ŠMEKER, FUDBALER, ČOVEK - Čava Dimitrijević: Čika Pero, novac nije problem, odnesite vi to mom ćaletu u Beograd, ja imam sve što mi je potrebno

8

Zar zbog fudbala da izgubim mladost? - ostala je upamćena čuvena rečenica Zorana Čave Dimitrijevića

FOTO: grobarskitrashromantizam.com, hrhb.info, twitter/kezmanica

U ulici Milana Milićevića 3, na Zvezdari, tog 28. avgusta 1962. godine slavilo se, jelo, pilo, pevalo. Nazdravljalo se životu. Svetolik Čava Dimitrijević, legendarni bulbulderski golubar i njegova supruga LJubinka su dobili sina. Dobio je ime Zoran, a nadimak, zna se po ocu, Čava.

Bio je živahno, razdragano, veselo dete. Po ceo dan je igrao fudbal. Tek je napunio deset kada su ga na nekom turniru primetili ljudi iz Crvene zvezde i pozvali na Marakanu. Dugo se kolebao. U kući sve zvezdaši, a najbolji drugari treniraju u Partizanu. Na kraju je prelomio, otišao je na stadion JNA, gde je prošao sve selekcije. Treneri su mu bili; Stevan Ćele Vilotić, Aleksandar Atanacković, Minda Jovanović.

Čigra, Đavo, Ćiro

Igrajući u Jugoslaviji i Francuskoj, Čava je promenio mnogo trenera. Nikada nije voleo one koji su više pažnje poklanjali fizičkoj spremi, a manje igri.

– Miloš Milutinović i Nenad Bjeković su uvek imali razumevanja prema igračima. Na njih nikada nisam mogao da se naljutim. Ćiro Blažević me mnogo voleo. Na njegovo insistiranje sam i otišao u Dinamo. Uvek mi je verovao – nikada nije krio Čava koji su mu treneri bili prirasli srcu.

Još od početka karijere i pionirskih dana nije pokazivao smisao za intimu i usamljenost. Uvek je voleo društvo. Sa drugarima je provodio svaki slobodni trenutak. Primarno mu je bilo kako da dragim ljudima rastera oblake iz srca i glave. Nikad nadmen i prepotentan. Bonvivan od detinjstva.

To što volim ljude ne smatram manom – kroz smeh je pričao Čava.

Postao je u punoletan, počeo da kupuje penu i žilete za brijanje, kada je u jesen 1981. godine debitovao za prvi tim. U duelu protiv Veleža „crno-beli” su pobedili 4:1, a Čava je najavio ogroman potencijal. Bio je deo generacije koja je u sezoni 1982/83. opet donela titulu. Imao je samo 20 godina, odigrao je 23 utakmice i postigao dva gola. Mance, Dimitrijević, Varga, Smajić… su najavljivali eru Partizana.

Svi su u njemu videli novog reprezentativca. U igri je objedinio svu lepotu koju fudbal može da ponudi. Dribling, pregled igre, pas, ideju, vic, imao je sve. Kao što svi veliki slikari, pesnici, fudbaleri nose božiji dar u sebi, tako je i on bio nadaren za fudbal. U njegovoj igri je bilo lepote, čarolije i na prvu, drugu, treću loptu. Brzo je postao ljubimac navijača.

Osim lopte Čava je silno voleo i život. Mladost se ne poredi, ona se uživa, a on je živeo punim plućima, kao da je osetio šta ga u budućnosti čeka. Voleo je lep provod, noćni život, kafanu. Još na početku karijere dao je legendarnu izjavu po kojoj je ušao u istoriju.

- Moji drugovi su dobri mladići, učenici, radnici, studenti… Strani su nam ispadi, tuče i sve drugo što bi moglo da se svrsta u osorno i nevaspitano. Iskreno, drugovi su mi draži i od fudbala, i od svega ostalog. Bez njih bi moj život bio prazan, nezamisliv. Ne mogu bez njih, ni oni bez mene. Drugujemo od malih nogu. Ima ih iz mog rodnog kraja, Bulbuldera, sa Čukarice, Dorćola, Konjarnika… iz celog Beograda. Zar zbog fudbala da izgubim mladost ?” - govorio je Čava i već na početku karijere ispisao autobiografiju. Dovršena sudbina.

Voleo je sa drugarima da zasedne, popije, proveseli se. Posle utakmica su se družili po celu noć i prepričavali svaki potez. Gradom je počeo da se širi glas o boemskom životu, o sklonosti ka čašici i te priče su došle i do čelnika kluba. Sve češće ga nije bilo u prvom timu. Više se govorilo o Čavi noćobdiji, a manje Čavi fudbaleru.

Voleo Velež i Želju

Zoran Dimitrijević je uvek igrao na tehniku. Snagatore nije podnosio ni u životu, a pogotovo ne na terenu. Fudbal je za njega bio i ostao igra koju je voleo do neba.

– Uživam u lepim i duhovitim potezima. Zato su mi na srcu Velež i Željezničar koji igraju, lep, tehnički doteran fudbal – pričao je početkom osamdesetih za „Tempo” u prvom intervjuu Čava

Prema svima je bio bolji i pažljiviji nego prema sebi. Sistematski se uništavao. NJegova duša je bila sabirni centar za ispunjenje tuđih želja. Svi su oko njega uživali, a osnovna posledica takvog shvatanja života je vrlo skromna karijera mada je po potencijalu mogao da uđe u anale.

Mlad se oženio, najvećom i jedinom ljubavi još iz dečačkih dana – Lidijom. Imao je samo 15 leta kada su se upoznali. Bila je dve godine starija od njega, završila je u roku Pravni fakultet. Mnogo su se voleli i iz te ljubavi su dobili sina Miloša.

U leto 1985. odlazi u Spartak. Na severu Vojvodine se nije proslavio. Za dve godine odigrao je samo 13 utakmica uz četiri gola. Onda u leto 1987. Ćiro Blažević ga zove u Dinamo i vraća iz „mrtvih”. Istekao mu je ugovor i „modri” ga dovode na Maksimir. „Sedmica” na lotu za Zagrepčane. Praktično besplatno dobijaju veliko pojačanje, iako je već odavno stekao status uglednog degustatora noćnog života. NJegov dolazak čuveni Ivan Tomić je prokomentarisao antologijskim stihom.

- Ništa sok, ništa kava, evo stiže Dimitrijević Čava.

Sudbina se ponovila. Kao u Partizanu, i u Dinamu debituje protiv Veleža na krcatom Maksimiru. Domaćin je pobedio 3:1, a najbolji igrač utakmice, Zoran Dimitrijević. Većina izveštača ga je zbog blistave igre ocenila desetkom. Brzo je postao miljenik „Bed blu bojsa”. Igrao je svoju igru, prepoznatljiv u Beogradu, u Sarajevu, u Zagrebu i zato mu nigde nisu zviždali.

Ne postoje pisani tragovi da je neki Beograđanin dobio priznanje takve vrste, da mu 40.000 „purgera” skandira. Zoran Dimitrijević ih je prisilio da mu iz sveg glasa, vičući do promuklosti kliču „Čava, Čava..”. O tom, slobodno se može reći fenomenu, pisala je i „Politika” u avgustu 1987. godine. To nije pošlo za rukom ni Šekiju, Džaji, Moci…..   

Videvši da su besplatno upecali „kapitalca” u Dinamu su džentlmenski odlučili da mu daju i neku „kintu”. Zadatak da to realizuje je dobio novinarski doajen Pero Zlatar, koji je u to vreme obavljao funkciju sportskog direktora.

- Ćiro je naredio, a ja sproveo u delo. Zvao sam Čavu i rekao mu za odluku rukovodstva kluba. Nisam mogao da verujem kada mi je rekao: “Čika Pero, novac nije problem. Odnesite vi to mom ćaletu u Beograd. Ja imam sve što mi je potrebno”. Neponovljivi šarmer – seća se Pero Zlatar, koji tvrdi da je Čava po dolasku u Zagreb po popularnosti bio u rangu Zvonimira Bobana, nadolazeće zvezde kojem su svi predviđali blistavu karijeru.

U Dinamu je sve bilo super, ali u julu 1988. umesto Ćire za trenera dolazi Josip Skoblar. Idila prestaje. Do tada standardni prvotimac, sve češće se nalazi na klupi za rezerve, iako navijači sa tribina od Skoblara traže da ga vrati u tim. U leto 1989. odlazi u Francusku gde je nosio dres Dižona.

Napunio je tek 30 kada je 1992. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Bio je 16 dana u komi, dobio je do tada najvažniju utakmicu, preživeo je, ali morao je da kaže „zbogom” fudbalu. Ostao je da živi u Francuskoj gde je provodio fudbalsku penziju. Na njega su praktično svi zaboravili.

U ulici Milana Milićevića 3, na Zvezdari 13. septembra 2006. godine, tuga golema. Plač i jecaj. Pilo se za pokoj duše. Tog dana Svetolik Čava Dimitrijević, legendarni bulbulderski golubar i njegova supruga LJubinka su ostali bez sina jedinca Zorana. Posle duge i teške bolesti u Francuskoj je umro Zoran Čava Dimitrijević. Živeo je fatalno kratko, samo 44 godine, nenajavljeno izgubivši spor sa rakom. Eh, što ti je život.

Latinska sentenca kaže: „Ars longa, vita brevis”, u prevodu: „Umetnost je večna, život kratak”. Bio je umetnik u kopačkama. Ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i posle smrti; događa se da i dalje žive – po svojim rečima i delima, a najviše po dobroti svoga srca. Živi čuvaju mrtve od zaborava. Zato je i napisana ova priča.

Čavi u čast. Ništa nije uzimao za sebe. Sve je davao drugarima. Nikoga nije trovao mržnjom. Zato je i ostao u lepom sećanju. Pred Boga je otišao čist i prostodušan.

Ujedinio Grobare, Delije i Bed blu bojse

Rat u bivšoj SFRJ je nagovešten na Maksimiru tučom navijača Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. godine. Antagonizam između loših momaka (Bed blu bojsa) sa jedne strane i „Delija” i Grobara” traje decenijama.

Kada je Zoran Dimitrijević otišao među anđele na brojnim portalima su se oglasili navijači ovih klubova. Čava ih je ujedinio. To mogu samo istinski majstori.

Zadnji put sam suzu pustio pre 13 godina kad je poginuo Dražen Petrović, sad dok pišem ovo, suze opet idu. Gledao sam ga uživo u Maksimiru. Hvala mu za sve – napisao je Zagrepčanin potpisavši se „BBB Trešnjevka” .

Komentari (8)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
igor ds

Cava je veliki!!!

Odgovori
oto fon schtuka

Najveci fudbalski talenat na svetu ikad. Steta sto ga je alkohol uzeo. Steta

Odgovori
zoran

Retko se takvi talenti pojavljuju na fudbalskom nebu.

Odgovori
Karlo Veliki

Kada sam ga prvi put video znao sam da cu zbog njega visiti na JNA i na treninzima. Na jednom od treninga Cava izlazi iz grupe koja trenira i odlazi na istok blizu tunela. Ispod jedne drvene klupe izmedju atletske staze i tribine vadi flasu piva... Sve mi je bilo jasno. Steta. Talenat kakav se samo moze naci na ovim prostorima. Nevidjena vestina, tehnika i kreacija.

Odgovori
nele011

...petkom, zadnji termin u SC Vracar....mi pa Cava sa ekipom...uvek fali po neki pa upadnes...bilo je milina igrati i SA njim a i protiv NJEGA...Bio je 6 godina mladji od nas...a bio je TATA....Bas ste me obradovali ovim clankom. Veliko hvala.

Odgovori
Debeli

Danas , kada pokusavam da mladima objasnim kakav je igrac bio, jednostavno nisam u stanju.....ne znam sa kim da ga uporedim....jer , takvi ne postoje !!! Cava je jedan jedini !

Odgovori
Mister Bin

Da je srece da ima bar jedan danas kao sto je bio Čava...

Odgovori
Nekad bilo

Najveci talenti Partizana a koji su se nedovoljno afirmisali bili su, Cvetanovic ,zbog bolesti,Bora Djordjevic,zbog alkohola Cava , takodje kao i Dragan Ciric i Dejan Markovic koji sa 18 godina nije hteo da bude rezerva Mijatovicu i propao u nizim ligama Spanije Francuske.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru