Почетна / Фудбал / Остале лиге

Голубар с пушком чија је неостварена жеља да постане свештеник

Милош Берисавац, познати спортски радник, у Младеновцу на челу фудбалског, футсал и рукометног клуба и с функцијама у ловачкој и голубарској организацији
ФОТО: М. Берисавац

Закорачи ли путник „спортски намерник” младеновачким атаром једно име одзвањаће му попут еха где год се окрене...

- Морамо прво да питамо Берисавца - рећи ће вам у судијској, тренерској и канцеларији општинског фудбалског савеза пуни уважавања за свог генералног секретара.

Успењете ли се од парка, поред пијаце и Техничке школе, до Спортског центра...

- Аууу, колико деце окупи Берисавац - с пијететом, посматрајући у холу сијасет рукометаша, апострофираће вам њиховог председника.

Стретнете ли љубитеља малог фудбала одушевљеног мајсторијама на новогодишњем турниру...

- Све, све, ал' не да је судио Берисавац...

Упетљате ли се у дијалог: ко је био најбољи...

- Ови клинци из футсал клуба што га је формирао Берисавац...

Прошетате ли до Селтерс бање, с намером да окусите лековиту воду и поглед вам падне на терен некадашњег прволигаша...

- Знате ли ко је овако фино покосио траву? Берисавац...

Решите ли да се окупате у оближњем Марковачком језеру и чујете пуцањ из карабина...

- Мора да је то фазана скинуо Берисавац...

Затреба ли вам мало мира и поглед устремите ка небу и голубовима високолетачима...

- Пушта их опет онај Берисавац...

Побегнете у оближњу цркву Св. Илије и пре него што парох Спасоје Марковић нешто и изусти, ви...

- Знам, Берисавац!

Бокерица, карабин, кер...

Љубав су му и – голубови!

- Имам 50 голубова: кародијане, крзале, текире, арапе, мавијане... И ту судим, слично је фудбалу – направи се записник: кад је полетео, кад је достигао средњи вис, кад је отишао у тачку. Домаћин обезбеди лежаљке, двоглед користимо у специјалним случајевима. Белај настане ако се појави кобац, морамо све „јово-наново”!

Не одваја се од ловачке пушке!

- Имам бокерицу, руска тоз 34 са ејектором и карабин, ремингтон 223 са бушнеловом оптиком 9 пута 40. Кер? Мађарска вижља.

Јунак наше приче, Милош Берисавац, смеје се грохотом:

- Погодили сте, једина неостварена жеља ми је да будем свештеник...

И размотава клупко, декламујући функције:

- Председник сам ФК Марковац, РК Младеновац, КМФ Младеновац, Општинског савеза Удружења голубова српских високолетача, секције ветерана ОФК Младеновца, те секретар ловачке секције Марковца, генерални секретар ФСО Младеновца, секретар КУС-а и тренерске организације, савезни фудбалски судија и делегат на Првој футсал лиги, судија за голубове...

Дубок наклон!

- Да не заборавим, голман... Браним за ветеране ОФК Младеновца и, кад запне, сениоре Марковца, иако сам закорачио у шесту деценију. Син Лука, студент прве године Високе електротехничке школе (плод љубави са супругом Славицом, професором српског), игра штопера, али ако нас има 12, зна се да је прекобројан!

Фудбалска Србија упамтила га је као судију...

- Три године био сам махач на Другој лиги, претходно – делио правду на сијасет београдских дербија. Недавно, натрпам у аутомобил 11 кадета Младеновца (!) и у Обреновцу подсетим Новитовића како је матирао с центра Оливера Ковачевића, за једини пораз неприкосновеног Милиционара. Друговао сам с Караџићем, Станковићем, Стојановићем, Вукадиновићем, Недићем, Филиповићем... Пуних 11 година био сам први на листи Прве футсал лиге, врхунац - финале плеј-офа 2012: Марбо – Економац 2:1.

Потом, у делегате...

- Обавезе су ме усмериле искључиво на футсал. Ето, уочи нове године обновили смо у Младеновцу и клуб.

У родном Марковцу „Берисавац је клуб”!

- Средили смо зграду, терен, у плану је и трибина. После Јагњила, имамо најбоље услове од сеоских клубова.

Откуд, рукомет?

- Мало сам га и играо... Претходно, био сам атлетичар, кошаркашка нада на кампу у Бору 1981, две године касније и првак Београда у рвању до 85 килограма...

Регистрованим трактором из 1960 обрађује четири хектара земље и, као некадашњи директор земљорадничке задруге, бави се хортикултуром:

- Одржавам 35 фудбалских терена, у Младеновцу, Аранђеловцу, Тополи, Смедеревској Паланци и Сопоту...

Човек за све!

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

FkpCascais
Postujem golubare, ali one koje istinski vole golubove. Ljudi koji vole golubove su uvek dobri ljudi u dusi. Ali ne shvatam nikako lovce. Danas dan kad imas sve da kupis i to jefino nema vise potrebe da se ide u lov, jer te lov cak skuplje kosta nego ici u prodavncu. Tako da danas dan ko lovi taj ga cini iz krvolocnosti prema zivotinjama koje po nicemu nisu zasluzile da budu ubijene ili ranjene. Manite se lova i maltrettiranja zivotinja, igrajte pejntbal ako bas volite da pucate.
вегетаријанац
Свака част бато за коментар. Поздрав!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.