Током ратног вихора, остао је без оба родитеља и као сироче завршио у дечијем дому у Зрењанину. Ту је први пут почео да трчи за лоптом, као малишан, а већ са 14 година почиње да тренира у Пролетеру. Убрзо постаје члан омладинске, а затим и младе репрезентације Југославије.
Члан Партизана постаје 1959. године, и ту његово голгетерско умеће долази до пуног изражаја. На 150 првенствених утакмица постигао је 75 голова за Партизан, што је невероватан просек од 0,50 голова по утакмици. С Партизаном је освојио 4 титуле првака Југославије (1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65) и био део чувене генерације “Партизанових беба” која је играла финале Купа шампиона у Бриселу 1966. године. Ту сезону Галић је провео у ЈНА, па је одиграо само 3 утакмице у најјачем европском такмичењу и постигао 2 гола. За Партизан је одигао укупно 288 утакмица и постигао 179 голова.
За репрезентацију Југославије, Милан Галић је на 51 утакмици постигао 37 голова, па је тако други стрелац у историји националног тима, само један гол иза Стјепана Бобека.
Ретко који светски играч се може похвалити таквим просеком голова у националном тиму – 0,725 голова по утакмици. За репрезентацију је дебитовао 31. маја 1959. године у квалификацијама за ЕП против Бугарске на Стадиону ЈНА и већ у 1. минуту постигао гол.
Учесник је Олимпијских игара у Риму 1960. године, где је са југословенском репрезентацијом освојио златну медаљу, а куриозитет је да је на свакој утакмици олимпијског турнира постигао гол! Био је најбољи стрелац ОИ са Данцем Нилсеном.
На СП у Чилеу 1962. године на пет утакмица Милан Галић је постигао три гола. Те 1962. године проглашен је за најбољег југословенског спортисту у анкети ЈСЛ “Спорт”.
Милан Галић није се одликовао нарочитом висином, али је поседовао хитрину, агресивност, стабилност у дуелима, изузетан осећај за гол и неустрашивост, и пре свега одличну технику.
Југословенски клупски фудбал и Партизан је напустио 1966. и са великим успехом је играо за белгијски Стандард и француски Стаде де Реимс. Један је од фудбалера који није запоставио школу, још као играч Пролетера је завршио гимназију, а по повратку у Југославију 1973. године завршио је правни факултет и до пензије је радио у ФСЈ као правник.
Према свему показаном на терену, Милан Галић је по оценама стручњака и љубитеља фудбала, био један од најбољих играча и нападача у историји Партизана и југословенског фудбала.
Гале, почивај у миру и нека ти је вечна слава и хвала.
Време и место сахране биће накнадно објављени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.