Иако је прштало на све стране од велике борбе, дуела, тактичких задатака срца заљубљеника у најважнију споредну ствар на свету остала су празна – мреже су мировале.
Нападачи су, с тога, одувек били најтраженија фудбалска роба. Најскупљи светски играч Пол Погба атрактивношћу не може ипак, да стигне ни до колена Кристијану Роналду, Лионелу Месију, па и Герету Бејлу, Роберту Левандовском, Антоану Гризману...
Србија, опште је мишљење, годинама кубури са нападачима. Утисак је да у државном тиму, од одласка са сцене Сава Милошевића и Дарка Ковачевића, немамо голгетера светског кова. Матеја Кежман, Никола Жигић и Марко Пантелић нису достигли ниво претходника. Александру Митровићу дају се највеће шансе да поново лансира у орбиту српску нападачку школу, али чини се да му не иде најбоље.
Урош Ђурђевић наговестио је да би могао да представља светску будућност српског фудбала. Хет-триком за младу репрезентацију против Словеније поново је скренуо пажњу на себе.
Слично као кад је као голобради момак у дресу Рада најавио запажену каријеру.
Више од три године прошле су кад смо Митровића и Ђурђевића гледали заједно у омладинској репрезентацији.
Првог дана августа 2013. Србија се попела на кров Европе у Литванији, а нападачке осовине селекције Љубинка Друловића биле су тада први шпицеви Партизана и суперлигаша са Бањице.
Мало ко је тада претпоставио да ће Ђурђевић ове јесени заузимати позицију Митровића у Хумској.
Двоипогодишњи боравак у иностранству (Витесе, Палермо) није му се посрећио, Урош је дошао у Партизан и бар за сада, направио добар потез.
- Знао сам да ћу имати континуитет утакмица ако прихватим понуду Партизана. Први разлог је ипак, што је позив дошао од Марка Николића. Под надзором садашњег тренера развијао сам се и у Раду. Дебитовао сам на Бањици за први тим са 18 година, прија ми да радим са Марком – напомиње Урош Ђурђевић.
Како из ове перспективе гледате на рани одлазак у иностранство, на малу минутажу и Витесеу и Палерму?
- Отишао сам у Холандију јер је тамошња Ере дивизија одлична за младе играче, поготово нас нападаче. Нисам међутим, био миљеник тренера. Мислио је да не заслужујем да играм. Иако сам био голгетер Б тима, шансу сам добијао на „кашичицу“. Најсветлији тренутак, прелеп гол Ајаксу није био довољан да више играм. Нису ми се поклопиле коцкице у земљи лала. Што се Палерма тиче, почео сам добро. Изборио сам се за место у првом тиму, постигао гол на дебију, а онда је уследила тежа повреда на утакмици против Милана. Месецима нисам могао да играм. Кад сам се вратио било је тешко да задобијем поверење тренера. Постигао сам још један гол, али и почео да тражим нови клуб.
ТОРЕС ОМИЉЕНИ, НАЈСЛИЧНИЈИ ИГУАИНУ
Имате ли омиљеног нападача?
- Фернандо Торес је играч по мом укусу. Обожавао сам да га гледам у Атлетико Мадриду и Ливерпулу. Други је Гонзало Игуаин. Њему сам сличнији по стилу игре. Попут Аргентинца увек сам гладан голова. Играо сам против Игуаина за Палермо док је он био у Наполију.
Изгледа да не жалите, извукли сте поуке или стекли драгоцено искуство?
- Доста сам научио, поготово у Италији. У Палерму сам за саиграче имао неколико 30-годишњака, а свима је познат начин игре на Апенинима. Јако је тешко пробити чврсте одбране противника. Стекао сам значајно искуство и верујем да ће користити и мени и Партизану кад следеће сезоне поново будемо играли на европској сцени.
Ви сте се вратили у Партизан, први сте шпиц тима, Митровић је ове сезоне резерва у Њукаслу, Андрија Луковић се вратио у Србију, али Црвена звезда му не пружа шансу, а био је стрелац у финалу у Литванији.
Марко Павловски није играо у Порту, сад је у Сплиту. Да ли сте очекивали да као омладински прваци Европе три године касније имате бољи статус у клубовима?
- Веровао сам да ће више играча из златне генерације боље „прође“. Одлично су се снашли Митровић, Сергеј Милинковић-Савић и Немања Максимовић. Доста играча се нажалост, изгубило. Још смо ипак, млади.
Постали сте шампиони Старог континента после победе над Француском у финалу, а тадашњи губитници попут Антонија Марсијала и Адријена Рабиоа играју у Манчестер Јунајтеду и Пари Сен Жермену, док се ваша генерација углавном мучи?
- Доста је другачије у Француској него у Србији. Нама је теже да одемо у велике клубове, направимо каријере. Много тога утиче на наш развој почев од услова за рад, конкуренције у лиги...
Вратимо се на Партизан. За клуб нисте погодили у Горњем Милановцу, чак је ваш промашај проглашен за највећи у колу, заједно са Угом Виером на утакмици Црвена звезда – Војводина.
Две и по недеље касније на истом стадиону три пута сте затресли мрежу Словеније. Како објашњавате различите епилоге?
- На првенственом мечу лопта коју сам добио на петерцу ми је незгодно одскочила. На ТВ снимку је изгледало да сам у идеалној позицији и да сам добио сјајан пас, а није све било баш тако. Дешава се и бољима од мене да промаше зицер. Доста боље пролазим са државним тимом у Горњем Милановцу, пре Словенаца тресао сам мреже Белгије у прошлом циклусу квалификација, као и Македоније у пријатељској утакмици.
Пенали су посебна прича. Затресли сте мрежу Ираца у Новом Саду, нисте реализовали најстрожу казну у Ватерфорду.
НА ЛЕТО ТРЕЋЕ ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО
Рекли сте после пласмана у бараж за ЕП младих да противник у доигравању није битан.
Вероватно сте се ипак, обрадовали кад вам је жреб доделио Норвешку за ривала у конкуренцији Шпаније и Аустрије?
- Добро је што смо избегли Шпанце, без обзира што смо их елиминисали пре две године. Одговара нам и домаћинство у првој утакмици јер се показало да смо бољи у првом мечу репрезентативне акције. Кад играмо као тим нико није бољи од нас. Неће нам сметати ни вештачка трава у реваншу у Драмену.
Пропустили сте прошло ЕП у Чешкој, пут у Пољску је сигурно можда и ваша највећа жеља?
- Играо сам на континенталним смотрама омладинаца у Естонији и Литванији. Завршница са младима била би круна стажа у млађим репрезентативним селекцијама. Наш пласман међу 12 најбољих много би значио и за српски фудбал – рекао је Урош Ђурђевић.
Уследио је меч са Словенијом, два једанаестерца, један погодак уз срећу да вам се после другог шута са беле тачке лопта одбије у ноге и омогући вам да исправите грешку...
- Био сам одређен за извођача пенала. Остао сам самоуверен и после промашаја у Ирској. Репрезентативни другови ми нису замерили. Дешава се свима да промаше. Имам кредита у државном тиму, много ми значи што ми саиграчи и селектор верују.
Чини се да је меч против Острвљана у Новом Саду и два гола представљао прекретницу за вас?
- Тек сам био дошао у Партизан. Селектор ме је позвао и одужио сам се головима. После тога све је кренуло како треба. Играо сам добро и у клубу, два пута затресао мрежу Напретка у купу, погодио против Младости у првенству...
Партизан форсира игру са два класична нападача, млада репрезентација мења систем из 4-4-2 у 4-2-3-1. Шпицеви обично кажу да им је најбоље да имају уз себе „сидраша“...
- Највише ми одговара формација 4-4-2. Кад имам помоћ још једног нападача могу да се више крећем, одлазим и на бокове. У Партизану имам добре сараднике Божинова, Ђурђића и Влаховића. Репрезентација је доста мењала систем игре, то је зависило и од противника.
Са 22 година имате искуства из три лиге, у чему је разлика између такмичења у Србији, Холандији и Италији?
- Лиге се много разликују. Холандија је, поновићу најбоља за нападаче, игра се отворено. Италија традиционално робује тактици. Играчи су углавном старији и теже је доћи до прилике за гол. Код нас се противници против Партизана најчешће бране. За разлику од других земаља овде нисам нов, прошао сам доста тога у Раду и знао сам и пре него што сам дошао у Хумску шта ме очекује.
Хумска је једну сезону без титуле, а навијачи су већ нестрпљиви. Хоћете ли ви бити тај који ће их највише обрадовати у мају 2017?
- Увек истичем, и заиста је тако, да само сви заједно можемо допринети остварењу циља. Поново смо при врху после почетних киксева. Ушли смо у победнички ритам. Нисмо још ни на половини сезоне, а систем такмичења је такав да одлуке о шампиону вероватно неће бити пре плеј-офа. До тада, морамо да наставимо у истом стилу.
Имате сигурно жељу да се поново окушате у иностранству?
- Наравно, али сад размишљам само о Партизану. Овде сам добио шансу какву сам дуго чекао. Жао ми је што нисам дошао и раније да играм на европској сцени. Због тога желим да све надокнадимо на лето, да покажемо зубе у међународним утакмицама. Има времена за нови одлазак преко границе.
Позив у А репрезентацију представљао би највеће признање, надате ли му се ускоро?
- Не постоји играч који то не жели. Да прво ипак, завршим посао са младима, да прођемо бараж и боримо се за висок пласман у јуну 2017. у Пољској - закључио је Урош Ђурђевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
