SEĆANJA - Omerović: Partizan mi ostvario snove

1

Nekadašnji golman crno-belih, živi i radi u Turskoj i pamti parade na prostoru bivše Jugoslavije

FOTO: Lična arhiva/F.O.

Osam godina vernosti Partizanu svrstale su Fahrudina Omerovića među šest legendi po broju igara za crno-bele. Bio je super čuvar mreže dobojske Sloge, pa afirmaciju stekao u tuzlanskoj Slobodi, te u Humskoj stvario sve ono o čemu je maštao.

Dobar golman vredi pola tima - vladalo je nepisano pravilo u njegovo vreme. Zato je Omer toliko značio u Slobodi, Partizanu, Turskoj, dresu reprezentacije. Rođen je 26. avgusta 1961. u Doboju, izrastao u jednog od najboljih golmana na prostoru nekadašnje Jugoslavije i postao priznato i poznato sportsko ime – as za svako poštovanje.

Sve je počelo u Doboju. Sloga je bila dva puta drugoligaš velike i zajedničke zemlje. Mnogo poznatih asova igralo je u „gradu na tri reke”. Omerović je iz Doboja prešao u Tuzlu i za četiri sezone ubeležio 94 utakmice, uz jedan pogodak za Slobodu. Šta kažu sećanja na period proveden u „gradu soli”?

- Početak u Doboju bio je ohrabrujući, ukazivao je da mogu nešto da ostvarim. Nizom srećnih okolnosti prešao sam u Tuzlu i nizom još srećnijih sve je išlo na moju ruku u Slobodi. Tu sam proveo četiri zlatne godine i partijama preporučio se Partizanu. Ne sećam se da sam postigao taj jedan gol za Slobodu, ali drago mi je da ljudi i to pamte posle toliko godina - govori Fahrudin Omerović.

Iako je u Partizanu bio na velikoj ceni Ranko Stojić, njemu je stigao poziv i obreo  se u Beogradu. Za osam godina vernosti Partizanu - dve titule, dva trofeja kupa posle 32 godine posta. Lep učinak, za svako poštovanje. Odlazak Omeroviću iz Slobode u Partizan bio je potez života.

- Sam odlazak iz Sloge u Slobodu značio je odlučnost da stalno napredujem. Dečački snovi bili su da zaigram u Partizanu, onda u dresu reprezentacije. U potpunosti su se ostvarili.

Čujem se sa Popovićem, Vargom...

Fahrudin Omerović otkriva:

- Često se čujem sa Zvonkom Popovićem. To prijateljstvo rodilo se dok smo bili u Partizanu. Nedavno, čuo sam se sa Zvonkom Vargom. Kad obaveze dozvoljavaju popričam i sa Dževadom Šećerbegovićem, Mersedom Kovačevićem, Mešom Baždarevićem. Kontakti postoje, ali udaljeni smo jedni od drugih, ne viđamo se često.

Sin bio u Galati i Feneru

Sve su prilike, porodica Omerović neće imati naslednika legendarne „jedinice” Slobode i Partizana.

- Sin je bio u Galatasaraju, Fenerbahčeu, ali je od 14. do 18. godine imao tri operacije kolena i morao se odreći te sportske ambicije. Kćerka je trenirala košarku, ali se opredelila za školovanje.

Upisao je i osam utakmica za Jugoslaviju: tri pobede, dva remija i tri poraza, uz gol razliku 9:9. Dakle, učinak pola – pola, ali se pamti da je bio učesnik SP u Italiji. 

- U to vreme je fudbalska Jugoslavija bila moćna, konkurencija u svakom klubu prejaka. Sa nepune 23 godine stao sam na gol Partizana. Dve sezone bio sam golman sa najmanje primljenih golova u šampionatu. Imao sam želju da stignem u reprezentaciju, nisam bio opterećen, ali ostvario sam i takav cilj. Stigao sam i na Mondijal u Italiji. Ostvario sam super dobar rezultat u karijeri.

Kaže da su za njega večiti derbiji bili nešto posebno.

- Utakmica svih utakmica. Kakva atmosfera pre, za vreme i posle. Deklarisani sam navijač Partizana, okršaji protiv Crvene zvezde bili su nešto posebno. Imao sam dosta prijatelja u komšijskom taboru, ali svako voli svoje i navija za pobedu.

Stigao je da ponese i kapitensku traku voljenog tima!

- Od Doboja, do Tuzle, pa Beograda…sve je nošeno talentom i velikom upornošću i odricanjem. Nosila me želja za uspehom i uz uporan rad to sam i postigao. Velika je stvar da budem kapiten Partizana i stignem do državnog tima.

Četiri godine u Kodžaeliju, te tri u Istanbulu, ne može reći da nije bilo lepo, dobro i uspešno. Mada, čovek kad pravi računicu, a ljudski je tako reći, uvek  kaže – dobro je, moglo je i bolje.

- Prilično kasno došao sam u Tursku, sa svojih 31. Miško Mirković i Stevica Kuzmanoski bili su sa mnom stranci. Kodžaeli je tada ušao u najviši rang i pobeđivao je sve redom. Bili smo jesenji prvaci Turske, na kraju izborili Kup UEFA. Najveći uspeh kluba! Bio sam i kapiten. U Istanbulu sam povredio rame i u 36. završio karijeru. Da nije bilo povrede, još bih branio.

Tvrdi da je zadovoljan ostvarenim kao trener. Poznato je da je radio zajedno sa Safetom Sušićem i sa Ajkutom. Okušao se i u samostalnom vođenju klubova.

- Posle završetka karijere od Istanbula sam dobio ponudu da ostanem kao trener. Bio sam učitelj golmana i sa Sušićem i sa drugim kolegama u raznim klubovima. Onda sam Ajkutu bio prvi trener od 2004. i tako je sve do danas. Zajedno smo ostvarili najviše. Kao trener sam osvojio prvenstvo Turske, tri Kupa Turske u više klubova. Ti uspesi i forsiranje mladih igrača nose nas u nova angažovanja.

Na kraju je dodao:

- Hvala vam što ste me se setili. Pozdrav vašim čitaocima i svim ljudima dobre volje sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Posebno u vreme pandemije želim svima dobro zdravlje i uspeh u svim segmentima života!

Danas živi i radi u Turskoj, ali Fahrudinu Omeroviću za srce su prirasli Matuzići, Sloga i Doboj, Sloboda i Tuzla, Partizan i Beograd, Turska, brojni ljudi i gradovi.

Po broju utakmica u Partizanu, na poziciji je broj 6, što mu ne pada teško. Ispred njega su veličine: Saša Ilić (876), Momčilo Vukotić (791), Nikica Klinčarski (518), Stjepan Bobek (468), Bruno Belin (463), Blagoje Paunović. Gol Partizana je vešto čuvao u 437 mečeva. Grobari mu i danas poručuju: „Hvala ti što postojiš”. On  ne skriva ljubav prema Partizanu i uzvraća: „Možda se vratim, jednog dana!“

Sve je moguće, Partizan nekako često menja trenere...

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Dzo istina

Za ovu mlađariju da napomenem, Partizan je uvek imao široko "gledanje" na fudbal i ono oko fudbala: Imena Abdulah Grgić, Stjepan Bobek, Fahrudin Jusufi, Mustafa Hasanagić, Fadilj Vokri, Džoni Novak, Bajro Župić, Srećko Katanec, Albert Nađi, Admir Smajić, dupla braća Banović,pa pionirski kinezi Điu i Liu... To je samo dio onoga što je u stvari Partizan bio i bit će.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru