Две прелепе минијатуре Зорана Тошића биле су довољне да навијаче Партизана баце у севдах и Чукаричком сервирају хладну освету за недавну бламажу црно-белих у првом мечу полуфинала Купа Србије.
Теледириговани „пројектили”, „навођени” асистенцијама Огњена Ожеговића и Леандреа Тавамбе, вратили су осмехе у Хумску и Парном ваљку убризгале инјекцију адреналина пред окршаје у финишу првенства и одлучујуће дуеле за трофеј (по свему судећи, једини преостали) у масовнијем такмичењу.
- Победили смо после два болна неуспеха: првог, који је определио завршницу првенства, дугог, управо против Чукаричког. Било је важно да се вратимо на победнички колосек и реванширамо Брђанима пред реванш полуфинала купа. Могли смо да постигнемо још неколико голова, с бело-црнима су увек отворене, узбудљиве утакмице – развученог осмеха вели Зоран Тошић, јунак недељног славља и омиљена личност у очима Гробара.
Поново није могло без грицкања ноктију: Лалатовићев тим је до 81. минута имао 1:1?
- Примили смо гол који нас је мало узнемирио, али смо се брзо мобилисали, постигли још један и заслужено победили.
Код прве егзекуције до изражаја је дошао међуљудски однос: проиграо вас је најбољи друг – Огњен Ожеговић?
- Ожег је почео да ме слуша, викао сам му: „полако, полако, ту сам”. Зна сад и он да ли треба сам да одигра, шутне... Мирно је донео исправну одлуку, прецизним хицем погодио сам мету.
Раније сте вођу навале знали за асистенцију и новчано да стимулишете. Спремили сте и сад награду?
- Биће, увек ја њега награђујем. Сад, како? Некад финансијски, некад неким другим стварима. Имамо одличан однос, каже Ожег: „Већ сам ти 10 голова наместио.” Не знам где их баш толико нађе? Али, добро, све у служби тима...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.