ПАРТИЗАНОВЕ КУП БРУКЕ: Од Батајнице до Митровице

БСК Батајница 1996, Тимок 2005. и Раднички из Сремске Митровице 2022 – „победничко постоље” Партизанових брука у купу!

Тренер Гордан Петрић и тим у саставу: Лукач, Живковић, Марковић, Урошевић, Шеховић, Белић, Траоре, Терзић, Андраде, Дијабате и Рикардо (играли и Лутовац и Филиповић) зацрнио је историју црно-белих испадањем од прволигаша у шеснаестини финала најмасовнијег такмичења, „освојивши”, на тај начин, бронзану медаљу на листи бламантних пораза.

Због чега најновији неуспех нема сјајнију нијансу?

Само из једног разлога: БСК Батајница и Тимок били су чланови трећег ранга такмичења!

Генерација упамћена по још једном негативном детаљу – испадању од АЕК-а из Ларнаке у трећем колу квалификација за Лигу Европе – промашила је у сремској равници, веровали или не, чак четири једанаестерца?!

И, одшкринула Пандорину кутију Партизанових учешћа у Купу Југославије / СЦГ / Србије, са акцентом на одељак наслова „болне успомене Гробара”.

Премијерну, из последњег дана јула 1996, с гостовања у београдском предграђу - „за вјеки вјеков” познатог по победоносном голу Васиљевића за БСК у другом продужетку и „спуштеној рампи”, гле ироније, пре неки дан преминулог, после и голмана црно-белих, Радована Радаковића.

Батајничани су приређеном сензацијом над прилично јаком четом тренера Љубише Тумбаковића потврдили причу – одредницу купа као такмичења у којем су изненађења увек могућа и нанели црно-белима једну од највећих мрља у историји. Старији се сећају: Партизан је доминирао и промашивао шансе, али сем изједначујућег гола Георгија Христова за изборених додатних 30 минута – није оправдао ни „ф” од фаворита.

Нови шамар доживљен је крајем октобра 2005, гле чуда – у Хумској?!

Српсколигаш Тимок, у одбрани са актуелним тренером Црвене звезде Милошем Милојевићем, очитао је лекцију индиспонираном тиму Јиргена Ребера, довевши захваљујући голу Јоковића у судијској надокнади и прецизности с беле тачке (голман Пантић после промашаја Радоњића ниједном није погодио ни страну) верне Отрове у стање екстазе и инициравши погнуте главе Обијоре Одите и друштва.

- Имали смо много шанси, али опет су играчи правили несхватљиве потезе, као рецимо Вукчевић, који уместо да са пет метара пласира лопту у празан гол, креће да „залама” голмана – сиктао је по поразу немачки стручњак.

Подсетимо, све се догодило непосредно после катастрофа против Артмедије и Макабија Петах Тикве, што је разгневило све партизановце и ујединило у ставу да тадашња управа, у ситуацији кад тим пун месец није забележио победу, мора да оде.

- Оставке не би тренутно ништа решиле, они који прозивају не могу да постижу голове на терену или да бране мрежу! Наредних дана ћемо све анализирати, без тензија и панике, али већ смо свесни где је нефудбалско у свему овоме надвладало фудбалско. Кризе се догађају у спорту, није ово нешто што би требало да нас поколеба – казао је, тада, дугогодишњи председник (сад почасни) Иван Ћурковић.

Интересантно, актуелни „моментум” као да је пресликан из периода од пре 17 година: навијачи су поново сложни у захтеву „Управа, напоље”, Партизан је пет година без титуле, сад... и три сезоне без трофеја у Купу Србије.

У Хумској је, дефинитивно, „догорело”, чини се да је време за оставке и корените промене...