Дејан Дражић: Гробари, не замерам!

Од тада, уследио је низ од 17 мегдана на којима плаво–бели на мечевима са ривалом из Хумске нису знали ни за бод. Времена се мењају, традиција се руши!

Неколико дана пре окршаја Дејана Дражића је кињио „онај” осећај, емоција која најваљује гол. Тако је и било, за рушење традиције и нову страницу историје.

– Данима пред утакмицу сам се осећао чудно, некако лагано, као да сам осећао да ћу затрести мрежу у Хумској... Друг ме је питао да ли ћу дати гол, да одигра на мене у кладионици. Самоуверено сам му казао „играј слободно”, али није нашао то у понуди.

„Забиберио” је клубу у којем је учио фудбалску азбуку, хладнокрвно, као да жели да поручи да су црно–бели погрешили што му нису дали шансу. Емоције су биле помешане.

– У првом тренутку сам се супер осећао, дао сам гол Партизану, то није мала ствар. После ми није било свеједно, као да нисам био испуњен, а јесам. Пресрећан сам што смо на тешком гостовању уписали бод.

Луцидни офанзивни везиста, препознатљив по сјајним дриблинзима, оног момента када је затресао мрежу, отрчао је ка јужној трибини, стао пред Гробаре.

– У том тренутку сам осећао да треба тако да урадим, из поштовања према Гробарима... Они на први моменат нису разумели мој гест, псовали су ме, али то је био неспоразум. Отишао сам пред трибину и стао, без осмеха, покрета који назначавају радост, поштујем клуб у којем сам поникао и зато нисам хтео да славим гол. Читао сам извињења на појединим сајтовима, драго ми је што видим да смо се разумели.

У минулом прелазном року нагађало се да би таленат из Владимировца могао да се врати у Партизан, али то се није десило и, чини се, неће...

– Ух, осетљиво је то питање, многи ми га постављају... Знам да се летос причало о томе, мада, нисам сигуран какве су шансе да се то деси, поготово ако се у обзир узме да је било и контаката из иностранства. Пронашао сам се на Старој Карабурми, у плаво–белом дресу сам скренуо пажњу на себе – уз осмех је поручио Дејан Дражић.