ШМИНКА НИЈЕ МОГЛА ДА ПОКРИЈЕ МОДРИЦЕ - Подсмехивао се девојкама, па му поломиле ногу на три места

0

Шејла Ћосовић Хаџић радо се присећа дана у земунској Слоги и репрезентацији Југослвије

ФОТО: С. Жупљанин

Шејла Ћосовић Хаџић, са Пештера, успешно је играла фудбал у дресу Слоге из Земуна и репрезентацији Југославије, а уз то је и страствени навијач Партизана. Блиставе игре нису остале незапажене, имала је много понуда да оде у иностранство, али била је верна Слоги.

- Рођена сам на Пештерској висоравни, а у то време спорт био приоритет. Мој брат био је председник омладинске организације, бавио се спортом и донео прву лопту у крај. Неписано правило било је да мушкарци играју фудбал, али та игра ме привлачила и некако сам им се спонтано придружила. Прво као голман, јер је тог кадра увек недостајало, али касније сам се осмелила, улазила у игру и била равноправна на терену – враћа филм Шејла Ћосовић.

Партизан у срцу

Шејла од када зна за себе навија за црно-беле:

- Партизан волим и члан сам клуба. Када сам родила сина, пре уписа у књигу рођених, учланила сам га у вољени клуб. Често сам на трибинама, без обзира да ли су у питању фудбал, кошарка или неки други спорт. Када игра неку важну утакмицу, одем авионом, заузмем место на југу и задовољим срце.

Посебно је, како каже, уживала када су играли фудбалери из њеног краја.

- Некако се у срце увукао Бајро Жупић, није се штедео, играо је срцем, мушки.

Фудбалска магија је освојила и кад је у новинама прочитала да у Земуну постоји Слога где жене играју фудбал, маштала је да постане део тог тима.

- То је био мој сан и нико није могао да ми га забрани. Била сам упорна и, што је било незамисливо у то време, одвојила сам се од куће и отишла у Београд у средњу школу. Пријавила сам се да играм и одмах су видели мој таленат.

Месеци су пролазили, Шејла је тренирала и чекала шансу.

- Чланови управе нису смели да ме региструју јер нису могли да верују да неко тако добро игра, а да није пре тога био део неког тима, сматрали су да се шверцујем, па су били опрезни. То је трајало готово пола године, али била сам упорна.

Играла је све боље, почела је да даје и голове, да се издваја борбеношћу, осећајем за гол, дриблингом.

- Управа више није имала куд и заиграла сам на позицији центарфора, сан је почео да се остварује. Изборила сам и место у репрезентацији Југославије. Иако су појединци у савезу блокирали женски фудбал, имали смо јако руководство, па смо се ширили и играли. Моја Слога је најстарија у бившој Југославији и недавно смо прославили 50 година постојања клуба. Вила је незванични вицешампион Европе.

Женски пандан дербију Партизан – Црвена звезда, били су дуели Слоге и нишког Машинца.

- Увек смо играли до последње капи крви. Играла сам на позицији центарфора и увек сам имала два чувара, а тренер Машинца био је и селектор. Било је много жестоких стартова, биле смо пожртвоване и борбене. Играчице у одбрани често нису имале милости, али као и у животу, после пада устанеш и наставиш даље.  Модрице ни шминка није могла да покрије. Становала сам са сестром од стрица и увек се љутила кад бих дошла у ранама, говорила ми је да прекинем да играм, али нисам је послушала. У односу на то време, данас се, мислим, игра мекше. Радо се сећам и утакмица за репрезентацију, а дебитовала сам са 18 година, посебан осећај је био уз химну „Хеј Словени”.

Кад би опет могла да бира, без размишљања би, каже, опет пригрила фудбал:

- Био је мој живот, омогућио ми је да упознам велики број добрих људи са којима и данас одржавам везе, фудбал ми је давао снаге и терао ме да се борим на терену и у животу, борба и победе су ми биле покретачка снага, животни мото. Фудбал ме је научио да нема предаје и да ништа није изгубљено док не истекне последња секунда утакмице. Мој фудбалски пут од Пештери до Београда показује да је могуће остварити сан уколико свим срцем то желите и марљиво радите на томе.

Шејла Ћосовић Хаџић је често играла ревијалне утакмице са ветеранима. Једну је, каже, пропустила јер је била у другом стању.

- Чула сам у пролазу да један од фудбалера о мојим саиграчицама говори у лошем контексту, као да смо ту били статисти и да ће нам показати где нам је место. Имали смо у одбрани играчицу јаку као Хатунић и рекла сам јој да обрати посебну пажњу на играча са „бројем 11”. Није прошло ни двадесетак минута, клизећим стартом га је буквално однела у аут, поломила му је ногу на три места. Болно, али мислим да је после тога променио мишљење о женском фудбалу - са осмехом каже Шејла Ћосовић.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру