SRBI U HRVATSKOJ - Od grafita mržnje do dobrodošlice

5

Prelazak Komnena Andrića u Dinamo potvrdio da je Hrvatska u potpunosti otvorila vrata srpskim fudbalerima

FOTO: FK Dinamo

Pre 14 godina, u februaru 2005, pod krovom hotela „Kremlj“ u Antaliji na zimskim pripremama istovremeno su se smestili OFK Beograd i hrvatski Hajduk.

Splitsku ekipu je kao trener predvodio Igor Štimac, nekadašnji reprezentativac Hrvatske, kasnije i selektor. U pratnji je bila poduža kolona izveštača hrvatskih medija.

OFK Beograd je imao mnogo manju pratnju. Iz Antalije su izveštavali samo Sportski Žurnal, SOS kanal i, kasnije ugašeni, Sport.

Nije trebalo srpskim novinarima dugo vremena da nagovore Štimca za intervju. U prijatnom ambijentu lobija „Kremlja“ priča, što zvanična što nezvanična, potrajala je više časova.

U takvom razgovoru dotaknute su škakljive teme. Upitali smo Štimca kog srpskog fudbalera bi voleo da ima u timu. Trener Hajduka je ponudio iskren odgovor.

- Nisam upućen u srpski klupski fudbal, nemam informacija kakvih igrača imate. Verujem da ima dobrih, uvek ih je bilo. Od reprezentativaca sviđa mi se Nikola Žigić - izdvojio je Štimac nekadašnjeg napadača Crvene zvezde.

Vremenska razlika između Srbije i Turske i dužina razgovora uslovili su odluku da se ne žuri sa slanjem intervjua redakciji. Da smo samo znali do čega će takva odluka doneti možda bismo drugačije postupili, mada je na ovaj način usledio zanimljiviji niz anegdota.

Dok su smo razgovarali sa Štimcem, zavidno su nas gledale kolege iz Hrvatske. Zbog nekih njihovih razmirica, igrači Hajduka nisu mogli da razgovaraju sa novinarima bez odobrenja kluba, a slično se ponašao i trener.

U neko doba bilo je vreme za kraj priče sa Štimcem. Trener Hajduka je otišao svojim poslom, a mi, srpski izveštači, dalje da potrošimo noć.

800.000 evra obeštećenja Dinamo je platio Interu za Komnena Andrića

Kako već biva u sličnim prilikama, reč po reč i okupilo se poveće društvo kolega hrvatskih i srpskih medija. Teme aktuelne, priče o fudbalu i politici.

U neko doba, jedan od hrvatskih kolega pokušao je da „spontano“ izvuče detalje naše priče sa Štimcem. Izgleda da nisu naslutili da su naišli na „iskusne igrače“.

- Rekao je da bi voleo da ima Žigića u timu. Kaže da mu se sviđa kako igra - glasio je kratki odgovor srpske strane.

Činilo se da je tu priča završena, ali jutro je promenilo sve. Tek što je sledeći dan zamakao, počeli su da stižu pozivi iz Beograda.

- Hrvatski sajtovi pišu da Hajduk hoće Žigića! Hitno proveri - stigla je jedna od poruka iz redakcije.

Može samo da se zamisli iznenađenje takvim preokretom. Kako objasniti da vest nije tačna i šta se dogodilo prethodne noći? 

Čudan je tek bio susret sa Štimcem.

- Momci, šta se dogodilo? Otkud vest o Žigiću? Nisam pričao sa hrvatskim novinarima!

Štimcu je sve bilo jasno kad smo mu objasnili nastavak prethodne noći, ali grudva je bila bačena. U Hrvatskoj nismo mogli nikome da objasnimo, a vest je već otišla u svet. Nedaleko od „Kremlja“ na pripremama je bila i Crvena zvezda, novinari su već saletali zbunjenog Žigića da odgovori na „interesovanje“ Hajduka i nismo imali vremena da kolegama objasnimo šta se dogodilo i da ne nasedaju na vest.

Još manje je bilo mogućnosti da navijači Hajduka saznaju istinu. Tvrdo krilo Torcide je brzo reagovalo. Poljud je išaran porukama rukovodstvu da ne pomišlja da dovede Srbina u Split, uz tradicionalne nacionalističke parole. Iz Srbije su, naravno, stizali odgovarajući odgovori.

Euforija je potrajala još nekoliko dana, vest je zahvaljujući medijima brzo putovala svetom, da bi kad bi se „vratila“ do Antalije izazivala smeh srpskih izveštača i pokunjeni pogled hrvatskih novinara željnih senzacionalizma.

Žigić, naravno, nije prešao u Hajduk, iz Crvene zvezde je otišao u Rasing, a ni Srbin nije zaigrao za Hajduk.

Čudno je da ni u to vreme dolazak igrača iz tadašnje Srbije i Crne Gore u hrvatski klub ne bi predstavljao presedan. Granična rampa je već bila podignuta.

Podigao ju je Crnogorac Radomir Đalović. Nekadašnji igrač Crvene zvezde i Železnika je privukao pažnju kad je 2002. zaigrao za Zagreb. Iako je bio član mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore, možda zato što je rođen u Bijelom Polju vest o prelasku u klub iz Kranjčićeve više je podvedena pod zanimljivost nego senzaciju iako je direktno iz Beograda otišao u Zagreb.

Sledeći je granicu prešao Dragan Žilić. Golman Smedereva i reprezentativac SCG je u leto 2005. otišao u Rijeku.

Žilić u Rijeci nije naišao na dobrodošlicu samo grupice navijača koji su pokušali da njegov dolazak osujete optužbama da su viđali fotografije na kojima slavi s tri podignuta prsta i šajkačom na glavi.

Reprezentativni golman je brzo utihnuo te priče.

- Pozivam svakog ko ima takvu fotografiju da je objavi. Potičem iz Vojvodine, šajkača nije obeležje severnog Banata: – objasnio je Kikinđanin u jednom intervjuu hrvatskim medijima iz 2005: - Moj dolazak ne bi trebalo da bude senzacija. Đalović je igrao u Zagrebu, a pre mene su i rukometni reprezentativci SCG potpisali za Zagreb.

Žilić je već u prvoj sezoni opravdao dolazak na Jadran. Sa Rijekom je osvojio Kup Hrvatske.

Zanimljivo je da su se „pionirima“ u hrvatskom fudbalu ukrstili putevi. Žilić i Đalović su bili saigrači u Rijeci u sezoni 2007/08.

Ka Jadranu je 2009. krenuo još jedan reprezentativac. Marjan Marković je direktno iz Crvene zvezde prešao u Istru. U Puli je dočekan široko raširenih ruku

- U istoriji kluba nije bilo tako kvalitetnog igrača. NJegovim dolaskom smo popunili rupu u timu i nadamo se da ćemo na taj način obezbediti opstanak u prvoj ligi - rekao je predsednik Istre Darko Jergović na dočeku Marjana Markovića.

Marković je misiju ispunio. Istra je ostala prvoligaš, a brzonogi bek je po završetku sezone u leto 2010. otišao u Beč, u klub Frst Vijena.

Đalović, Žilić i Marković su bili izvidnica. Nekoliko godina po njihovom odlasku hrvatski klubovi nisu angažovali igrače iz Srbije.

Izuzetak je bio Bojan Pavlović. Nekadašnji igrač čačanskog Borca, Čukaričkog i Radničkog iz Kragujevca je tri sezone, od 2014. do 2017, proveo u Istri.

Novi talas krenuo je 2016. odlaskom Marka Pavlovskog, kapitena omladinske reprezentacije Srbije koja je osvojila Prvenstvo Evrope 2013, u Split.

- Imao sam ponude iz Portugalije i Španije, zainteresovani su bili Crvena zvezda i Partizan. Odlučio sam se za Split jer se nadam da ću imati veću minutažu da se dokažem na terenu. Svestan sam da je hrvatska liga sve jača i da da mogu dosta da napredujem. Previše volim fudbal da bih sedeo na klupi – objasniko je Pavlovski odluku da se preseli u grad pod Marjanom.

Dolazak Pavlovskog u Split nije ni izbliza bilo senzacionalno koliko i „prelazak“ Žigića u Split osam godina ranije. Nekadašnji kapiten OFK Beograda odigrao je 24 utakmice za Split i vratio se u Srbiju, otišao u Železnik, ali i otvorio vrata novim igračima.

Srpski fudbaleri u hrvatskim klubovima nisu više vestk koja nosi predznak „senzacionalno“. Fudbal je otopio vrh ledenog brega i život nastavlja polako da se vraća u tokove prekinute u poslednjoj deceniji prošlog stoleća.

Potvrđuje to i odlazak Komnena Andrića u zagrebački Dinamo. Nekadašnji član omladinske reprezentacije Srbije prešao je iz Intera iz Zaprešića u klub koji je godinama slovio za uporište hrvatskog nacionalizma. Kao novi član Modrih predstavljen je u subotu i odmah otputovao u Tursku, u Belek seoce nedaleko od Antalije, da se pridruži ekipi na zimskim pripremama.

Hrvatski mediji su u drugi plan stavili nacionalnu pripadnost novog centarfora Dinama. Tačnije nisu je ni pomenuli. Važnije je to što je Dinamo doveo najboljeg strelca jesenjeg dela prvenstva. „Dinamo dovodi razarača hrvatskih mreža“ i „Stiže novi Mandžukić“ samo su neki od naslova kojima je propraćen najatraktivniji januarski transfer u Hrvatskoj.

Dinamo je vest o angažovanju srpskog napadača zaključio: „dobro nam došao, Komnene“!

Komentari (5)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Marko Pavlović

Vidi se da su fenomenalni uslovi za pripreme u Turskoj.

Odgovori
Istina živa!!!

A imamo i suprotnih primera, koji su se desili nakon raspada Jugoslavije. Najbolji igrač NK Hrvatski dragovoljac i donator spomenika u Kninu je postao trener CZ kao i nešto kasnije Ibanjez koji prelazi iz Dinama u CZ. Inače Ibanjez ima i CRO putovnicu, kako to oni kažu.

Odgovori
A ostali

A Čava, Čapljić, Mihajlović...? Pa Miljković NRK Split 2016, pa Đurić u Istri, pa Mirić u Slaven Belupu, pa Maslać u Osijeku...!?? Andrić je možda 20 srbin u HNL realno...

Odgovori
ajme

Balkanski sovinisti, kao i ovde kad su Kikanovic i skorije Omic bili razlog za bojkot. Nisu svi, cak je vecina normalna i ovde i tamo, ali ti koji su zaostali dospevaju u medije najvise.

Odgovori
FkpCascais

Ali da ovo bude izuzetak, nasi treba da idu u bolje lige, jer da bi igrali u Hrvatskoj onda bolje da igraju kod nas.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru