Водити тим Партизана с клупе на 100 утакмица могу само квалитетни тренери, освајачи трофеја, миљеници навијача, иконе клуба. Александар Станојевић се у недељу сврстао међу девет шефова стручних штабова црно-белих са троцифреним бројем мечева.
У клупске алманахе популарни Сале ушао је много раније, још 2010. као први српски стручњак који је увео екипу у Лигу шампиона.
И кад је смењен почетком 2012. због сукоба са тадашњим председником Драганом Ђурићем навијачи Партизана веровали су да ће да се врати. Неко ко им је подарио окршаје са Арсеналом, Шахтјором и Брагом у Лиги шампиона, али две титуле и куп заслужио је повратак поготово летос кад су црно-бели већ наговестили да ће се тешко домоћи шампионског ловора.
Иако се првих месеци мучио, а тим какав жели склопио тек 5. октобра 2020. кад се завршио прелазни рок, Станојевић није одустајао да му екипа игра како жели. Плодове раде са жељним обрисима игре тренер Партизана са изабраницима почео је да скупља од новембра, многи мисле касно.
Ни серија од 11 узастопних првенствених победа (плус једна у купу) није повећала шансе црно-белих за титулу. Црвена звезда је побегла шест бодова, уз утакмицу мање.
Без обзира да ли ће сезону да заврши трофејом или ће да наговести узлет у наредној такмичарској години Александар Станојевић оставио је неизбрисив траг у историји Парног ваљка. Као такав заслужио је, на нашу молбу, да сам направи избор најбољих мечева на клупи клуба из Хумске. Саша је љубазно за Журнал описао незаборавне сусрете.
ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:0 - 8. МАЈ 2010.
Мој први дерби и победа вредна освајања титуле. Раћа Петровић је одлучио сјајним голом у 73. минуту. Јасно је зашто сам овај меч први издвојио. Дошао сам у сред пролећа како бисмо били шампиони, а та утакмица дефинитивно нас је довела надомак циља, убрзо смо га и остварили.
АНДЕРЛЕХТ – ПАРТИЗАН 2:2, пеналима 2:3 – 24. АВГУСТ 2010.
Утакмица препуна емоција, у којој смо испољили огромно заједништво. Нико није веровао у наш пролаз после 2:2 у Београду. Водили смо 2:0, Белгијанци су изједначили. Имали смо среће приликом извођења једанаестераца. Било је то нешто незаборавно. Улазак у Лигу шампиона био ми је сан и остварио сам га.
ПАРТИЗАН – ОФК БЕОГРАД 2:1 – 12. МАРТ 2011.
Гол Лоле Смиљанића у 90. минуту за победу. Много важан детаљ у борби за титулу. ОФК Београд је претходно изједначио голом Родића у 87. минуту. Веровали смо у победу и Милан нам је донео славље. На стадиону је настала ерупција одушевљења. Био је то тренутак кад смо знали да идемо ка титули, осетио сам посебну емоцију.
ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:0 – 23. АПРИЛ 2011.
Још један дерби који је одлучивао о титули. Имали смо исти број бодова са Звездом, победили смо голом Принса Тејга и шест кола пре краја стекли одлучујућу предност у борби за титулу. Пре тог меча били смо оспоравани, пошто је вечити ривал надокнадио заостатак. Сви су веровали да ћемо изгубити титулу, да ћемо бити поражени и у дербију. Издигли смо се и освојили драгоцене бодове.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ПАРТИЗАН 0:2 – 26. НОВЕМБАР 2011.
Први дерби који сам издвојио из јесењег дела првенства. Победили смо 2:0 головима Вукића и Марка Шћеповића. Тај дерби изазвао је највећу тензију од свих које сам водио, био је мој последњи у првом мандату. Победа нам је донела седам бодова предности, трасирали смо пут ка титули.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.