Постоји ли навијач Партизана који у четвртак увече напуштајући стадион „Рајко Митић” у добром расположењу – плод победе над Црвеном звездом и освајања 16. купа у историји, није одушевљен ликом и делом Бојана Остојића изговорио чувену реченицу из култног филмског остварења „Ко то тамо пева” опонашајући фасцинираност Бора Стјепановића бесмртношћу Данила Стојковића: „Овај човек је неуништив”?
Сигурни смо да – нема! А, како и би кад је 35-годишњи штопер, до недавно на маргинама тренерског еснафа у Хумској – само на бројном стању услед чињенице да је још под уговором, ефектним голом израстао у јунака финала и, без сумње, централну личност у срцима Гробара, раздраганих сазнањем да је Парни ваљак на месту где се најмање очекивало бацио у очај фаворизованог шампиона.
Дан касније, у београдском хотелу „Србија”, после фото сесије у парку – предворју Шумица, Остојића суочавамо с питањем: свега овога не би било да нисте послушали вашу Марију – одговорила вас је 2010. да незадовољни статусом баталите фудбал?
– Давно беше... Био сам у Севојну после фузије са Слободом, тренер Стаменковић. Можда сам и досадан, ал' тад, баш као и сад, после годину и „јаче” неиграња, Марија и породица једини су били уз мене, веровали у успех и, пре свега, квалитет. Зато сам и у четвртак, одмах после финала и освајања трофеја, пожурио из „Земунела” кући. Саиграчи, на прославу! Некоме ће да звучи чудно, али гол Црвеној звезди ми је други на листи најдражих. „Води” Војводини у Новом Саду, у 90. минуту, непосредно пошто сам добио кћерку Викторију – топло је око срца, разумљиво, Бојану Остојићу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.