Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

ЕНВЕР МАРИЋ - Познатији по голу са 100 метара, него свим десеткама

Енвер Марић , голманска легенда Југославије, присетио се блиставих и тешких дана у каријери и животу
ФОТО: Архива Политике

Иако Југославије више нема, она се њему уселила у душу до краја живота, а његово голманско доба у дресу Вележа, репрезентација Европе и света остала су у срцу милиона поклоника најпопуларнијег спорта. Мада је изузетно нарушеног здравља, обрадовао се позиву да разговара за наше читаоце.

Енвер Марић (72), летећи Мостарац, голманчина и људина за кога су се лепили успеси је неко о коме и данас многи воле да говоре. Ма где био широм бивше земље, или у Немачкој, Енглеској, Белгији, далеком Бразилу, популарни Мара је чинио чуда на голу невиђеним скоковима и летовима, а гледаоце остављао без даха.

Здравље му је шкрипало, али је увек побеђивао. То је одлика упорних.

- Имао сам велике здравствене проблеме. Током операције срца 2010. се шлогирам. На један белај стигао је други. Након операције, схватио сам да се само радом могу опоравити. Вежбао сам и дан и ноћ. Након два месеца вратио сам све функције. Пре три месеца оперисана ми је простата. Сада сам добро. Човек мора бити оптимиста и мора уложити све да успе - започео је причу Марић.

Мало је фудбалских стваралаца који су у домаћем шампионату имали толико наступа за свој тим. Раде Јовичић у Слободи, Душан Влаховић у Будућности, Моца Вукотић у Партизану..., а Марић у Вележу са 439 званичних утакмица, мада кажу да их је било и више од 500. Не скрива да су му и данас Мостар, Вележ и фудбал одмах иза породице.

- Вележ, Фортуна и Херта. У Вележу сам почео и завршио каријеру. И као играч и као тренер. У Фортуни сам био тренер голмана, исто то радио сам и у Херти. Дакле, три клуба су обележила мој живот и моју каријеру. Клуб који је мени све у каријери и прво место у животу је Вележ. Другачије бити не може. Имали смо тамо седамдесетих година и осамдесетих одличан тим. Играли смо и освојили два Купа Југославије. Први против Жељезничара 1981 са 3:2 у финалу, а други против Динама из Загреба када сам био спортски директор 1986. године (3:1). Неко се не би хвалио, али ја морам - говори Марић.

На једној утакмици, примера ради, у Бањалуци, Борац је преко Смилеског, Ковачевића, Бећирбашића, Фазлића и осталих имао море прилика, Вележ само једну. Кажу да тада нису победили Мостарци него Енвер Марић, добио је од извештача чисту десетку. Доминирао је и против Црвене звезде, Партизана, Динама, Хајдука, кога све не.

- Дуго је моја каријера трајала, било је лепих и оних других тренутака. Најдуже се памтио гол голмана Радничког из Ниша Драгана Пантелића. Он је мене учинио светски познатим. Пантелија је дегажирао са гола на гол, лопта је завршила у мојој мрежи, све је било по прописима. Нисам то потискивао у страну. Примио сам гол са стотину метара и о томе треба отворено говорити. Када је бал, нека је маскенбал. Пуно пута добио сам оцену 10. Важно је да гол Драгана Пантелића није бацио сјај на трио БМВ – Бајић, Марић, Владић. Људи су ме касније зезали, не знају да је у фудбалу све могуће. Постао сам познатији због примљеног гола са 100 метара него све оне врхунске интервенције - резонује Марић.

За А селекцију Југославије бранио је 32 пута. Био је пантер међу стативама и у оним окршајима против Грчке и Шпаније. Хвала Станиславу Карасију и Јосипу Каталинском, али хвала и Енверу Марићу што је, многи су слободни рећи, уз Владимира Беару и Милутина Шошкића и најбољи голман земље које више нема. Годе те похвале сваком, а Олимписјки комитет БиХ недавно је Мари доделио вредно признање -  награду за животно дело! Добре и успешне људе ништа не може потиснути у заборав. И не треба.

- За мене је спорт област која човека може дуго држати у животу. Ја сам до 36. године бранио. Могао сам још једну деценију, али сам хтео да одем. Схватио сам да има и оних којим сам досадио. Треба имати меру, знати кад је доста. Прекинуо сам активну каријеру и прешао у стручни штаб. Фудбал је чудо. Ко не доживи пун стадион, ко не доживи салве аплауза тај је пропустио много у животу. Више пута сам доживео да ми се сви диве.

Три пута је бранио за репрезентацију Европе и света. Уочи Светског првенства у Немачкој, проглашен је 1973. године за најбољег фудбалера Југославије. Поноси се оствареним и доживљеним.

- Бити најбољи у оно време, у онаквој конкуренцији је равно подвигу. Био сам први голман који је изабран за најбољег фудбалера велике, лепе и драге Југославије. Био ми је то велики понос, али и за мог тренера који је са мном дуги низ година радио. Увек се сећам Жарка Барбарића. Дао је велики допринос мојим успесима. То се не заборавља.

Као тренер, Енвер Марић радио је у Вележу, Фортуни и Херти. Вреди ли чекати да се појави неки нови Беара, Шошкић, Марић у Србији, БиХ, Хрватској...?

- То ће доћи само од себе. Биће талената. Биће и среће да ће ти таленти имати добре тренере. У свему је срећа јако битна. Не знам да ли ће ико превазићи Беару и Шошкића, хајде ја мање – више, али хвала свима који ме памте као изванредног чувара мреже. Биће тешко приближити се тој светској класи, али није немогуће. Има амбициозних људи, а у спорту је све могуће. Мукотрпан рад једини је пут до успеха, али и срећа је битна.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.