Урош Ђурђевић, Немања Милетић, Петар Ђуричковић и Филип Кљајић – школовани да заблистају у Црвеној звезди, на великој сцени и с намером да дају све од себе у Партизану!
Црно-бела мајсторска радионица у „Земунелу” годинама фабрикује бисере кадре да засијају широм Старог континента, одатле чудно звучи податак да је међу првотимцима Парног ваљка квартет са изученим лекцијама из технике и тактике у комшилуку.
Тројица пристигла овог лета, занимљиво, не из матичног клуба, за који је само Ђуричковић, у доба шефовања Роберта Просинечког, уписао сениорске минуте.
Урош Ђурђевић – најсвежији пример. Ударна игла Звездине „класе 1994”, учитеља Ивице Момчиловића, судеоник „добра и зла” са Вуканом Савићевићем, Дарком Лазићем, Петром Голубовићем, Стефаном Михајловићем, Урошем Радаковићем, браћом Вањом и Иваном Марковићем...
Обреновчанин још за време јуниорског стажа пресељен на Бањицу, Партизанов члан тек из другог покушаја, после интернационалних издања у холандском Витесеу и италијанском Палерму.
Немања Милетић, с фудбалском азбуком доведеном до савршенства у црвено–белој генерацији 1991, код тренера Душана Кљајића, уз голмана Вилсона Цаковића, садашњег штопера Чукаричког Ђорђа Ђурића...
– Играо сам за пионире, кадете и омладинце, онда прешао у Б тим Сопот, али сам доживео тежу повреду тетиве, морао сам да одмарам две-три године. Успео сам то да залечим и вратим се – евоцира успомене Милетић, на црно-белој страни Топчидерског брда представљен као Роберто Карлос после сјајних партија у Јавору из Ивањице.
И „партизановци” сада у Звезди
И у Црвеној звезди су тренутно двојица фудбалера који су у јуниорском стажу учили на обе стране Топчидерског брда: бек Стефан Милошевић и нападач Стефан Илић.
Не тако давно, Звездин дрес су обукли и Партизанови ђаци: Милан Јокић, Никола Антић, Јован Крнета...
Петар Ђуричковић, класић левоногог Немање Милетића у Љутице Богдана тек од омладинаца (тренер Миле Јовин), саиграч на каљењу у Сопоту и професионалац.
– Остао сам само сезону. Никад нисам добио праву шансу, не знам зашто, не бих да упирем прстом, ко зна зашто је то добро, ево сад сам у Партизану – вели вешти техничар, иначе поникао и, прошле сезоне одличан, у „свом” Радничком из Ниша.
И доказ да у каријери, често и у млађим категоријама, не завршиш тамо где те срце вуче:
– Сви у породици су ми партизановци, логично је било да и ја кренем тим путем. Идол ми је био Предраг Мијатовић, прве копачке Пума, на „језику” исписано – Мијатовић 8. Први пут на утакмици Партизана био сам у децембру 2003, против Олимпик Марсеја у Лиги шампиона – недавно се, баш за Журнал, подсетио Ђуричковић.
Филип Кљајић – већ староседелац у Хумској. Ђак „класе 1990” на Маракани, уз оца Душана – тренера годину млађих Звездиних нада, својевремено либера Ријеке, Обилића, Београда са Карабурме...
Звездарац који се није либио да се преко Хајдука са Лиона, Шумадије из Јагњила, Металца и Рада врати повише Аутокоманде.
– Имао сам велику жељу да наставим каријеру у Партизану. Надам се да ћу оправдати поверење људи који су ме ангажовали. На пролеће ћу бранити у Телеоптику, због континуитета. Марко Николић ме је довео у Рад, много сам научио од њега, упутио ме је у многе ствари. Само речи хвале – казивао је у зиму 2014, после потписа уговора за Парни ваљак, Филип Кљајић.
И, дођосмо до главног... Звездин ђак у Партизану међу нормалним светом тек за нијансу привлачнији наслов од осталих. У доба суровог професионализма уобичајен скоро у сваком прелазном року.
Појава још чешћа у другим спортовима, трофејнијим од фудбала: кошарци, ватерполу, рукомету.
На примеру Новака Ђоковића, тренутно најславнијег Србина, најупечатљивија: навијачка припадност може да буде и дијаметрално различита од клупске. За закључак: без добре Црвене звезде нема ни јаког Партизана!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.