Било је јасно да је Партизан пронашао врхунског левог бека који је касније уткао своје презиме у шампионске одоре, фудбалера који данас, после 3,5 године увелико размишља о иностраном ангажману...
- Нисам мислио да ћу остати толико дуго. Али, некад на неке ствари не можете да утичете. Мој циљ био је да публика види оно што могу да понудим, оставим добар траг у Партизану и одем у иностранство у неко квалитетније такмичење. После прве сјајно одигране сезоне имао сам понуде Сент Етјена, немачког Вердера, међутим управа клуба није пристала на, не тако лоше услове.
БАВИМО СЕ РАСВЕТОМ УМЕСТО ТЕРЕНИМА...
Како је могуће да одиграте одлично у Лондону, а да после тога на нашој њиви не победите Нови Пазар?
- Играте у једном фудбалском спектаклу против играча које гледате на ТВ и онда одете у Пазар где не можете да извучете ноге из блата, где немаш осећај да играш у својој земљи... Погледајте и клубове у иностранству, и они после Европе имају проблем.
Али у Европи нигде не постоји терен као што је ораница у Новом Пазару?
- Људи у нашем фудбалу се баве расветом! Боље да се прво позабаве теренима и подлогама.
Партизан је тада имао велике амбиције?
- Била је другачија прича, сада би вероватно оберучке прихватили сличне понуде. С једне стране ми је жао што се тако догодило, а са друге и није јер ко зна зашто је то добро. Лепо ми је овде.
Сада већ може да се каже колико су износиле понуде Француза и Немаца?
- Прва је била 900.000 евра, друга 1,2 милиона и то је било после шест месеци проведених у Партизану. Људима из клуба било је мало.
Многи верују да је привилегија бити фудбалер Партизана или Црвене звезде, али како је бити играч тих клубова кад плате касне по четири-пет месеци, кад премија за титулу од пре две године није ни стигла.
- Без обзира на све, привилегија је играти у Партизану. Није све у новцу. Новац сигурно утиче на атмосферу у клубу, на ред, рад, мирноћу, али оно што играње у Партизану може да донесе нешто је друго. То је играње против Звезде, слављење титула, играње у Европи. Мислим да је привилегија играти у Партизану и због тога што у нашој земљи има много клубова и много фудбалера, а нас овде има 25.
СРЦЕ МИ ИГРА ЗА МЕЧ СА СРБИЈОМ
Жалите ли што нисте наставили да играте за Србију?
- Ја сам Србин, то сви знају, за Србију навијам као што бих сутра навијао за свог брата. Али, не жалим што сам отишао да играм за Црну Гору, тамо ми је изузетно лепо, имам добар статус, одличну сарадњу са свим људима, јако добру атмосферу . ФС ЦГ је јако коректан.
Прижељкујете ли дуел са Србијом?
- Волео бих...
На тој ,,вашој" страни могли би да буду Тошић, Марковић...
- Ко год да буде, али срце би ми заиграло на специфичан начин.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.