Деловало је нестварно: прихватио је лопту испред шеснаестерца између четворице фудбалера Рада, кренуо у дриблинге и кад их је све прошао, искоса с леве стране шутно је у даље рашље!
Да је то урадио Меси – сви би рекли: то може само он. Креатор ремек гола је међутим Филип Стевановић.
Голобради тинејџер без права на самостално одлучивање јер му и до 17. године недостаје још 35 дана. Вундеркинд због којег су навијачи после чудесних потеза почели да пишу поруке на клупским социјалним мрежама: „није на продају“!
Филип Стевановић је фино васпитан дечак у епицентар интересовања љубитеља фудбала лансиран у тренуцима кад је мало ко очекивао.
Дао је гол Кохансу, о њему се говорило неколико дана.. Затишије, а у недељу увече бура! Фантастичан гол за 2:0, затим још један за дефинитивни закључак да чудо од детета више је него очигледно: поред изванредног дара за дриблинге поседује изузетан таленат и за шут иако је стар 16 година, 11 месеци и 25 дана...
Разговор са Филипом почели смо питањем на које је већ давао одговор...
Због чега број 80 на дресу?
- Деда је волео 8, тата – 10, да би обојица били задовољни узео сам осам пута по десет – 80.
Јесу ли задовољни?
- Пресрећни су. Гледали су утакмицу на ТВ. Не кажу да имају било какве замерке…
Дефназивци Рада као да су били хипнотисани?
- Видео сам простор, финтирао… кад сам остао сам, шутнуо сам…
Прилично лагана реализација…
- Вежбамо… После сваког тренинга останемо још на терену, шутирамо… Доста помаже, стиче се рутина…
Некада је тако лагано, голове давао и ваш тренер, шта вам каже Саво Милошевић?
- Да будемо што сконцентрисанији кад прихватимо лопту и брзо одлучимо: асистенција или шут…
Плашите ли се конкуренције, сви су старији?
- На позицији која мени највише одговора игра Асано. Логично је да је у предности, није то нови осећај за мене… Не плашим се! На мени је да урадим с лоптом све што знам и да покушам да искористим сваки минут на терену што боље могу. Сваки минут ми значи.
Против Молдеа ће вероватно Асано почети утакмицу?
- Надам се да ћу добити прилику да уђем и ја… Не бих се љутио и да не уђем… Биће како шеф одлучи, најважније је да победимо…
Да ли је реално очекивати пролаз у Лигу Европе?
- Мислим да јесте…
Да ли је истина да деца Партизана другачије осећају клуб?
- Размишљао сам о томе и сигуран сам да је тако. Кад си ту од почетка, другачије си васпитаван, осећаш клуб другачије… Волим Партизан откад знам за себе и драго ми је што на неки начин постајем део историје тако славног клуба…
Момчило Вукотић или Драган Ћирић, можда Предраг Мијатовић, чијим дриблинзима сте најближи?
- Не знам… Не могу да одговорим на то питање и велика ми је част ако бар на неки начин подсећам на њих… Мој идол је Саша Илић… Легенда! Било ми је велико задовољство да тренирам уз њега. Посебан је у сваком смислу и жао ми је што је завршио каријеру. Био је невероватан играч.
Поштовали сте га?
- И данас га сви поштујемо иако је престао да игра… Сале је легенда…
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.