Почетна / Фудбал / Лига шампиона

Утакмица Селтика и Линфилда много више од фудбала: Реванш између две цркве

Реванш Селтика и Линфилда не доноси резултатску неизвесност. Клуб из Глазгова донео је са гостовања у Белфасту предност од 2:0, коју полуаматерски тим из Републике Ирске не може да надокнади
ФОТО: Ројтерс

Разлика у квалитету тимова наговештавала је већ после жреба ко ће у треће коло, што је потврдио резултат првог меча, али и даље дуел првака Шкотске и Северне Ирске није обична утакмица.

Виђено је то прошле седмице у Белфасту, где Селтик није дозволио навијачима да путују из безбедносних разлога.

Селтик и Линфилд раздваја много тога. Ирски клуб је годину ипо старији, основан је у марту 1886, шкотски великан у новембру 1887.

Линфилд има више трофеја, освојио је 104 у првенству, Купу и Лига купу и још 129  разним такмичењима пре и после поделе Ирске.

Селтик је на броју од 102 пехара, али само један је већи од свих Линфилдових заједно, онај освојен у Купу шампиона 1967.

На „Винздор парк“ у Белфасту може да уђе 18.000 гледалаца, „Селтик парк“ може да прими скоро четири пута више навијача.

Селтик је машина за прављење новца и познат у сваком кутку земаљске кугле. Линфилд је полуаматерски клуб за који играју искључиво фудбалери из Северне Ирске. 

Шкотски и Ирски клуб спајају се у једној тачки. Између навијача Селтика и Линфилда влада непомирљива мржња на верској основи.

Оснивач Селтика је католички свештеник Ендрју Керинс. Са таквом основом, Келти су дуже од столећа били најјаче упориште шкотских католика и националиста.

Све до пред крај прошлог века политика клуба била је да протестанти не могу да носе зелено-бели дрес. На тој разлици је грађен и градски ривалитет са Ренџерсом, клубом протестаната.

Линфилд је од дана основања „лице“ Алстера, односно дела Ирске који је остао у Уједињеном краљевству после поделе оствра из 1921. Око клуба су се окупили протестанти и тако је остало до данас.

Политика Линфилда и даље је да плави дрес, боје која је један од симбола протенстаната, не даје католицима.

Верска нетрпељивост обележила је утакмицу у Белфасту. Линфилд је показао добру вољу и за навијаче Селтика одвојио део трибине на „Винздор парку“, међутим, тамо није било навијача шкотског клуба, јер им руководство није дозволило да дођу стрепећи за њихову безбедност.

Разлога за бригу је било. Навијачи Линфилда су, у недостатку гостујућих навијача, за мете изабрали фудбалере Селтика.

Неколико играча је погођено флашама са водом и кованицама новца, са терена је покупљено и неколико стаклених флаша чувеног ирског вискија, а веће инциденте је спречила полиција формирањем кордона испред трибина.

Варничило је и на терену. Делагат утакмице пријавио је нападача Селтика Лија Грифитса да је провоцирао навијаче Линфилда који су одговорили погрдним песмама на рачун католика. Наравно, делагат је пријавио и навијаче, па и Ирцима следи казна.

Пред реванш влада слична атмосфера. Навијачи Селтика се припремају да узврате гостима из Северне Ирске који су, њих око 1.500, упркос свим упозорењима најавили долазак на утакмицу. Зато је полиција поставила контролне пунктове на прилазу Глазгову.

На једном је направила добар „улов“. Запленила је сандук са стотину флаша пива које су понели навијачи Линфилда.

Ирци, који су до тада већ вероватно испразнили један сличан сандук, објаснили су полицији да пивске влаше нису „освежење“ већ „муниција“ за сусрет са навијачима Селтика. По хитном поступку враћени су у Белфаст.

Зачин дуелу Селтика и Линфилда је Брендан Роџерс. Менаџер шкотског клуба је рођен на крајњем северу Северне Ирске, у мешовитом браку оца католика и мајке протестанткиње. Похађао је школе са католичким префиксом, али то је био само формални део образовања.

Религија и религиозне разлике никад нису имале утицај на мене и моју четворицу браће. Одрастали смо схватајући и прихватајући разлике – рекао је Роџерс у једном интервјуу.

Келти отерани из Белфаста
Један Селтик је већ „пао“ пред Линфилдом. Селтик из Белфаста основан је 1891. по узору на истоимени шкотски и брзо је постао језгро најзагриженијих ирских националиста.
Био је и јак на терену. У првој половини 19. столећа био је најуспешнији ирски клуб.  Највећи ривал био му је Линфилд, а свака утакмица обиловала је тучама навијача и играча.
Врхунац је достигнут 1948. Дерби игран дан после Божића није завршен. Линфилд је изједначио пред крај, што је био знак да почне оптша туча у којој је једном од играча Селтика сломљена нога.
После тог догађаја Селтик се повукао из лиге, а 1949. клуб је расформиран, па је Линфилд преузео доминацију. 
Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Drinkwater
Koja mržnja! A u istog boga veruju ko Srbi i Hrvati.
Dve Irske
Linfild je klub iz Severne Irske vi kroz ceo tekst navodite da je to sampion Republike Irske.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.