Светозар Чича пресадио пелцер чувеног холандског клуба: Ајакс моја трајна љубав

0

Пре 24 године, на месту где Дунав љуби Нови Сад, заједно са легендарним Велибором Васовићем, ударио је темељ српског Ајакса

ФОТО: М. Менићанин

Некадашњи фудбалер са бројних простора, почев од Словеније и Марибора, па све до Струмице и Македоније, а данас тренер стваралачког опуса, Светозар Чича, по много параметара је оригиналан и посебан, неминовно инспиративан саговорник.

Пре 24 године, на месту где Дунав љуби Нови Сад, заједно са легендарним Велибором Васовићем, ударио је темељ српског Ајакса.

Клуб се, у међувремену, формално-правно преселио у Београд, а остало је, трајним рукописом забележено, да су из школе српског Ајакса потекли бројни играчи Супер и Прве лиге, при чему су тренутно најпознатији Радован Панков, јунак Црвене звезде у Копенхагену и Марко Илић, голман Вождовца и младе репрезентације Србије.

Почетна станица у његовој  играчкој каријери, био је БСК из Батајнице, у чијем дресу је једну од најбољих партија пружио против Новог Сада и убрзо се преселио на Детелинару.

Чувени песник Мирослав Мика Антић, живео је на Авијатичарском насељу и био велики симпатизер Новог Сада. „Канаринцима'' сам дао два гола, па је лично дошао по исписницу и са Хугом Рушевљанином кумовао мом одласку из Батајнице. Не могу да се пожалим, бранио сам боје клубова широм бивше Југославије. Из ове перспективе, оцена је да сам могао више, али и мање. Матију Бећковића углавном памте по песми „Вера Павладољска'', а Радета Шербеџију по оној чувеној „Не дај се Инес”. Није природно да се поредим са величинама из друге бранше, али апострофираћу само једну моју „фудбалску песму”, иако је она давно заборављена. Било је то на Тушњу, кад сам носио дрес Слободе у победи вредној опстанка над загребачким Динамом (3:2). Два пута сам се уписао у листу стрелаца, иако су ме чували репрезентативци Зајец, Хаџић и Богдан. После меча, пришао ми је Зајец, пружио руку и рекао ми да сам одиграо симултанку са њиховом одбраном и сам их победио за три минута – каже Светозар Чича.

Са успехом је бранио и боје Вележа, Леотара, Црвенке и Кабела, носивши се са епитетом „Кројф са Балкана”.

- У то време, поједини спортски листови, дали су ми овај епитет. Јохан Кројф је тада био идол целог света, не само моје маленкости. Идоле морамо пажљиво да бирамо, јер они су недостижни, ма колико нам осветљавали пут. Током каријере, у мени је стално провејавала мисао о славном Ајаксу, а нарочито импресиван утисак на мене су, седамдесетих година, оставиле три узастопне титуле првака Европе. Чврсто сам решио, да када окачим копачке о клин, покушам да у српским оквирима, применим филозофију фудбалске игре Јохана Кројфа.

Пловидба тренерским водама, по окончању играчке каријере, била је неминовност, јер фудбал је текао његовим венама.

- Ватрено тренерско крштење, имао сам у новосадском Пролетеру. Сећам се да сам прву плату поделио, кроз вечеру, са играчима, сходно поруци са улазних врата Хиландара: „Твоје је само оно што другоме даш”. Са мање или више успеха, зависно од угла гледања, био сам тренер Топличанина из Прокупља, током одисеје у Првој Б лиги. Радио сам у Цементу и инђијској Агроунији, водио све селекције у ОФК Сиригу и ЖСК-у из Жабља. Годину дана сам провео у Уједињеним Арапским Емиратима. У стручни штаб Војводине, изабран сам 1996. године, остало је записано у алманасима да сам са пионирима нанизао 30 узастопних победа.

Српски Ајакс је препознат као његово највеће животно дело. Камен темељац је ударио заједно са Велибором Васовићем.

- Ајакс је моја трајна љубав, датира из детињства. Његов пелцер сам пресадио у Србији. Замислите каква је громада био Велибор Васовић, посматрано кроз призму чињенице да је био капитен испред Јохана Кројфа, званично најбољег играча Европе 20. века. Васовић је био можда и најбољи одбрамбени играч европске позорнице, а Ајакс из Амстердама деценијама има најбољу омладинску школу на свету.

Дела најбоље говоре о човеку. У личној архиви чува податке о свим својим играчима. Више од 5.000 младих људи увео је у свет одрастања.

Никад није стремио ка томе да га играчи воле, већ да га поштују као ствараоца, без јефтиних удварања, свестан да се на тај начин најбоље манифестује рад и остварују циљеви.

Тадић помаже Васовићев меморијал
Некада су ведете Ајакса били Кројф и Васовић, а данас је то Душан Тадић. Мост пријатељства одолева ветровима турбулентне свакодневице.
- У контакту смо, Душан је особа сјајних карактеристика, сјединио је у себи оно што су од лидерства поседовали Кројф и Васовић, иако је другачији тип играча. До сада смо организовали десет меморијалних турнира под називом „Сећање на Велибора Васовића”, а Тадић је учествовао у организацији недавног, дониравши све пехаре за најбоље појединце и победничку екипу. По томе се може закључити да Тадић поштује величине, а зато је и досегао њихове висине – подвукао је Светозар Чича.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру