Почетна / Фудбал / Партизан

1966. - ПАРТИЗАНОВ „ДАН” ПОСЛЕ - Васовић исправио неправду

Журнал, тачно 54 године од Партизановог пораза од Реaла у финалу КЕШ, плови каријерама величанствених 11
ФОТО: Архива Политике

Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић и Пирмајер!

Тим који сваки навијач Партизана, пробудили га и усред ноћи, мора да издекламује напамет.

И дан данас, без обзира што се од тужне бриселске ноћи, упамћене по слогану - „кад се Краљ провукао”, навршило тачно 54 године.

Реал - Партизан 2:1 (0:0)

Брисел - 11. мај 1966. Стадион: „Хејсел”. Гледалаца: 46.745. Судија: Рудолф Крајтлајн (Западна Немачка). Стрелци: 0:1 Васовић у 55, 1:1 Амансио у 70, 2:1 Серена у 76. минуту. Жути картони: Серена, Гросо, Пачин.

РЕАЛ: Аракистан, Пачин, Мартинез, Пири, Де Фелипе, Зоко, Серена, Амансио, Гросо, Веласкез, Генто. Тренер: Мигел Муњоз.

ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер. Тренер: Абдулах Гегић.

Да, сан о европском трону, тог 11. маја 1966, у судару са Реалом на „Хејселу”, распршио се к'о пена од сапунице.

Тако близу, а тако далеко. Гол Велибора Васовића почетком другог полувремена за корак од циља и - прерано виђење на несуђеном постољу. Егзекуције Амансија и Серене за силно разочарање и наставак доминације Франкових Шпанаца. Општи утисак – Парни ваљак је био бољи тим, али...

Претходно, ход међународним стазама као из бајке. Партизанове бебе, брижљиво неговане од легендарног Стјепана Бобека, са Абдулахом Гегићем заблистале су пуним сјајем. Сезона за памћење, овенчана „скалповима” француског Нанта (2:0, 2:2), немачког Вердера (3:0, 0:1), прашке Спарте (1:4, 5:0) и Манчестер јунајтеда (2:0, 0:1).

Бриселска ноћ, за понос и тугу, обавијена је и фамом. Да ли би исход био другачији само да су неки људи око тима имали више слуха и да појединци већ нису били једном ногом у богатијим клубовима?

Журнал, зато, пет и „кусур” деценија касније плови каријерама „величанствених 11, од 12. маја 1966...

Најпре, примером Велибора Васовића и народном: трећа - срећа. Први странац капитен у историји Ајакса (пет сезона у Амстердаму), из свог трећег покушаја, постао је првак Европе! Уз парадокс, први пут кад није био стрелац...

Васовић је, коначно, подигао пехар 1971. у Лондону: Ајакс је на „Вемблију” савладао Панатинаикос 2:0 (осветио Црвену звезду!), претходно - био бољи од 17. ненторија из Тиране, Базела, Селтика и мадридског Атлетика.

Србин је, упијајући савете Ринуса Михелса, предводио чувену генерацију: Стај, Нескенс, Хулсхоф, Васовић, Сурбијер, Рејндерс, Кројф, Мирен, Сварт, Вајд Дајк и Кајзер (у финалу заиграли и Блекенбург и Хан).

У међувремену, Копљаници су 1969. поражени од Милана у Мадриду, на „Сантијаго Бернабеу” - 1:4, погађате, утешни гол дело је Васовића из пенала (за 1:2)?!

Велики изналац је, приде, у витрину ставио и три титуле (1967, 1968. и 1970) и три

Купа Холандије (1967, 1970. и 1971), учврстивши име у историји фудбала.

Трофеју на међународној сцени радовао се и Фахрудин Јусуфи: са Ајнтрахтом из Франкфурта 1967. освојио је УЕФА Интертото куп!

Немци су, иначе, били први у групи - испред Вићенце, Фејенорда и Шо де Фона, у четвртфиналу елиминисали Норчепинг, у полуфиналу Заглебје из Сосновјеца и у финалу надиграли Интер из Братиславе.

Краљеви задржали тим

Реал је, логично, као шампион Европе сачувао тим и за наредну сезону.

Дрес Краљева, потом, најдуже је носио Пири - 14 година, Амансио и Рамон Гросо - 10, Игнасио Зоко - осам, Педро Фелипе - шест, Мануел Санчиз Мартинез и Франсиско Генто - пет, Хозе Аракистан, Пачин, Фернандо Серена - две и Мануел Веласкез - једну.

Наравно, играње у Мадриду представљало им је круне каријера...

Тренер Мигел Муњоз водио је Реал још осам сезона, седео је и на клупама Гранаде, Лас Палмаса и Севиље, док је на позицији селектора Шпаније, у два мандата, провео седам година (једну плус шест).

Милутин Шошкић је, како пише на „Википедији”, „у Келну имао статус првог голмана и добре финансијске услове”. Те, „добрим играма стекао је поштовање саиграча и навијача, међутим, два пута доживео и тежак лом ноге”. Упркос свему, 1968. био је најбољи у Купу Немачке, редом су падали: Хамбург, Ајнтрахт Франкфурт и Ајнтрахт Брауншвајг у поновљеним мечевима, Борусија Дортмунд и у финалу Бохум (4:1).

„Хоботница између статива” играјући у генерацији: Шошкић, Пот, Хемершбах, Флохе, Вебер, Тилен, Рул, Симет, Лер, Оверат и Хорниг (тренер Вили Мултхап), изгубио је и два финала - 1970. од Офенбаха и 1971 од Бајерна. Напомена: бранио је само против Бавараца (1:2), Келн је водио, али је тим из Минхена преокренуо погоцима Франца Бекенбауера и Едгара Шнајдера у 118. минуту?!

Љубомир Михајловић провео је седам сезона у Олимпику из Лиона (233 утакмице), врхунац: 1973, после изгубљених финала 1971. и 1976, освојен је Куп Француске - низу Бордо, Марсеј и Авињон у финалу се придружио и Нант (2:1; стрелац једног гола Добривоје Тривић, претходно у Војводини).

Трофејан у Белгији, са Стандардом из Лијежа, био је и Милан Галић - титуле 1969. и 1970. и куп 1967, уз додатак: упркос егзекуцији југословенског аса у реваншу полуфинала Купа победника купова 1967 (1:3), за пехар се, потом, борио Бајерн (хет-трик Герда Милера).

Радослав Бечејац, играјући са Олимпијом финале Купа Југославије 1970, морао је да честита Црвеној звезди: црвено-бели су после 2:2 у Љубљани (популарни Заза изједначио у 88. минуту) славили у Београду 1:0, голом Драгана Џајића у 118?!

Неуморни халф провео је и сезону у Колумбији, у Санта Феу Драгослава Шекуларца (у том периоду у Милионариосу и Америци из Калија), не могавши никад да прежали усуд из 1966...

Бранко Рашовић је с Борусијом из Дортмунда током пет година (109 лигашких утакмица) корачао од сјаја до очаја: три сезоне у Бундеслиги, па две, после испадања, у Регионалној.

Ћурковићу се није дало

Ивану Ћурковићу није се дало да освоји Куп европских шампиона: резервни голман Партизана против Реала из Брисела 1966. поражен је као „јединица” Сент Етјена против Бајерна у Глазгову 1976.

На „Хемпден парку”, голом Рота у 57. минуту, Баварци су пригрлили пе-хар минималцем. Претходно, Французу су елиминсали КБ из Данске, Ренџерс, Динамо Кијев и ПСВ.

Ћурковић, у Сент Етјену од 1972. до 1981, може да се подичи да је последње три сезоне био капитен Мишелу Платинију. Четири пута био је шампион Француске (1974, 1975, 1976. и 1981) и три пута освајач купа (1974, 1975. и 1977).

Занимљиво путешествије имао је и Владимир Ковачевић: из Хумске се отиснуо у Нант, сезону раније најбољи тим Француске и постао вицешампион, иза Сент Етјена, али... Експресно се вратио у Партизан, одрадио војни рок (!?), затим, у земљи Галских петлова од Анжеа начинио стабилног члана елите. Непоновљиви Пословођа, у другој сезони, био је најбољи стрелац тима, седми у Француској...

Мустафа Хасанагић „терорисао је голмане у Швајцарској, предводећи навалу Сервета из Женеве и Шо де Фона, приповеда се - био и тренер - играч у Сирији.

Манојло Бајић сведочио је нестабилним годинама Лила, док је Јосип Пирмајер, по периоду у Војводини, такође био напаст за бекове у Француској - у Ниму, ранијем вицешампиону, али...

Беху то, признаћете, каријере за поштовање, међутим, „само” је Велибор Васовић исправио неправду из 1966!

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

moma52
Dva dana pre finala sam napunio 14 godina.Utakmicu smo gledali u menzi jedne bivše firme,zamislite nas 150-200 u sali,a televizor crno beli,ekran možda 30x40 cm,a sve smo videli,za razliku od danas kada imamo ekrane od 100+ cm i ne vidimo ništa,a sami smo u sobi. To je vreme kada se nije postavljalo pitanje, ko je čiji navijač,svi smo navijali za naše,a moji ispisnici i stariji se sećaju utakmica na kojima se išlo sa zastavama klubova za koje navijamo,a tamo je taj kolorit još više učvršćavao veru ,da klub na terenu , može više i to protiv bilo kog protivnika.Po meni u to vreme je najjači na svetu bio Mančester Junajted sa Bestom,Čartlonom,Louom i ostalima.Lepo je sećati se,jer su naši klubovi tada bili sila,što je i Zvezda u narednim godinama pokazala i završila na kraju na krovu sveta.
Che @ moma52
Bilo je to zlatno doba. Ides na utakmicu CZ koja igra protiv Rijeke a "ti" navijas za Partizan. Ili, navijaci CZ navijaju za svoj klub. Kada se igrali medjunarodni susreti CZ i FKP odes na utakmicu ali ne navijas protiv naseg kluba vec za Srbiju.
"Bebe"
Ne zelim sa omalovazim taj uspeh ali sa tim "bebama" tom vasom najslavnijom generacijom Zvezda je u vecitom derbiju lako izlazila na kraj...Te '66 na primer Zvezda je dobila oba derbija, jdan cak samo nekoliko sedmica nakon Brisela. U periodu od 63/64 pa do 66/67 od osam derbija Zvezda je dobila sest a Partizan ni jedan! Od kad su se prve"bebe" pojavile 59/60 pa dok se nisu razisle zvezdin skor protiv Partizana u vecitom derbiju je 9:2 (!) u pobedama! Znaci u sustini igral se Zvezda sa "bebama"..Medjutim,kako je i tada Partizan bio rezimski klub i klub vojnog rukovodstva morali su da bdu prvi i igraju KES mada je Zvezda u vecitim derbijima dokazala sa je bolja. Cinjenica je da Partizan nakon te '66 nikad visenije uspeo da proje ni cetvrtfinale bilo kog evropskogtakmicenja tako da taj jedan uspeh u 75 godina moze da se smatra slucajnim( i corava koka kljune po jedno zrno).Na drugoj strani Zvezda ima dva finala i jos cak pet polufinala u Evropi,plus titule evropskog i svetskog sampiona!
@Dinca
Da je Zvezda bila prvak sveta dokazuje,kao PRVO:pobeda u finalu interkontinentalnog kupa na Colo Colom 3:0 u Tokiju i dodela 2 pehara;DRUGO::statut Fifa(10.2017)da se svi pobednici interkontinentalnog kupa priznaju ZVANICNIM prvacima sveta;TRECE:jedan Real Madrid na zvanicnom sajtu o svom osvajanju interkontinentalnog kupa 1960.pod:FOOTBALL-HISTORY-1951-1960 pise sledece:"...were also crowned champions of the world as they won the first edition of the intercontinental cup(Real-Penjarol 5-1)..."PREVOD:krunisani kao sampioni sveta nakon osvajanja prvog interkontinentalnog kupa.Dok Mancester o osvajanju interkontinentalnog kupa 1999.na svom sajtu pod:MORE-HISTORY-HISTORY BY DECADE-1990 TO 1999+ pise:"...Keane's goal against Palmeiras of Brazil bestowed upon United the title of World Club Champions..."PREVOD:Kejnov gol protiv brazilskog palmeirasa doneo je junajtedu titulu svetskog klupskog sampiona...Fifa Real,ManU i ceo svet nas priznaju za svetske prvake,kog onda briga sta vi mislite!?
@Dinca
Kao prvo,tih 5:0 su nista prema 9:2 u pobedama za Zvezdu u tom periodu.Kao drugo niste bili bolji od Reala,bili ste ravnopravni ali su oni dali dva efektna gola...Vasovicu se i dan danas vrti u glavi zbog prvog g a kod drugog je Serena zakovao pod precku i loptu i Soskica!A Bernabeu je to rekao iz kurtoazije i sazaljenja...Mi smo Izbacili Glazgov koji je veci klub od svih vasih protivnika do finala,osim Mancestera,jer sam ima 4 evropska finala i koji je te godine imao najskupji tim u istoriji sa cak 6 engleskih reprezentativaca!Izbacili smo i slavni Bajern,nadigrali ih u Minhenu,u BG oni srecno do 1:1 mi do 2:2.A DDR je imao pozitivan skor i sa SR Nemackom i sa Ceskom i Francuskom,jaki ko zemlja a Drezden bio pola reprezentacije.Grashopers s Hicfeldom-svajcarski Bajern!Kad je bilo krnje sto vi ne uzeste kup UEFA te godine,igrali ste ga i on je bio "krnj".FINALE: Pa sve smo ih pohapsili u odbrani,takva taktika a sa penala im dali 5 komada! A svetski prvaci smo postali sa ubedljivih 3:0!
Прикажи још одговора
Sale
Mogu samo reći ŠTETA! Ne isključivo zbog moje navijačke opredeljenosti, već uopšteno zbog kasnijeg razvijanja našeg fudbala. To su bile godine kada je Jugoslavija dva puta igrala finale EP! Da je Partizan tad osvojio, garantujem da bi još naših klubova (mislim iz cele YU) osvojili još poneku titulu i pre '90. I Beograd bi uz grad Milano bio jedini grad koji ima dva osvajača LŠ! Tako nešto nema ni jedan Madrid, ni London, Rim ni jednog... I td... Generalno mislim da je to bila prekretnica za dominaciju jugoslovenskog fudbala u Evropi.
Aca Bg
Svaka čast na komentaru. Dok su neki čak i ovde iskoristili priliku za navijačko prepucavanje konačno jedan odmeren i realan komentar. Moja opredeljenost je crveno bela, ali voleo bih da se Beograd uz Milan jedini može pohvaliti sa dva vlasnika "ušatog pehara"! U pravu si da ni mnogo veći fudbalski gradovi ne mogu time da se pohvale. Bio bi to zaista veliki ponos Beograda. Takođe sam ubeđen da bi tad to bila prekretnica jugoslovenskog fudbala. Baš kao što je i 91.trebala biti. Nakon toga se nije otišlo na EP koje je bilo "rezervisano" za YU, pa se propustila 94, 96, i 98 (gde su Hrvati sami došli do 3.mesta)! Da zaista su nam propale dve velike šanse. Jedna našom krivicom, ova druga željom drugih. Takođe mislim da bi naši klubovi 90ih postali značajniji na evropskoj sceni. O Zvezdi ne treba trošiti reči, a Hajduk i Partizan nikad jači. A ni Dinamo nije zaostajao.
sakvos
"Karlo",četiri godine sam stariji od tebe i navijač sam Zvezde!Te 1966-te (slažem se sa "Matorim"),bežali smo sa časova kako bi gledali Partizana!Malo je bilo Tv-aparata i,sećam se,prepunie sale Mesne zajednice!Što se tiče Paje i Joške,bilo bi previše,jer je Partizan samo iz Zrenjanina uzeo Galića i Bečejca!Pirmajer je uzet iz N.Sada,a sve utakmice su bile rezultatske klackalice,da bi se Fortuna u finalu okrenula na stranu Reala!Dvadeset pet godina kasnije,Zvezda je napravila sjajan tim i nije napravila Partizanovu grešku!Jednostavno,u finalu je išla na rezultat i postala prvak i Evrope i sveta!Malo li je?!
Che @ sakvos
Galic i Becejac su dosli kao talenti u razmaku od 5 godina. Galic 1958 kao dvadesetogodisnjak, a Becejac 1963. sa dvadeset dve godine. Florijan Matekalo je briljantno ukomponovao beogradsku decu sa pridoslim talentima; Jusufi sa 18. godina, Rasovic sa 22 godine, Hasanagic isto i Pirmajer sa 19. godina.
Barislav Tokiovic
Gledao sam snimak celog finala i mislim da je Partizan bio potpuno ravnopravan protivnik ali je Real bio opasniji po gol i to je odlucilo!Da je Partizan imao malo vise srece,mogao je do titule!Pratio sam i ceo put do finala i zaista je bilo dobrih nastupa,bilo je i malo srece npr.sa Mancesterom u Beogradu kada su mogli da vode sa 2:0 vec na pocetku.Ali,"mogli su","mogli smo","da smo" itd.,sve to ne igra ulogu.Fudbal je rezultatski sport koji se igra za golove!Sanse,povezane akcije,driblinzi,leprsavost-sve to izmami uzdahe ali se za to ne dobijaju ocene,kao na primer u umetnickom klizanju,koje bi uticale na rezultat,vec jedino sto se broji to su golovi!Ko je bio bolji u davanju golova taj je pobednik!Toga dana u tom Briselu bio je to,sa 2:1,Real-to je jedino sto se racuna u fudbalu!Zvezda je,mozda poucena i Partizanovim primerom,u Bariju bacila sve na rezultat-odbranom do trofeja-isplatilo se,uz malo srece.Olimpik nije dao gol a kad se odlucivalo Zvezda je dala svih pet,za 5:3 i titulu!
Barislav Tokiovic@Brisel66
Zaista sam pogledao snimak cele utakmice i zaista vidim igru potpuno izjednacenom. Da je Real bio opasniji sam napisao iz tog razloga jer su dali zaista dva efektna gola,dok je Partizan poveo posle prekida.Sansi je bilo podjednako na obe strane.Ali kad kazem opasniji mislim opasniji po gol,sto dva data gola i dokazuju. Zelim jos da kazem da zaista postujem tu generaciju iz '66 i smatram ih rame uz rame sa nasom generacijom iz '91.Razlika he sami u tome sto su vasi ostali nekrunisani a Zvezda je osvojils dva najveca trofeja tog vremena. Trofeji se slavi a za izgubljenim finalim se tugujem Ipak, mozes da budes ponosan na tu generaciju. Sportski pozdrav
Brisel66
@Bari Nemam nista protiv tvog komentara korektan je sem tvog uzapazanja da je Real bio opasniji. Pogledaj na YT, snimak citave utakmice ( TV-Reala sa spanskim komentatorima ) gde oni konstatuju da je Partizan imao vise od igre i bolje sanse. A na Googlu procitaj izvestaj sa utakmice u Briselu iz pera cuvenog Ljubise Vukadinovica, sport. novinara Politike,gde on prenosi izjave rukovodstva Reala sa pred. Bernabeuom, koji opisuje utakmicu i kaze da su uz ogromnu srecu dosli do pobede.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.