У четвртфинале Лиге Европе није отишао бољи, него тим који је умео суровије да казни пропусте ривала. Црвена звезда је превише грешила у одбрани прекида у првом мечу, промашила пенал и на крају су ти детаљи пресудили да Ренџерс настави такмичење. Реванш је отворио много шансу, али имао је ривал апсолутног јунака у голману Мекгрегор.
Да је Мекгрегор само за нијансу слабије бранио, а не изузетно, вероватно би српски великан био уместо шкотског био јуче на жребу у Ниону и отварала би се велика шанса да преко Браге оде у полуфинале. Сви статистички параметри осим најбитнијег (голова) на страни су Црвене звезде у овом двомечу. Речи понос и несрећа могу да се чују на сваком кораку у звездашким круговима, жал је огроман првенствено јер се радило о високом нивоу такмичења и могло се до четвртфинала, али сада је најбитнији поглед у будућност и како да се овај тим надогради до мере да у летњим квалификацијама буде на високом нивоу и у случају одбране титуле (шансе драстично повећане после кикса Партизана против Напретка) уђе у Лигу шампиона.
Руководство Црвене звезде мора да задржи све носиоце игре: Борјана, Драговића, Катаија, Иванића, Кангу, Санога...Такође и тренера Дејана Станковића. Можда то буде тежак задатак, али је без дилеме изводљив. У исто време заблуда би била да се то процени као довољно, јер је неопходно да се унесе брзина у екипу ангажовањем крилног нападача.
Свака част Црвеној звезди на темпу и трчању против Ренџерса, одавно није наметнула такав ритам. Показало се да се у фудбалу не мора робовати тактици и да на европској сцени није увек погубно напасти са два шпица и ризиковати остављањем већег простора у везном реду. Ренџерс не би ни дао гол из контре да се Пићини није повредио и није могао испрати Кента у трку, а одлука да „начетог“ фудбалера не замени била је и једина Станковићева грешка.
Сада је пред младим стручњаком задатак да таква Звезда постане правило, а не изузетак - да се у јаком ритму попут Ренџерса нападне у квалификацијама и екипе попут Шерифа, јер штета је не користити пун нападачки потенцијал. А, овај тим Црвене звезде је јак у том смислу и требало би што чешће да игра на гол више, поготово јер је укинуто правило веће вредности поготка у гостима.
Време ће показати да ли је Станковић спреман да од Звезде направи екипу чија ће игра бити позивница не само за навијаче клуба, него да се и у Европи прича о том стилу. На добром је путу, офанзива против Ренџерса мора да постане путоказ за даље.
Сазревање Станковића као тренера је у пуном јеку и тек сада му је вероватно јасно колико је добро за њега што му је пропала селидба у Сампдорију. Борба за опстанак у Серији А није оно што му је потребно у овом тренутку, требало би да настави да гради своје име у историји Црвене звезде у новој улози и ка буде одлазио са Маракане да добије позив из Италије клуба чије су амбиције далеко веће него што су садашње екипе из Ђенове.
Наредна сезона у Србији биће најбитнија и са највећим улогом од како се распала СФРЈ, победник ће директно у групну фазу Лиге шампиона и имаће загарантован приход од 20 милиона евра. Црвена звезда у таквим околностима нема луксуз да мења тренера и носиоце игре, испред управе је задатак да их све задржи и минимално допуни селекцију.
Стуб пројекта за наредну сезону требало би да буде потврда останка Драговића, не би требало да буде изненађење да се настави курс да се било какве понуде за Катаија и Иванића не прихватају. Станковићу је неопходан и Саного, па и Канга у издању као прексиноћ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.