Пише: Зоран СТОЈАДИНОВИЋ
Партизан је опљачкан и то у својој кући, пред својим навијачима. Да ли би ико колико пре 24 сата посумњао да би то могли да му направе арбитри из Грчке. Српска браћа – кажу...
Гол из офсајда и искључење Митровића, довољан су разлог да навијачи Партизана помену Тасосу Сидиропоулосу све чланове породице, четвртог – ни кривог ни дужног арбитра из судијског тима – плавокосу Крајсулу Куромпијлију и присете се да играње руком чешког фудбалера није казнио жутим картоном, да се само осмехнуо кад је Тавамба срушен у шеснаестерцу...
Узалуд је црно-белима чињеница да су надиграли лидера чешког шампионата, само наизглед недораслог шеснаестини финала Лиге Европе. Ништа неће добити ни од неминовне слабе оцене грчким арбитрима ако у Плзењу не понове партију како против Видеотона, стекао се утисак бољег тима него што је чешки...
Вероватно су узалудни и ови редови ако Партизан не прође у осмину финала јер би следећи велики меч у том случају играо тек наредног лета. А битни су због, можда не кључних, али сигурно значајних сегмената Партизановог битисања на евро сцени.
Лепо звуче речи Мирослава Ђукића, тренер и играчи морају да се захвале за подршку навијачима јер је и у четвртак била френетична.
Али, којим навијачима су се захвалили остало је нејасно: онима са Југа, Запада, Истока, северног дела Истока или са Севера? Нестварно је али истинито: Партизан су против Плзења бодриле четири фракције навијача, углавном с различитим идејама за песму подршке.
Уједињени су били само пре почетка кад су трибине стадиона у Хумској, декорисане црно-белим шаловима и заставама деловале беспрекорно док је хор од 20.000 грла певао црно-белу оду љубави према Партизану.
Све после тога деловало је као да четири екипе играју против једног Плзења. Гробари са Југа имали су свој репертоар, Алкатрази са Истока – свој, Север им се понекад придруживао баш као и, новинари су их тако назвали - ,,контраши“ са Истока који су традиционално против свих – Југа, клупске управе, политичког врха, љубимаца који се не боре довољно и судија ма како судиле...
Уместо једне песме, једног хука, бар три у исто време! Превише, зар не...
Старији навијачи Партизана зато се данас присећају 21. маја 1983. године и најважније утакмице црно-белих у борби за шампионску титулу против директног ривала - загребачког Динама.
Играло се на Маракани пред 90.000 навијача Партизана (75.792 продатих улазница)! Да, на тај дерби са црвено-белим шаловима у последњи час стигли су и симпатизери Црвене звезде.
Југ је био у неверици, да ли ће се са Севера заорити „Динамо, Динамо“?! Уместо тога, Север је загрмео: „Звезда, Звезда“, неколико тренутака касније: „Звезда-Партизан“, а онда наизменично – Гробари и Делије извикивали су име најљућег – вечитог ривала и дефинитивно се ујединили у подршци фиктивном домаћину...
Топчидерским брдом са свих страна Маракане проламао се до завршетка утакмице само један слоган „бели, бели“ ... Головима Трифуновића и Манцеа Партизан се попут Феникса винуо из провалије, од 0:2 стигао до 2:2, касније и шампионске титуле...
35 година касније Партизан бодре фракције које ни љубав према црно-белој боји не може да уједини бар на најважнијој утакмици у последњој деценији.
Зар је мржња једних према другима, јача од љубави према клубу за који навијају?!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.