Живот пише драме. У случају Горана Галешића, левог крила словеначког Копра, често је знао да склизне у трагедију.
Или, трагикомедију, с обзиром на „кез” при исповедању, шеретлук на лични рачун, климање главом на констатацију фоторепортера Мирослава Тодоровића да му каријера садржи филмске обрисе.
– Замислите, Лола Смиљанић ме у први мах није препознао?! А, како и би, тог лета 2010, кад сам закорачио у Партизан, имао сам дугу косу. Потписао сам трогодишњи уговор, очекивања велика - млади репрезентативац БиХ. Ејјј, поредили су ме са Бамбијем Тошићем – отвара личну Пандорину кутију Горан Галешић, у башти хотела „Арена” на Похорју.
Гугламо: Мондо, 20. јун 2010 – Галешић у Партизану: „Хоћу да играм као Меси!”
– А ја, после сјајне игре за младу репрезентацију БиХ против Италије, имао и понуду Ђенове, уговор дужи две године, ХИТ Горици већа лова за тренинг компензацију: са Апенина 360.000, из Србије 120.000. Плус, Партизан би из две рате, Словенци ни да чују.
Превагнуло је срце:
– Чуј, Београд, лудило! Контактирао ме је Алберт Нађ, проследио сам га на „старијег брата” Зорана Лемића, мог Бањалучанина. Навијао сам за Партизан, ујак, невероватан Гробар, усадио ми је љубав. Тренер Сале Станојевић, ређам утакмице на припремама, чак се и повредим...
На Партизановом сајту пише: Горан (Ранко) Галешић – три пријатељска – интернационална меча...
– Партизан гази ка Лиги шампиона, али, авај... Из Горице моле: „Врати се”. Појављује се чак и менаџер, Албанац, прети. Добар са Чеферином, ништа од сертификата! Црно-бели тад нису имали лову, јесу после, кад су победили Андерлехт, ал' тад... Побегао је и Мореира, буквално нестао...
Требало је да буде стрпљивији, али...
– Телефони, претње... Преко главе! Поздравио сам се само са економом Гавраном, узео дрес са бројем 11, претходно – Ломићев, на станицу и – кући!
Операција менискуса, „криминална” издања за ХИТ Горицу и пљување новина, те – сезона за незаборав: епитет најбољег играча лиге.
И, на Лемићев савет, Бершот, но... Први пут у Белгији: клуб је због проблема председника са градом убрзо избачен у осму лигу!
– У јуну 2013, из Копра, због Игора Тудора прешао сам у Хајдук. Звао ме тад и Заховић у Марибор, ја у аутомобилу за Сплит, каже: „Имаш сутра конференцију”. Ја: „Не знам, обећао сам Тудору”. Златко: „Слушај, тамо нећеш добити марјаша, отераће те”. И, све је било тако... Марибор узме Ибраимија, уђе у Лигу шампиона.
Галешић се заценио:
– Тудор, свака му част, изводио ме по Сплиту. Потписао сам уговор, чак и представљен. Једни честитају, други прете, не обраћам пажњу: дебили на друштвеним мрежама. Прва утакмица у Словенији против Заврча, мислим - Торцида ће да улети на терен да ме убије: „Ко ти је деда, је ли четник?”
Тек почетак...
– Новинари пусте конференцију из Партизана, тражио сам је – нисам могао да нађем, не знам како су ишчупали. И, мој глас: Партизан ми је у срцу, дечачки сан... Кажу ми на Пољуду: „Боље да си рекао да волиш Динамо!”
Међутим, још је било наде...
– Тудор ми је дао све: изводио сам прекиде, пенале. Седам дана пред Суперкуп са Динамом зове ме мајка, плаче, развлаче ме по медијима. Таман сам нашао стан, ал' сигурније ми је да спавам на Пољуду. Кад, њих 15, тврдо језгро Торциде, код директора: захтевају да ме отерају. Председник Брбић (и даље на функцији) и није био за то, ал'... Преломим, нећу због мајке!
Намеће се: што потом није скренуо у Марибор?
– Еее, хтео сам ја... Заховић је легенда! Звао сам га, није се јављао, пустим му поруку: „Извините, сад бих дошао”. Одговорио је: „Врата Марибора су ти увек отворена, ја ћу да те угостим, али да дођеш на Похорје, на скијање”.
Смејемо се, шта друго...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.