Мирослав Танкосић је већ 11 година на голу ЧСК Пиваре, јединог сеоског тима у савезном рангу такмичења. У прошлој години био је најбољи на прволигашким теренима, по оценама извештача „Спортског журнала” нашао се у идеалном тиму и био је најстарији од свих 11 играча.
За голмане се обично каже да су као вино, што старији све бољи, а Танкосић ове године пуни 39. Међу „лавовима” је дуже од деценије. Није одмах био стандардан, али стрпљиво је чекао шансу и дочекао.
Када је стао између статива више није било дилеме, само би понекад, због болести или повреде, уступио место, али такви случајеви могу да се наброје на прсте једне руке. Минуле јесени, због болести, изостао је само на једној утакмици, пре тога испред мреже нанизао је 27 и примио само 13 голова. Често је био играч утакмице, као и у тиму кола, а одбранама је безброј пута доносио бодове челаревском тиму.
- Ово је још један доказ да године нису препрека за добре игре, а нама голманима за успешне одбране - каже Мирослав Танкосић.
Поникао је у бачкопаланачком Синтелону, па преко Војводине из Товаришева, са којом је 2000. године ушао у Српску лигу, и Бачке стигао у Спартак, тада друголигаша. На северу Бачке истакао се одбранама, два пута баш против ЧСК Пиваре, што му је била и најбоља препорука да 2006. године дође тада у прволигаша ЧСК Пивару, где је и сада последњи бедем.
- У сваком тиму остављао сам добар утисак, увек био међу најбољима, па сам одлазио тешка срца. У Челареву сам најдуже и стекао сам много пријатеља. Фудбалери су долазили и одлазили, а ја сам остајао веран „лавовима”. И увек смо играли запажену улогу, како у Српској лиги тако и међу прволигашима.
Стигао је 2006. године, када је ЧСК Пивара, под вођством тренера Мирослава Вукашиновића, други пут, постала друголигаш. Конкуренција је била јака, па није могао одмах да избори место на голу.
- Тада су бранили Ћурко, бивши голман Војводине, и Милиновић из Инђије, Доњег Срема и Слоге (Петровац на Млави), конкуренција је била жестока, па сам, углавном, седео на клупи. Тек када се Ћурко посветио тренерском послу добио сам шансу и постао стандардан. Био сам тада у највећој снази, пет година били смо прволигаши, а онда смо, ипак, сплетом околности, морали поново да потражимо шансу преко Српске лиге.
Танкосић се, међутим, није поколебао, остао је на голу и даље, коцкице су се склапале, а улогу тренера преузео је Драган Ивановић, сада на клупи суперлигаша Војводине.
- Могли смо, можда, и раније у Прву лигу, увек смо били у врху војвођанског фудбала, али нисмо журили. Стварали смо добру основу, имали сјајну школу, од пионира до омладинаца сви су једно време играли у лиги Србије и онда смо решили. За пласман у Прву лигу, 2015. године, надмошћно смо освојили прво место и обезбедили визу четири кола пре краја првенства.
У последње две године, а посебно од одласка Драгана Ивановића није се много променуло у клубу.
- Већ прве године освојили смо треће место, што је највећи успех до сада, а и на крају јесење трке, по доласку нових тренера и после одласка много играча, завршили смо опет у врху. Дуго смо били други, зимујемо на четвртом месту, а надам се да имамо квалитет и игру и за останак при врху.
Мислим да ће, ипак, пролећна сезона бити тежа.
- Отишло нам је поново десетак играча, али остали су млађи и неколицина новајлија. Стручни штаб са Тривом Илићем на челу попуњен је са двојицом тренера, али треба мало времена да се упознамо, да се сложе коцкице. Од старта ће да зависи како ћемо даље и какав ће нам успех бити.
Сјајни голман и капитен ЧСК Пиваре већ је положио и испит за тренера, па ради са свим голманима у клубу.
- Много је посла, па на стадиону проводим често и цео дан радећи у сменама са младим снагама. Одрадим тренинг са првим тимом, ту су и пријатељске утакмице, па тренинг са младим голманима, првенствене утакмице и тако сваки дан – каже Мирослав Танкосић.
Иако је на путу да напуни 39 година, Мирослав Танкосић је летос имао понуду суперлигашког клуба. Није, међутим, трепнуо и остао је веран „лавовима”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.