској нисмо могли никоме да објаснимо, а вест је већ отишла у свет. Недалеко од „Кремља“ на припремама је била и Црвена звезда, новинари су већ салетали збуњеног Жигића да одговори на „интересовање“ Хајдука и нисмо имали времена да колегама објаснимо шта се догодило и да не наседају на вест.

Још мање је било могућности да навијачи Хајдука сазнају истину. Тврдо крило Торциде је брзо реаговало. Пољуд је ишаран порукама руководству да не помишља да доведе Србина у Сплит, уз традиционалне националистичке пароле. Из Србије су, наравно, стизали одговарајући одговори.

Еуфорија је потрајала још неколико дана, вест је захваљујући медијима брзо путовала светом, да би кад би се „вратила“ до Анталије изазивала смех српских извештача и покуњени поглед хрватских новинара жељних сензационализма.

Жигић, наравно, није прешао у Хајдук, из Црвене звезде је отишао у Расинг, а ни Србин није заиграо за Хајдук.

Чудно је да ни у то време долазак играча из тадашње Србије и Црне Горе у хрватски клуб не би представљао преседан. Гранична рампа је већ била подигнута.

Подигао ју је Црногорац Радомир Ђаловић. Некадашњи играч Црвене звезде и Железника је привукао пажњу кад је 2002. заиграо за Загреб. Иако је био члан младе репрезентације Србије и Црне Горе, можда зато што је рођен у Бијелом Пољу вест о преласку у клуб из Крањчићеве више је подведена под занимљивост него сензацију иако је директно из Београда отишао у Загреб.

Следећи је границу прешао Драган Жилић. Голман Смедерева и репрезентативац СЦГ је у лето 2005. отишао у Ријеку.

Жилић у Ријеци није наишао на добродошлицу само групице навијача који су покушали да његов долазак осујете оптужбама да су виђали фотографије на којима слави с три подигнута прста и шајкачом на глави.

Репрезентативни голман је брзо утихнуо те приче.

- Позивам сваког ко има такву фотографију да је објави. Потичем из Војводине, шајкача није обележје северног Баната: – објаснио је Кикинђанин у једном интервјуу хрватским медијима из 2005: - Мој долазак не би требало да буде сензација. Ђаловић је играо у Загребу, а пре мене су и рукометни репрезентативци СЦГ потписали за Загреб.

Жилић је већ у првој сезони оправдао долазак на Јадран. Са Ријеком је освојио Куп Хрватске.

Занимљиво је да су се „пионирима“ у хрватском фудбалу укрстили путеви. Жилић и Ђаловић су били саиграчи у Ријеци у сезони 2007/08.

Ка Јадрану је 2009. кренуо још један репрезентативац. Марјан Марковић је директно из Црвене звезде прешао у Истру. У Пули је дочекан широко раширених руку

- У историји клуба није било тако квалитетног играча. Његовим доласком смо попунили рупу у тиму и надамо се да ћемо на тај начин обезбедити опстанак у првој лиги - рекао је председник Истре Дарко Јерговић на дочеку Марјана Марковића.

Марковић је мисију испунио. Истра је остала прволигаш, а брзоноги бек је по завршетку сезоне у лето 2010. отишао у Беч, у клуб Фрст Вијена.

Ђаловић, Жилић и Марковић су били извидница. Неколико година по њиховом одласку хрватски клубови нису ангажовали играче из Србије.

Изузетак је био Бојан Павловић. Некадашњи играч чачанског Борца, Чукаричког и Радничког из Крагујевца је три сезоне, од 2014. до 2017, провео у Истри.

Нови талас кренуо је 2016. одласком Марка Павловског, капитена омладинске репрезентације Србије која је освојила Првенство Европе 2013, у Сплит.

- Имао сам понуде из Португалије и Шпаније, заинтересовани су били Црвена звезда и Партизан. Одлучио сам се за Сплит јер се надам да ћу имати већу минутажу да се докажем на терену. Свестан сам да је хрватска лига све јача и да да могу доста да напредујем. Превише волим фудбал да бих седео на клупи – објаснико је Павловски одлуку да се пресели у град под Марјаном.

Долазак Павловског у Сплит није ни изблиза било сензационално колико и „прелазак“ Жигића у Сплит осам година раније. Некадашњи капитен ОФК Београда одиграо је 24 утакмице за Сплит и вратио се у Србију, отишао у Железник, али и отворио врата новим играчима.

Српски фудбалери у хрватским клубовима нису више вестк која носи предзнак „сензационално“. Фудбал је отопио врх леденог брега и живот наставља полако да се враћа у токове прекинуте у последњој деценији прошлог столећа.

Потврђује то и одлазак Комнена Андрића у загребачки Динамо. Некадашњи члан омладинске репрезентације Србије прешао је из Интера из Запрешића у клуб који је годинама словио за упориште хрватског национализма. Као нови члан Модрих представљен је у суботу и одмах отпутовао у Турску, у Белек сеоце недалеко од Анталије, да се придружи екипи на зимским припремама.

Хрватски медији су у други план ставили националну припадност новог центарфора Динама. Тачније нису је ни поменули. Важније је то што је Динамо довео најбољег стрелца јесењег дела првенства. „Динамо доводи разарача хрватских мрежа“ и „Стиже нови Манџукић“ само су неки од наслова којима је пропраћен најатрактивнији јануарски трансфер у Хрватској.

Динамо је вест о ангажовању српског нападача закључио: „добро нам дошао, Комнене“!

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

FkpCascais
Ali da ovo bude izuzetak, nasi treba da idu u bolje lige, jer da bi igrali u Hrvatskoj onda bolje da igraju kod nas.
ajme
Balkanski sovinisti, kao i ovde kad su Kikanovic i skorije Omic bili razlog za bojkot. Nisu svi, cak je vecina normalna i ovde i tamo, ali ti koji su zaostali dospevaju u medije najvise.
A ostali
A Čava, Čapljić, Mihajlović...? Pa Miljković NRK Split 2016, pa Đurić u Istri, pa Mirić u Slaven Belupu, pa Maslać u Osijeku...!?? Andrić je možda 20 srbin u HNL realno...
Istina živa!!!
A imamo i suprotnih primera, koji su se desili nakon raspada Jugoslavije. Najbolji igrač NK Hrvatski dragovoljac i donator spomenika u Kninu je postao trener CZ kao i nešto kasnije Ibanjez koji prelazi iz Dinama u CZ. Inače Ibanjez ima i CRO putovnicu, kako to oni kažu.
Marko Pavlović
Vidi se da su fenomenalni uslovi za pripreme u Turskoj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.