Бора Милутиновић: Данас не радим, нико ме не зове...

Велибор Бора Милутиновић, централна личност свечаности у Бањалуци, нескривено поносан на награду са именом учитеља Миљана Миљанића, реагујући на коментар пропратног видео-записа, уз препознатљив нагласак, кратко је рекао:

– Нисам ни господин, ни чудотворац, ја сам Бора Милутиновић!

Довољно за поплаву емоција и буру речи.

– Гледам ову слику и сећам се кад смо са олимпијском репрезентацијом играли против Енглеске, на стадиону Манчестера, било је 0:0. У шали причам да нисмо ни видели противника, због велике магле, уз то смо на голу имали феноменалног Шкрбића. Сачували су нас Шкрба и тај амбијент. Миљан је био велики учитељ, често ми је понављао: путуј и пиши... И тако је било, од те 1975, преко Мексика 1986, до данас са људима из Катара, делећи савете...

Тренерска истина, поновио је Бора и у уторак, смештена је у једној реченици:

– Ако те позову, ти идеш... Данас не радим, нико ме не зове.

Водећи пет различитих репрезентација на светским смотрама, у свакој је много научио.

– Мексико остаје за вечно памћење... Тај Хуго Санчез је имао невероватан осећај за гол, 35 пута погодио је мрежу из првог ударца. Помиловала ме срећа у Америци 1994. са талентованом генерацијом. Костарику сам прихватио, јер нисам хтео да пропустим Италију 1990. У шали сам рекао: „Ако већ они немају новца за мене, колико морам да платим да водим тај тим”. О Нигерији бих могао много да причам, а све би стало у једну реченицу: то су били моји најбољи фудбалери и најлошији тим. Сасвим другачију данас причу сковала је репрезентација Исланда...