LJupko konačno otkrio taktiku iz Barija: Finale Kupa šampiona ne igra se za lepotu već pobedu

11

LJubu Petroviću prebrzo proletele bezmalo tri decenije od finala KEŠ u Bariju

FOTO: FK Crvena zvezda/Nikola Mitić

Mati, da mu je „budna”, kao u čuvenoj Balaševićevoj pesmi „Svirajte mi...” brzo bi se prekrstila i rekla: prošlo je k`o začas. Istovetno prozbori i on, prvak u trenerskoj loži srpskoj... 29. maja i toliko godina od fabuloznog trijumfa nad Olimpikom u barijskom finalu Kupa šampiona.

Zato je LJupko jedinac ovdašnjeg fudbala, stručnjak i čovek kome ne treba vlastita imena i prezimena. Zato, što više zalazi u život njegova neponovljiva trenerska reljefnost lakira i, kako izgleda, konzervira za vek i vekove mitsku dimenziju. Što nije retkost u Srba – i, mnogima smeta!

Potonje je hrabro, utisak je, jedva oćutao: nije vreme; na insistiranje oportuno odgovorio – o tom, potom!

Zatim, autoritativnim basom iz golemog meha grudi sročio setno:

- Prošlo je... kao 29 dana!

Ali, dugo traju?

- Hoće najmanje još toliko, nažalost.

Šta identično ne biste uradili, u Bariju?

- Ništa ne bih menjao, sigurno. Isti tim bi igrao, sistem i način igre...

Skratili biste sedmodnevni boravak u hotelu „IL Melograno”, možda?

- Ne bih, verujte. Finalna utakmica Kupa šampiona nije prvenstvena, figurativno kažem: igra se jednom u životu.

Umalo raniji odlazak u Monopoli nije narušio dotad familijarnu atmosferu unutar tima, poremetio pripremu za duel s Olimpikom?

- Nije tako bilo, baš...

Zar se igrači nisu malo više opustili, poprilično nagruvali kilograme?

- Nema blage veze... Kako su mogli da se udebljaju, kad su dobro trenirali?

Pojedini pričaju, tako?

- Igrači uvek nađu razlog da opravdaju sebe, ako im nešto smeta.             

Čime su Dragiša Binić i Miodrag Belodedić zaslužili da budu „vraćeni” u Beograd?

- Najglasniji su bili da TV program gledaju i posle ponoći. Nismo dozvolili, igrači se primirili i završilo se na tome. 

Da je Piksi počeo...

Zvezda bi drukčije igrala da je Piksi bio starter, ili...?

- Ništa specijalno... Jugović ne bi kao dotad bio korektor veznog reda već stajao blizu i u stopu pratio Piksija, kvario njegovu igru i sputavao da se sebi svojstveno razmahne.

Dobro što je kročio na teren tek u 111. minutu, odbio da izvede penal?

- Kako nije ha, ha...

Dogovorena frka, ili..?

- Ma, kakvi... desila se spontano.

Kako su reagovali?

- Malo su negodovali, potom ućutali. Najavom vraćanja Binića i Belodedića kući bili šokirani, ova dvojica zbunjeni ha, ha... Uigravao sam tim bez njih, što posebno Biniću nije prijalo. Posle treninga je krenuo uporedo sa mnom, pita: treneru... da li je moguće da nećemo igrati. Kažem nedovoljno ubedljivo: hoćete, naravno. Poruku su razumeli, kao i ostali.   

Shodno jakim karakterima, moglo je i vama da se obije o glavu?

- Situacija i vreme nisu bili takvi da bi otkazali poslušnost. Niko pametan ne bi spakovao kofere, propustio utakmicu života! Je l` tako?

Jeste... nego, kad je bezmalo sve bilo bajno i sjajno, čudi već decenijama kritikovana ultradefanzivna taktika na „Svetom Nikoli”?

- Nije moglo drukčije, barem meni. Finale Kupa šampiona, što je svojevremeno rekao Johan Krojf, ne igra se za lepotu već pobedu. Tako, da smo umirali u lepoti fudbala, tvrdim: ne bismo dobili Olimpik. Sve as do asa, reprezentacija Francuske u malom. I, preiskusan trener Rajmon Gutals. Vodl, recimo, bio je najbolji igrač Engleske, Pele Afrike... Papen najbrži i najbolji centarfor u Evropi, zato smo i čuvali prostor. Spartaku iz Moskve je u polufinalu dao tri gola, iz polukontre i kontre. Istovetno rešio i finale Kupa Francuske... Čudo!  

Oni vetrovitog Papena, a mi Binića?

- Da... Bina je jedini i stvorio šansu, u prvom poluvremenu. Ali, više igrao na krilu i bivao malo odsečen. Papen u centrali i kad god bi pobegao – gol!

Kome ste odluku o taktici prvo saopštili – Cvetkoviću i Džajiću ili igračima?

- Momcima mnogo ranije, Cveletu i Džaji tek u Bariju. Obojica su podržala strategiju, a igrači kao veliki igrači verovali u sebe i nisu je prihvatili iz prve i na radost.

Mihajlović je o tome imao duhovitu dosetku – šefe, šta ćemo kad budemo oduzeli loptu?

- Tako je bilo, nema šta. Fazu odbrane smo uvežbavali, stalno. I, kad je upitao, rekao sam: ako ne znaš šta ćeš s loptom, predaj je protivniku i opet u odbranu ha, ha... Drukčije nije moglo, tačnije rečeno: moja koža, moja odgovornost!

Otkud preveliko verovanje u ishod bez golova, u osvajanje najvrednijeg evropskog trofeja?

- Znao sam da je tim bio spreman i za produžetke, što sam i rekao na pres konferenciji uoči odlaska u Bari. Dakle... vidovit nisam bio, sigurno ha, ha... 

Da jeste, „videli” biste sebe u prikladnijem klubu od Espanjola?

- Prokleti rat je buknuo, Juga se raspadala, Zvezda igrački slabila – utučeno nabraja razloge naprasnog odlaska. - Napravio sam grešku... bilo i prošlo.

Niste rado, poznato je, otišli u Barselonu. Izdalo vas je strpljenje ili, kako ovde najčešće biva – ljudi?

- Ekskluzive nema, zbilja, rat je svemu kriv - i Zvezdi i meni. Roditeljska brižnost učinila da sklonim suprugu i decu, zaštitim od raznoraznih stresova.

Žalite i danas, znano je, što niste vodili ekipu u Tokiju?

- Značajan detalj u karijeri, na moju žalost - ispušten.

Da nije, ne biste obilazili kontinente već s klupe predvodili zapadno-evropske klubove?

- Čovek da zna gde će pasti, seo bi ranije... zar ne? Tako je moralo da bude, kao što jeste u Bariju. Mogao sam i da ne dođem u Zvezdu, ne osvojim 14 trofeja u trenerskoj karijeri. Svak dakle ima svoj put, svoju karmu. Sudbina... šta bi drugo.

Komentari (11)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Taktika...

Slazem se s Ljupkom,taktika je bila: najvaznije je ne primiti gol.Posto cilj opravdava sredstvo a cilj je bio titula prvaka Evrope-taktika je bila ispravna, kraj price!Mada mislim,da nam je Olimpik kojim slucajem dao gol i da smo se otvirili da bi smo ih i na taj nacin dobili,no dobro...Ovako smo ih dobili s penala,reziltat je 5:3.Tako se vodi i u zvanicnim Uefinim dokumentima,znaci Zvezda je POBEDILA Olimpik u finalu sa 5:3!Dzaba njima sad inicijativa kad se golovi i SAMO golovi racunaju.A bili su jaki,u cetvrtfinalu su izbacili tad neprikosnoveni Milan koji je do tada dve godine za redom uzimao i KES i svetski kup i super kup..pa u polufinalu tada silni Spartak iz Moskve koji je pre toga eliminisao slavnog Reala..Zaista su dva najjaca tima bila u finalu,pobedio je u tvrdoj utakmici pametniji i srecniji tim...Zato je Zvezda,kad je postajala svetski prvak,leprsavom i atraktivnom igrom u Tokiju pobedila Colo-Colo 3:0,najbolji tim juzne Amerike,koji bio bolji od Boke Junoirs,Flamenga...

Odgovori
nebojša

jest.samo u tokiju ekipu nije vodio ljupko,SREĆOM

Odgovori
dejavu

Ljupko se uplašio Papena ali Zvezda je u celini bila u ofanzivi i mocnija i raznovrsnija,a narocito u postavi francuza bez Piksija. Pa tada je svaki obican faul na udaljenosti 16 do 40 metara bio pola gola(Prosinecki, Savicevic, Mihajlovic?) Sta bi samo bilo da je onakvo,namerno ili slucajno, napucavanje Panceva zavrsilo na precki.Pa Francuzi i ceo svet su dugo posle tog meca proglasavali Olimpik moralnim pobednicima. Titula je titula, ali ja stojim iza stava da je Ljupko Petrovic glavni krivac sto ta generacija iz 91 nije ostala upamcena kao jedna od najdominantnijih ikada,a sto do tog finala jesu bili, vec kao ekipa koja se opredelila za antifudbal i koja je imala više sreće u odlucujucim trenucima.

Odgovori
@dejavu

Korekran komentar,mozda si i u pravu, ali ipak najvise se pamte pobede i titule! Igra se brzo zaboravljaa trofeji i dan danas blistaju u muzeju. Osim toga, sve to do finala je jedno a finale je nesto sasvim drugo. Takvo jedno finale igras jednom u zivotu. Ceo svet gleda, pritisak je ogroman. Dobro je to jednom objasnio Sinisa Mihajlovic, jedna je stvar doci do finala a druga dobiti to finale jer je to i zelja protivnika. Na drugoj strani je bio tim Milijardera Tapija, ogromne premije,pokusali su da kupe Diku, sve to utice na ionako specificnu psihu pred finale...Ljupko je tada, poucenim Zvezdinim itgubljenim finalom 79 i Partizanovim 66 a uzimajuci u obzir svu tu veliku psiholisku tezinu jednog finala i svoju licnu odgovornost, odlucio kako je odlucio. Na kraju je ispalo dobro, mada i da smo izgubili nebi mogli da se zalimo jer finale je 50:50, neko na zalost mora i da ga izgubi...

Odgovori
Ljupku iskljucivo hvala

Ko igra za raju i zanemaruje taktiku zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku... Kad osvojis titulu prvaka Evrope nisi krivac ni za sta vec si zasluzan za nju, pehari ostaju u istoriji, ne leprsavost i porazi... A i previse opomena smo primili tih godina da rizikujemo nesto (jeste bio petogodisnji plan da se stvori ekipa za vrh i ovo je doslo pre vremena, ali kad dodjes u situaciju nema sta da ides na rizik vec na trofej), prvo u cetvrtfinalu KES-a '87 bezveze primili dva gola u Beogradu od Reala, zatim magla protiv Milana i umesto da se nastavi gde se stalo (1-0 vodili manje od pola sata do kraja) krece se od nule, pa autogol Augentalera (doduse i oni su dali gol neponovljivom greskom Stojanovica, ali opet) na kraju kojim smo prosli u finale... Previse je to opomena za kratak period da se bilo sta rizikuje u toj situaciji.

Odgovori
potpuna analiza

Lepo sagledano! Još bih dodao da je petogodišnji plan i ostvaren, klub je bio spreman za dalje uspehe, čak i na nadogradnju pa je bilo vremena da se npr. finale 92' igra na lepotu i da se još kvaliteta pokaže ali avaj...

Odgovori
КоПРЕ НеДРи БНД

Гигант, див... И Н С Т И Т У Ц И Ј А!

Odgovori
Željko Pavlović

Igra se na rezultat.

Odgovori
Oskar Skrinjar Skrinjaroti

Ali niko nikada nije u finalima Evropskog kupa sampiona igrao takvu bunkercinu kao Zvezda!

Odgovori
Cetiri finala...

...ima Zvezda u evropi (79 i 91) i jos dva (evropski super kup i svetski kup) i dva internacionalna najvaznija trofeja (evropski i svetski prvak) i jos pet polufinala (57,63,71,75,92) a svi drugi ex Ju klubovi zajedno imaju jedan internacionalni trofej, dva finala i cetiri polufinala. Znaci Zvezda je uspesnija od svih njih zajedno...pa o cemu lupas pobratime?

Odgovori
Dejan

Bio sam na utakmici.Izgledalo je kao da Olimpik igra protiv nekih poluamatera koji se grčevito brane,a ne silne C.Zvezde.Igrači su bili pogubljeni,što je i normalno,oni taj neki odbranbeni fudbal nikada nisu igrali.Mislio sam da će biti debakl koliko je Olimpik bio dominantan.Na kraju se Zvezda dovukla do penala i ušla u istoriju.Ljupko i Dzaja na klupi nisu znali gde udaraju.Da je Piksi hteo da igra,Zvezda ne bi uzela trofej.Svako ko kaže da je bilo drugačije,laže!I još nešto Ljupko,svaka ti čast na karijeri ali Krojf je rekao doslovce:" Ostati veran svom stilu igre je važnije od pobede u bilo kojem finalu" To je moto Ajaxa i Holandskog fudbala koji je za razliku od naseg autentičan i ne prilagodjava se protivniku...

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru