За трећи пробој међу почаствоване Партизан ће морати да се бори неки други пут, а до тада његови навијачи с тугом ће се присећати филма историјског меча са БАТЕ Борисовим који њихови љубимци после много муке добили 2:1, недовољно за потпуно славље...
А све је и уочи почетка последње битке за Европу изгледало као да се игра меч Лиге шампиона.
Официјелна химна, ,,мушема“ са логом, амбијент као кад се играло са Арсеналом, Реалом, Шахтјором, Марсејом... и песма са свих страна после традиционалног ,,Марша на Дрину“ којом Гробари уочи сваке важне утакмице покрећу своје љубимце.
На жалост они нису постали јунаци иако су се јуначки борили... Можда би све било другачије да је тренер Партизана у најважнију овогодишњу утакмицу послао играче који су завршили окршај, али, лако је после битке бити генерал...
Зоран Милинковић је уместо, у Борисову искљученог Јевтовића – на терен послао још млађег везисту – Сашу Лукића.
Задржао је тако старе позиције Бабовићу и Брашанцу и покушао да енергијом стигне до циља, свесно жртвујући искуство легендарног Саше Илића – човека који је увео Партизан у прву Лигу шампиона, био учесник историјског пласмана у другу...
У 25. минуту гости су повели. Као на тренингу, Белоруси су стигли до вођства у Хумској. Гордејчук је изашао сам пред Живковића, голмана Партизана му је ушао у шут, лопта се међутим одбила до Сташевића и спаса није било...
Младост Лукића и Живковића, енергија Брашанца, али и искуство Бабовића и Оумаруа спојени у једну жељу, креирали су слику којом је Партизан на мапи Европе представљен као тим који не само зна шта хоће него и може то да направи. Кадрови с почетка утакмице претварани су у сену из које гости попут духова излазе пред голмана Живка Живковића иза одбране смушене задње линије црно-белих.
Несигурни Фабрисио до те мере је дестабилизовао екипу Партизана да је голман Живковић више морао да стрепи од својих него од противничких играча.
На супротној страни – Черник је и у тренуцима кад се већ мирио са капитулацијом постајао миљеник среће, два пута га је спашавао Пољаков, једном ко зна ко кад се Живковић саплео пред празним голом.
Нема дилеме да је Партизану недостајао Саша Илић, али и озбиљан шпиц који би натерао штопере БАТЕ Борисова да уђу у петерац Черниковог гола...
Божинов се извлачио, Живковић саплитао, а Оумару иако најконкретнији – био је предалеко од гола. Такав Партизан, ушао је у недозвољени минус из којег је грчевито покушавао да се извуче али, како је време пролазило постајало је све јасније како је БАТЕ у последњих шест година чак четири пута постајао учесник Лиге шампиона.
Белоруси осим искусног Хлеба немају ведете у тиму, али ни фудбалере од чијих ногу се лопта одбија као да је камен...
Први директан шут у оквир гола у другом полувремену, у 75. минуту, завршио је у мрежи БАТЕ Борисова. Немања Петровић је са 13-14 метара искоса са леве стране распалио по лопти, она је погодила Жавнерчика и одсела у мрежи у коју је за њом улетео и белоруски фудбалер.
Партизану је победу донео Иван Шапоњић, момак који би да је било среће и почео синоћњу утакмицу. Маказицама из петерца после кикса голмана Черника.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.