Журналова шетња Косовском Митровицом: Звезда, можда у неко боље време (ФОТО)

Косовска Митровица, северни део. Сасвим обичан дан. А требало је да буде спектакл. Долазак Црвене звезде никога не оставља равнодушним, па ни становнике јединог града на Космету у којем је после НАТО бомбардовања 1999. Срба остало у већем броју.

Митровчани, ипак, 20 година живе у на почетку специфичнмим, а ипак одавно већ уобичајеним условима и отказивање фудбалског меча за људе са севера јужне српске покрајине је нормална ствар.

Просторије Трепче налазе се у централној градској улици, на стаклу је залепљен плакат са најавом сусрета локалног српсколигаша и највећег српског клуба.

Ретко ко је, ипак, и помислио да се упути ка Житковцу, месташцу удаљеном четири километра под центра града, у саставу општине Звечан.

Митровчани су у већини претпостављали да двобоја неће бити и да ће црвено-беле још дуго гледати само преко ТВ екрана или у централној Србији.

Чувени мост на Ибру, као место раздвајања Срба и Албанаца, из северног и јужног дела града, одавно није поприште сукоба.

Слободан је пролаз и улазак на обе стране обале познате реке. Италијански припадници КФОР-а, „Карабињери” дежурају на мосту 24 сата. Уз њих је и неколико припадника косовске полиције, међу којима има Срба и Бошњака, не само Албанаца.

– Овде смо дању и ноћу, због предострожности. Инцидената одавно нема – рекао нам је на енглеском један од италијанских полицицајаца, не противећи се да их наш фоторепортер Милан Рашић фотографише.

Уследило је питање одакле смо и којим смо поводом у Косовској Митровици.

– Утакмица, да, знамо да је отказана – додао је исти полицајац са Апенина.

Шетња јужним делом града је могућа, из Северне Митровице нас нико није упозорио да не бисмо смели да пређемо мост.

Са моста на Ибру одлично се види одавно реновирана и велелепна спортска хала, пре две деценије најружнија на Космету, данас боља од некадашњег „Бора и Рамиза”, највећег затвореног објекта у покрајини, у центру Приштине.

Стадион Рудара из Старог трга је у близини, објекат Трепче мало даље, нисмо прошетали дотле.

После ручка, организованог од дугогодишњег Митровчанина Рајка Делибашића, кренули смо поново ка Јарињу, овог пута са косметске стране.

Штета је што нормалан живот у Митровици и осталим градовима на Космету није добио потврду одигравањем меча Трепче и Црвене звезде.

Ако ништа друго, многе колеге су се увериле да је на северу Космета све нормално, да се не пуца и не свађа, да Срби и Албанци умеју да разговарају као људи.

Политика је већ нешто друго, она је и узрок што нашег народа нема много на Космету, иако је многима срце заувек остало овде...