Радомир Антић је, током шестогодишњег играња за Партизан (1970-1976), на 388 утакмица (рачунајући и пријатељске) постигао 25 голова, међутим, један захваљујући лепоти и важности заслужује епитет култног и 45 година касније.
Поуздани дефанзивац је 20. априла 1975. у Сплиту, на чувеном „Старом плацу”, ауторизовао ремек дело, са снагом да га и дан данас, у тужном тренутку кад се преселио у легенду, памте Иван Голац, десни бек црно-белих и Вјеран Симунић, голман Хајдука, актери тог незаборавног мегдана окончаног без победника.
- Антића је красила одлична игра са обе ноге, подједнако добро је шутирао и левом и де-сном. Посебно су ми, као његовом дугогодишњем саиграчу, у сећању остала два дивна гола, која су, по мени, обележила његову каријеру. Један против Хајдука на старој „Плинари”, играли смо 2:2, Радомир је постигао феноменалан погодак са 25 метара. Тог дана родио му се и син Душан, било је то велико славље. А, други, у дресу Лутона против Манчестер ситија, у последњем колу и за опстанак у лиги - запловио је „мемоарском двораном”, у разговору за „Политику”, Иван Голац.
Било је то, како примећује „Слободна Далмација”, у златно доба Хајдука, чију је мрежу чувао Вјеран Симунић, млади голман који је таман изборио место у 11 чим је Ризах Мешковић отишао у војску. Иначе, дочекан насловима типа „Симунић нови Беара”.
- Давао је Антић такве голове из даљине, било је са 25 метара, у десне рашље или полувисоко. А, што да сад ја кажем и да сам био покривен? Истина је да сам имао сломљен мали прст на руци - правда се, још мало ће па пола века, Симунић.
Чувени Томислав Ивић волео је, подсећају хрватски новинари, Симунића - експлозивног, храброг - летео је у ноге, међутим, мало је недостајало да гол Антића и чињеница да није пријавио повреду коштају Хајдук, тад у трци с Војводином (Црвена звезда трећа, Партизан шести), титуле.
- Био сам после љут на себе, глуп што сам бранио са сломљеним прстом. Касније се то погоршало, морао сам дуже да паузирам, нисам се више вратио на гол Хајдука, враћао се из војске Мешковић, ту је био и Каталинић...
Вјеран је, прстом судбине, морао на позајмицу у Шибеник, касније и са исписницом у винковачки Динамо, намеће се - Антић му је запечатио каријеру међу „билима”?!
- Ма, није, „озљеда” је крива, ја сам на лето, потом, тражио да одем на „посудбу”. Сплет околности, Антић је такве голове давао - наглашава Симунић, чињеница да је касније стајао између статива Спортинга из Лисабона и био први Европљанин у Јапану (Токио Вингс), ипак, квалитетан чувар мреже (данас тренер хрватског трећелигаша Загоре).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.