Како се приближава завршница сваког такмичења, све нам је теже, притисак већи. Страна јавност често тај податак користи као први аргумент за критике

Tweet

Месец дана на највећем континенталном догађају у 2016, под пресом емоција и очекивања, физичких изазова неслућене тежине, нису ни за ћелију оставили трага на телу Милорада Мажића.

Атлета, одавно извајаног тела, спортсмен у свих својих 180 центиметара, довео је у петак, сат времена испред поноћи, свој тим у добро познату луку – Београд.

Место, чије плочнике је последњих месеци упознао барем подједнако као шорове у његовом Врбасу, овог пута, остало је сведок још једног лепог догађаја у режији најбољег судијског производа српског фудбала свих времена.

Првом повратку српског тима са Првенства Европе и то само две вечери уочи почетка финала. Само су Енглез Марк Клатенбург и Мађар Виктор Кашаи добили ексклузивно право на још два дана више у Француској. И то као актери последњег меча на турниру – финала између домаћина и Португалаца!

– Није се нажалост све поклопило да будемо делегирани за такву утакмицу. Сваки од три тима, енглеског, мађарског и нашег, у најужем избору за финални сусрет, имао је жеље и калкулације пре полуфиналних утакмица. На том таласу смо и прихватили чињеницу да српске заставе неће бити у финалном сусрету. Такав је наш посао, нема места, још мање времена и  разлога, за патетичне приче. Зато месец дана у Француској може да буде још један, огроман, корак ка јачању нашег тима – са осмехом на лицу и високо подигнуте главе подвукао је црту Милорад Мажић, док је хитао ка родном Врбасу.

Није вас демотивисао податак да сте на крају били тако близу, а остали далеко од завршне утакмице ПЕ?

– Нема разлога! Носим позитивне утиске и трудим се да на такав начин и размишљам. Велика је ствар што смо остали готово до последњег дана такмичења, међу три кандидата за суђење финалне утакмице. Признајем, из дубине душе, избија жал што се наша презимена нису нашла на списку учесника најважније утакмице.

Јесте ли имали право на образложење из врха европске судијске организације?

– Како пракса налаже, обавили смо разговоре са појединим члановима Судијске комисије УЕФА и добили јасно образложење да смо квалитетно обављеним послом заслужили место међу кандидатима за финале. Веровао сам да ће тако и бити, имао сам одличну сарадњу са колегама, јер смо на физичком и психолошком плану били спремни за јако такмичење. Ово није прво искуство турнирског надметања, али јесте било ново за нас.

Да ли вас прати усуд фудбалски мале земље каква је наша?

– Да. Како се приближава завршница сваког такмичења, све нам је теже, притисак је већи. Да се не лажемо, страна јавност често тај податак користи као први аргумент ако жели да вас критикује.

Комплетан интервју са Звезданом Терзићем можете да прочитате у броју Спортског журнала за 10. јул. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.