Партизанов тим, између осталог, карактерише чињеница да има осам повратника, намерних да у новим мандатима у Хумској буду још успешнији него у премијерним.
Листу „кам-бекова” зачинио је Иван Обрадовић – после 11 година, по дужини „привременог одсуства” испред Рајка Брежанчића (9), Александра Миљковића (7), Милоша Јојића (6,5), Лазара Марковића (6), Милана Смиљанића (5), Владимира Стојковића (3,5) и Светозара Марковића (1).
Најлепше у Шпанији
Иван Обрадовић истиче:
- Најлепше ми је било у Шпанији, отишао сам у Сарагосу после две дупле круне с Партизаном, имао сам 21 годину. Најбоља лига на свету: Роналдо, Меси... Менталитет је сличан нама, на Пиринејима сам се остварио.
Врхунац је, пак, досегао у Белгији:
- Сјајна сезона у Мехелену, те четворогодишњи уговор са Андерлехтом. Био сам шампион, освојио два трофеја. Белгија ми је баш легла.
Леви бек могао је и раније поново да задужи омиљену, црно-белу опрему, али... Коцкице су се сложиле „тек” у суботу, 3. октобра!
- Пре годину и по био је први контакт. Зима, мењао се тренер у Андерлехту, хоћу – нећу, дошао је нови шеф струке. Повео ме је на припреме, све се окренуло, играо сам други део сезоне. Прошлог лета добио сам понуду Легије, одлучио се да одем у Варшаву. Сад, почетком јула, било је иницијативе с моје стране - код Сава Милошевића, није прошло како треба. Тренирао сам на Телеоптику, у једном тренутку зазвонио је телефон - Ивица Илиев. Први разговор није протекао најбоље, стога, мало смо одложили. На крају, све се добро завршило – не крије срећу што је опет члан Партизана Иван Обрадовић.
Свуда пођи, кући дођи...
- Партизан је мој клуб, имам моралну обавезу да дајем максимум! Драго ми је што сам у Хумској, можда је требало и раније да дођем, не у финишу прелазног рока. Игра ми се фудбал, желим да уживам. Надам се да ћу да добијем шансу и да ће то да буде онај Обра, како ме зову по свету, од пре 11 година.
Тренеру Александру Станојевићу испунила се жеља да обогати црно-белу крвну слику децом Партизана!
- Добра ствар: имамо много играча одраслих у „Земунелу”, са огромним осећајем припадности клубу. Надам се да ћемо кроз коју недељу да се уиграмо и да ће то да буде прави Партизан. Да пршти!
Највећа конкуренција – на позицији левог бека: уз Ивана Обрадовића су „староседеоци” Слободан Урошевић и Рајко Брежанчић.
- За Партизан сам дебитовао против Војводине, 22. априла 2007. После добре сезоне у Телеоптику у понедељак су ми рекли – у четвртак си са првим тимом. У недељу сам већ шпартао тереном против Лала, било је добро.
- С Брежом сам одрастао, знамо се цео живот. Урошевића познајем из периода кад сам кратко тренирао с Радом, потом, био је у Белгији, у Лувену. Можемо да гурамо једни друге, да буде спортска напетост. Не би било добро да сам ту сам и да знам да ћу сигурно да играм. Позитивно је кад ти неко дува за вратом.
Следи... вечити дерби!
- Изађеш на терен и даш све од себе! Јесте битан, али... баш као и мале утакмице. Важно је да се бодови скупљају, не би требало да уђемо у дерби „пренапаљени”, па да после неколико кола доживимо кикс. И кад смо били први и кад смо заостајали 10 бодова – побеђивали смо. Не значи табела, стрпљивији и упорнији тријумфује.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.