Томић: Нећу легију странаца, није то клупска филозофија, није ни у интересу Партизана и српског фудбала

Да ли због тропске врлине, мада у јулу сунце вазда топи асфалт, или неимања куражи да истрпе Томићев поглед и сучеле бројне опаске на његово вођење Партизана, тек прес-конференцији у „Земунелу”, првој од лубинског меча, ексклузивној после евроелиминације од Заглебја – присуствовала су двојица новинара и тројица камермана.

Својеврсну неуобичајеност челни стратег црно-белих Иван Томић коментарише без имало присенка у поређењу, без презира, сарказма, обративши се обазриво, бирајући речи:

– Њима очито није битно шта ћу да кажем већ важније шта чују с друге стране. Ништа, дакле, неочекивано – подигао је рамена, у знак разумевања. 

И, започео умешно срочен и с времена на време дирљив монолог од девет минута и 29 секунди.

– Преузимам одговорност за пораз од Заглебја, извињавам навијачима и овдашњој фудбалској јавности... у своје име. Истовремено захваљујем на подршци с трибина, у обе утакмице. Направио бих паралелу, кренуо од ранг листе ФИФА и УЕФА. Пољска репрезентација на европској заузима 16. место, наша 27. Они на светској 18, ми 47! Сад, на недавном Европском првенству у Француској били четвртфиналисти... Инфраструктура у Пољској је на много вишем нивоу, лига у експанзији. Што се не би могло казати и за овдашњу.     

Застао је на трен, утисак је, тражио речи... потом, смерно наставио:

– Осврнуо бих се и на статистичке податке везане за двомеч с Заглебјем. Посед лопте у обе утакмице био је 60:40, у нашу корист. Такође и број шутева 35:21, уз 400 прецизних додавања. Знам да је резултат најважнији, да голови одлучују не поменути параметри. Али, указују на филозофију и стил игре Партизана, што је мени јако важно. Сходно томе, сматрам да смо у обе утакмице били бољи и нисмо прошли због недостатка спортске среће. Лопта је трипут остајала у оквир гола, трипут на пречки! Све то у две утакмице, откад смо заједно. Тим јесмо формирали на време, међутим, не зимус већ пре месец дана. Не би бриљирала, верујте, после тридесетак дана уигравања ни екипа селектирана од десеторице најбољих на свету. 

Признао је помало збуњено:

– Утакмицу у Београду смо одиграли изузетно добро, еуфорија и оптимизам љубитеља Партизана веома је пријала. И, све је до пре три дана било сјајно, бајно. Фантастично! Сад након промашеног пенала, фактички утакмицу нисмо изгубили, ништа не ваља. Кажу: потоп, распад. Показало се и овог пута да победе доживљавамо усхићено, с ватрометом и плех-музиком. Поразе као, не дај боже, сахрану. Многим не мањка ни порив за линчом! Опет, кажем: свестан сам шта све носи рад у Партизану. Свестан критика, али смислених... 

Чујно је усисавао ваздух кроз зубе...

– Један сам од ретких који је из Партизана отишао с директорске позиције, нисам се слагао с одређеним потезима и политиком клуба. Зубима ни сад не држим тренерско место, с друге стране, не прихватам да будем критикован необјективно. Поновићу: нико није очекивао да ћемо испасти у првом кругу, нико да ћемо као повлашћени у жребу извући овако квалитетног противника. Отуд и моја одговорност, извињење свим љубитељима Партизана и захвалност на подршци у оба меча. Ништа, преостаје да се концентришемо и фокусирамо на домаћу сцену, искористимо бројне ресурсе како бисмо освојили „дуплу круну”. Мени не мање важно, било би добро кад би се направила шестомесечна анализа мог тренерског битисања у Партизану. Шта је и колико урађено, јесте или није у складу с Партизановом историјом. 

Детаље је појаснио, убрзо:

– Хоћу да форсирам младе играче, понајвише из наше омладинске школе. Желим оптималан број иностраних играча, никако – легију странаца. Није клупска филозофија, није у интересу Партизана и српског фудбала. Погледајмо, у реваншу са Заглебјем у једном тренутку имали смо на терену  Миленковића (1997. годиште), Богосавца (`96), Јанковића (`95), Михајловића (`96), Влаховића (2000), Гогуу (`94)... Момци су будућност Партизана, тврдим и поред неочекиване и, поготово мени, болне елиминације из квалификација за Лигу Европе. Само је питање времена, веровања у моју идеју, систем и начин рада. Трудим се, што рекох: радим најбоље што умем и стојим иза сваке своје одлуке. Понајвише иза младих играча.

Био је то крај његовом драматуршком изношењу мисли, затим је састанак с новинарима попримио монолошку супротност – дијалог.

Дотичу ли вас најављени протести појединих навијачких групација следеће недеље, тражења оставки свих клупских структура?

– Информацију такву немам, мада сам увек отворен за све врсте разговора и, разумљиво, с навијачима.

Шта ако буду захтевали вашу смену?

– Не бих да причам хипотетично: ако буде ово... оно. 

Дозволићете да вас смени „улица” или легитимни клупски органи?

– Тренери подносе оставку или буду смењени, треће не постоји.

„Улица” или Управни одбор Партизана?

– Рекао сам: постоје једино два начина...