Знате ли шта је била подлога Партизанове лепе јесење игре, презентоване и на међународној сцени, нарочито у уводу квалификација?
Дефинитивно, снага!
Најзаслужнији – Марко Стојановић, најближи сарадник Саве Милошевића, ванредни професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду!
- Немојте тако... То је заслуга свих у стручном штабу Партизана, поготово двојице дугогодишњих сјајних кондиционих тренера - Мише Филиповића и Александра Томића – не прихвата „сву славу” познати стручњак, дуго година уз српску фудбалску репрезентацију.
Добро, ал’ ви сте креатор успешног програма?
- Заротирали смо модел тренинга: инсистирали на развоју снаге, брзинско-снажних способности и превенције повреда. У највећем броју утакмица били смо физички доминантни, подвлачим: са малим бројем играча.
Време је за прелазак у други, виши ниво?
- Завршили смо базични ниво, следи надградња – значајно већи обим тренинга за развој експлозивне снаге и агилности. Хоћемо да смањимо укупне дистанце трчања и повећамо проценат трчања високог интензитета и спринтева.
Као и летос, нешто револуционарно?
- Тај концепт постоји у америчком фудбалу и кошарци. Показао се добрим, идемо степеницу више.
И технички сте опремљени?
- Тренажни процес, изузев стручности, зависи и од алата. Изоинерционална машина – нешто што сад имамо. Купили смо кајзер – последњу реч технике у развоју физичких перформанси: омогућава у сваком делу покрета исто оптерећење.
Додатни плус: за разлику од дрила у Словенији, у Турској имате све играче на броју, притом, пола године под вашим надзором?
- Ето, јесенас смо имали и нерешив проблем: Натхо је брилијантно одиграо 10 утакмица, ал' кад је ушао у стање замора... Асана и Садика смо, на пример, успели да вратимо после криза.
Лазар Марковић је у специјалном режиму?
- Имамо позитиван страх, не само због најновије повреде, већ – њене историје. Већ дужи низ година како подигне ниво перформанси и почне редовније да игра – догоди му се повреда. Пажљиво му дозирамо оптерећења.
Откријте, има ли фудбалера екстремних физичких способности?
- Просечан српски фудбалер лошији је 20, 25 одсто по физичким перформансама од просечног фудбалера из пет најбољих лига Европе. Аеробна и анаеробна издржљивост, брзина, експлозивна снага вертикалног и хоризонталног типа... Два разлога: селекција (Манчестер сити бира из целог света) и рад! С обзиром на то да у Супер лиги ради девет мојих бивших студената дошао сам на идеју: да на двонедељном или месечном нивоу сви кондициони тренери направе састанак –размењивали бисмо искуства и формирали модел тренинга с намером да буде примењиван у свим клубовима. Будемо ли физички припремљени, играчи ће и лакше да буду продавани у иностранство. Погледајте пример Садика...
Шта је са Садиком?
- Садик има фантастичне физичке перформансе. Трчи између 12 и 12,5 километара сваку утакмицу, има између 1.100 и 1.300 метара претчаних у високом интензитету и 400-450 метара у спринту. То је параметар премијерлигашког центарфора!
Ко предњачи у потрошњи кисеоника?
- Саша Здјелар, 64! Додуше, имамо неколико са 60, ето, Зоран Тошић. На пример: играчи Барселоне и Реала – преко 75. Роналдо – 82! Зато и може да одигра 70 утакмица годишње. А, замислите нас у ритму среда – недеља? Машине су различите: ми са 1.400 кубика играмо против оне с мотором од 3.000! Један меч и можете да се затегнете, али... – бацио нас је у размишљање Марко Стојановић, напоменувши да обожава свој посао и да на Факултету спорта и физичког васпитања имају огромно разумевање за његов рад (констатовали бисмо – одличан) у Партизану.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.