Дрскост руши Звезду - Пејовић прижељкује нову елиминацију црвено-белих из Купа

Вољом жреба Мачва ће у куп такмичењу поново, после четири године угостити Црвену звезду. Ретки су наши клубови који се могу похвалити да су из купа елиминисали наш најтрофејнији клуб. Међу њима је и Мачва, која је у марту 2018. успела да из четвртфинала купа избаци Црвену звезду, што је највреднији резултат у богатој клупској историји.

Спортски подвиг остварила је сјајна генерација предвођена капитеном Филипом Пејовићем, који је и био извођач пресудног једанаестерца. Тренутно је помоћни тренер првог тима, а иза њега је остала блистава каријера са преко 500 званичних утакмица за црвено-црне.

- Уз улазак у Супер лигу, елиминација Звезде из купа је један од најблиставијих момената моје каријере – истиче Пејовић.- Из ове перспективе видим је као „дипломски рад” генерације која је Мачву винула у највеће висине. Били смо компактни и нисмо претерано респектовали никога, што нам је вероватно и донело тај историјски резултат. Београђани су, сећам се, имали већи посед, али нисмо дозволили да створе много шанси док најповољнију нашу није искористио Гаврић.

Жреб је опет одлучио да црвено-бели гостују на стадиону у Поцерској.

- Свако гостовање таквог великана је празник за фудбалски Шабац и околину. За наше, углавном младе играче, ово је велика част, али и прилика за доказивање. То што им свакодневно причамо је једно, а ситуација на терену је често нешто друго. И не постоје универзални рецепти за успех. Да би се савладао такав противник, сваки појединац и екипа морају у себи наћи моћ за велика дела, што између осталог подразумева и спортску дрскост. Чуда се у спорту ретко догађају, а још теже понављају. Међутим, постоји и она друга мудрост да се историја понавља. Било како, сутра у Шапцу биће спортски спектакл пред, надам се, пуним трибинама и целом спортском јавношћу. С. Прстојевић

Надмудрио Борјана

Пејовић се присетио извођења пенала.

- Осећао сам да смо бољи, али то ништа није морало да значи, јер код извођења једанаестераца и срећа има велику улогу. Тадашњи тренер Аничић нас је окупио и почео да чита извођаче. На крају се окренуо према мени и рекао да ћу шутирати у петој серији, што је подразумевало и највећу одговорност. Приметио сам да се Борјан стално бацао у своју леву страну, па сам закључио да једном мора и да је промени, па сам гађао у тај угао.