Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

БОРЧЕВ ИСТОРИЈСКИ ТРОФЕЈ ИЗ 1992. - Смилески: Мало ко зна да смо тада носили барјак Републике Српске

Пре 28 година бањалучки Борац освојио први и једини међународни трофеј у историји – Митропа куп у Фођи
ФОТО: Архива Т. Марић

Тачно годину дана после највећег успеха југословенског и српског фудбала, када се Црвена звезда у Барију попела на кров Европе, још један југословенско-српски клуб – бањалучки Борац, освојио је међународни трофеј, Митропа куп. И Крајишници су тријумфовали на италијанском тлу, у Фођи, 29. маја 1992. године, када су „чизмом“, али и Старим континентом пронели барјак фудбала Републике Српске, најмлађе српске земље, која је проглашена само четири месеца раније, 9. јануара, на Светог Стефана.

Успех у Фођи је највећи и најзначајнији успех фудбалера Борца у до сада 94 године дугој историји клуба основаног 4. јула 1926. године уз кумство књижевника, новинара и револуционара Веселина Маслеше. Остаће вечно записано да је Борац последњи клуб СФР Југославије, а уједно и први из Републике Српске, који је играо на међународној сцени. Захваљујући том успеху у Фођи црвено-плави су у сезони 1992/93. остали чланови Прве савезне лиге СР Југославије, уз сагласност УЕФА и ФИФА, што је такође јединствена историјска чињеница у свету фудбала. Борац је тада био у друштву 100 најбољих светских клубова у којем није било данашњих великана: Манчестер ситија, Челзија, Борусије Дортмунд, Арсенала, Лиона, Севиље, Лација…

Експедиција од 22 члана

Експедиција Борца у Фођи бројала је 22 члана, предводили су је председник Анђелко Граховац, потпредседник Живко Станић, члан управе Стојан Давидовић, директор Томо Марић, а стручни штаб су сачињавали шеф Зоран Смилески и физиотерапеут Миленко Каурин.

Трофеј Митропа купа су освојили: гомани Милан Симеуновић и Радован Гајић, те играчи: Стојан Малбашић (капитен), Марио Матаја, Нермин Сушић, Милорад Билбија, Звонко Липовац, Горан Ђукић, Амир Калтак, Фуад Шашиваревић, Витомир Штављанин, Никола Шушић, Бранко Ковачевић, Алмир Филиповић, Шабан Хабибовић и Адмир Шарчевић.

Марић: Једна од десет

После много година директор Борца из 1992. године када је остварен највећи клупски успех Томо Марић је рекао:

– Утакмица против Фође је била нешто посебно. Таква утакмица се игра једном у стотину година. Тадашњи однос снага Фође и Борца био је као данас рецимо Реал Мадрида и београдског Партизана. Од десет међусобних дуела девет би добили Италијани глатко, а Борац би само у једној успео да остане непоражен и то захваљујући великој спортској срећи. Ми смо против Фође управо одиграли ту, десету утакмицу, надмашивши властите могућности. Приредили смо праву фудбалску сензацију, разочарали Италијане и наше домаћине. Касније је све постала историја и легенда.  

На клупи крајишког великана седео је македонски стручњак Зоран Смилески, који се присетио те 1992. године и успеха у Фођи:

– Мало ко зна да смо тада носили барјак Републике Српске која је основана, пре нашег историјског и изненађујућег тријумфа у Италији, само четири месеца и двадесет дана. Управо трофеј Митропа купа поклонили смо Републици Српској – заувек, јер је невероватно волим, рођена је 9. јануара, на дан када сам и ја угледао светлост живота. Борац је преживео захваљујући тријумфу у Фођи, замало је избегао судбину земље коју је представљао у Италији тог маја 1992. године.

Бањалучани су отишли на Апенине чисто реда-ради, да се појаве, и одиграју турнир. Вратили су се као хероји који ће касније прерасти у клупске легенде.

– Наш успех у Фођи није ништа мање важан него тријумф Црвене звезде у Барију годину дана раније. Једва смо отпутовали за Италију. Тадашњи председник Анђелко Граховац и директор Томо Марић уложили су натчовечанске напоре преко ФСЈ и Душана Маравића, Миљана Миљанића и Бранка Булатовића. Стално смо говорили: „срамота је да не одемо...“ Много нам је помогао и пилот Стеван Попов, невиђеном храброшћу, јер су летови изнад БиХ били забрањени. Тријумф у Фођи је био круна једне сјајне генерације Борца, можда и најбоље и најталентованије у историји клуба, коју је, нажалост, рат спречио да направи још боље резултате – почео је присећање Смилески.

Полуфинале против домаћина одиграно 27. маја 1992. године је уствари било финале пре финале, пред крцатим трибинама на којима се окупило 15.000 љубитеља фудбала, у другом сусрету играли су Адмира Беч и мађарски Вашуташ.

– Директор Томо Марић и ја, на клупи, преживљавали смо свашта. Био је нервозан, пушио једну за другом цигарету, тресао се… Ни мени није било ништа лакше, али морао сам да га тешим. Веровао сам у ствари да можемо до чуда. Много емоција смо потрошили водећи с клупе тај меч у коме је домаћин био изразити фаворит. Да се најежиш од атмосфере. Победили смо на пенале захваљујући голману Милану Симеуновићу после нерешеног резултата 2:2. Фођа је повела, ми преокренули резултат, а у финишу је домаћин стигао до ремија – „премотао“ је филм Смилески.

Финални сусрет против Мађара одигран је 29. маја 1992. године пред свега 2.000 гледалаца јер су Италијани били разочарани исходом полуфиналних дуела, у борби за трофеј очекивали су своје љубимце.

– Након што смо елиминисали првог фаворита турнира, јер смо били унапред прежаљени, дошао је ред на Вашуташ. Иста слика на клупи. Мени нешто говори да ће све да буде како треба. Директора Марића ухватила нервоза. Повели смо рано, у отварању утакмице, Мађари изједначили пола сата пред крај, завршено 1:1, опет победа на пенале уз поново брилијантног голмана Симеуновића. Бог нас је погледао. Кроз шта смо све прошли само да дођемо у Италију, а онда смо награђени пехаром. То је фудбал – рекао је Зоран Смилески, први и за сада једини тренер Борца с међународним трофејом.

Било је то време у коме се осећао долазак великог зла, које је и деградирало овај величанствен успех Бањалучана. Пилот Стеван Попов је после авантуре с Борцем имао ону у Шведској с репрезентацијом Југославије која је враћена са Европског првенства. Борац је наставио такмичење у југословенској Првој лиги с Црвеном звездом, Партизаном, Војводином, Приштином, Будућности, Сутјеском, нишким Радничким…

Записано у једном тешком времену, а вреди заувек!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.