Разлика у квалитету тимова наговештавала је већ после жреба ко ће у треће коло, што је потврдио резултат првог меча, али и даље дуел првака Шкотске и Северне Ирске није обична утакмица.
Виђено је то прошле седмице у Белфасту, где Селтик није дозволио навијачима да путују из безбедносних разлога.
Селтик и Линфилд раздваја много тога. Ирски клуб је годину ипо старији, основан је у марту 1886, шкотски великан у новембру 1887.
Линфилд има више трофеја, освојио је 104 у првенству, Купу и Лига купу и још 129 разним такмичењима пре и после поделе Ирске.
Селтик је на броју од 102 пехара, али само један је већи од свих Линфилдових заједно, онај освојен у Купу шампиона 1967.
На „Винздор парк“ у Белфасту може да уђе 18.000 гледалаца, „Селтик парк“ може да прими скоро четири пута више навијача.
Селтик је машина за прављење новца и познат у сваком кутку земаљске кугле. Линфилд је полуаматерски клуб за који играју искључиво фудбалери из Северне Ирске.
Шкотски и Ирски клуб спајају се у једној тачки. Између навијача Селтика и Линфилда влада непомирљива мржња на верској основи.
Оснивач Селтика је католички свештеник Ендрју Керинс. Са таквом основом, Келти су дуже од столећа били најјаче упориште шкотских католика и националиста.
Све до пред крај прошлог века политика клуба била је да протестанти не могу да носе зелено-бели дрес. На тој разлици је грађен и градски ривалитет са Ренџерсом, клубом протестаната.
Линфилд је од дана основања „лице“ Алстера, односно дела Ирске који је остао у Уједињеном краљевству после поделе оствра из 1921. Око клуба су се окупили протестанти и тако је остало до данас.
Политика Линфилда и даље је да плави дрес, боје која је један од симбола протенстаната, не даје католицима.
Верска нетрпељивост обележила је утакмицу у Белфасту. Линфилд је показао добру вољу и за навијаче Селтика одвојио део трибине на „Винздор парку“, међутим, тамо није било навијача шкотског клуба, јер им руководство није дозволило да дођу стрепећи за њихову безбедност.
Разлога за бригу је било. Навијачи Линфилда су, у недостатку гостујућих навијача, за мете изабрали фудбалере Селтика.
Неколико играча је погођено флашама са водом и кованицама новца, са терена је покупљено и неколико стаклених флаша чувеног ирског вискија, а веће инциденте је спречила полиција формирањем кордона испред трибина.
Варничило је и на терену. Делагат утакмице пријавио је нападача Селтика Лија Грифитса да је провоцирао навијаче Линфилда који су одговорили погрдним песмама на рачун католика. Наравно, делагат је пријавио и навијаче, па и Ирцима следи казна.
Пред реванш влада слична атмосфера. Навијачи Селтика се припремају да узврате гостима из Северне Ирске који су, њих око 1.500, упркос свим упозорењима најавили долазак на утакмицу. Зато је полиција поставила контролне пунктове на прилазу Глазгову.
На једном је направила добар „улов“. Запленила је сандук са стотину флаша пива које су понели навијачи Линфилда.
Ирци, који су до тада већ вероватно испразнили један сличан сандук, објаснили су полицији да пивске влаше нису „освежење“ већ „муниција“ за сусрет са навијачима Селтика. По хитном поступку враћени су у Белфаст.
Зачин дуелу Селтика и Линфилда је Брендан Роџерс. Менаџер шкотског клуба је рођен на крајњем северу Северне Ирске, у мешовитом браку оца католика и мајке протестанткиње. Похађао је школе са католичким префиксом, али то је био само формални део образовања.
– Религија и религиозне разлике никад нису имале утицај на мене и моју четворицу браће. Одрастали смо схватајући и прихватајући разлике – рекао је Роџерс у једном интервјуу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.